|
|
Dokumenti |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
05. oktobar 2007. OBELEŽAVANJE 5. OKTOBRA U Srbiji se 5 oktobar obeležava kao dan demokratskih promena. Tog dana, pre sedam godina, Demokratska opozicija Srbije organizovala je u Beogradu i drugim gradovima Srbije demonstracije kojima je okončana vladavina režima bivšeg predsednika Srbije i Savezne Republike Jugoslavije Slobodana Miloševića. Pripremila Jelica Tapušković.
Tog dana, iako je postojala zabrana policije, lideri DOS-a su pozvali građane na centralne demonstracije organizovane u srpskoj prestonici. Demonstranti su stizali iz svih krajeva Srbije probijajući policijske blokade na putevima. Ispred zgrade tadašnje Savezne Skupštine (danas Dom narodne skupštine Srbije) okupilo se više hiljada ljudi koji su hteli da uđu u zgradu, zbog čega je policija na njih bacila suzavac. Demonstranti su provalili u zgradu Skupštine i zapalili je, kao simbol vladavine Slobodana Miloševića. Nakon toga, učesnici mitinga su se uputili ka zgradi Radio televizije Srbije, koja je u to vreme obavljala propagandu u korist Miloševića. Iako je policija i tu pokušala da zaustavi demonstrante, nije uspela. Posle radio televizije Srbije, lideri DOS-a su zauzeli i druge državne medije, koji su onda počeli da izveštavaju o padu Miloševićevog režima, a demonstrantima su se pridružili i pripadnici policije. U demonstracijama je bilo povređeno 65 ljudi, a dvoje je poginulo – aktivistkinja Demokratske stranke Srbije Jasmina Jovanović iz Čačka je pala pod kamion, a Momčilo Stakić je doživeo srčani udar. U večernjim satima, demonstrantima se obratio predsednički kandidat DOS-a Vojislav Koštunica, sa zgrade gradskog parlamenta, a sutradan, 6. oktobra, Slobodan Milošević je javno, u video izjavi, priznao poraz, čestitao Koštunici pobedu i najavio svoje povlačenje iz političkog života. Time je okončana njegova vladavina, koja je trajala više od jedne decenije. Koštunica je odmah zvanično preuzeo funkciju predsednika SRJ, a da ne bi došlo do dvovlašća, DOS, Miloševićeva Socijalistička partija Srbije i Srpski pokret obnove, formirali su prelaznu vladu do parlamentarnih izbora koji su održani u decembru i na kojima je ubedljivo pobedio DOS. Nova, a ujedno i prva demokratska vlada Srbije formirana je 25. januara 2001. godine, na čelu sa premijerom Zoranom Đinđićem, koji je ubijen u atentatu 12. marta 2003. godine. Milošević je 2001. godine uhapšen i izručen Haškom tribunalu, gde mu se sudilo za ratne zločine. Pet godina kasnije, umro je od srčanog udara u zatvorskoj ćeliji, 11. marta 2006. godine. Istoričari ocenjuju da su petooktobarske promene 2000. godine bile jedan od najvažnijih događaja u novijoj srpskoj istoriji, ističući da se o ishodu i dometima još ne može pouzdano govoriti sa objektivne istorijske distance. U Beogradu se 5. oktobar obeležava bez velikih manifestacija. Demokratska omladina položila je vence na grobove pokojnog predsednika vlade Srbije Zorana Đinđića i nedavno preminulog gradonačelnika Beograda Nenada Bogdanovića, a delegacija Demokratske stranke Srbije, predvođena potpredsednikom stranke Aleksandrom Popovićem, položila je cveće na spomenik gde je poginula njihova aktivistkinja Jasmina Jovanović iz Čačka. Koštunica: Pokušaj rasparčavanja teritorije Srbije, najveći izazov posle 5. oktobra Premijer Srbije Vojislav Koštunica, ocenio je da je pokušaj rasparčavanja teritorije najveće iskušenje s kojim se Srbija suočava posle promena 5. oktobra 2000. Srbija je osvojila slobodu i postala demokratska i pravno uređena država, sa stalnim ekonomskim napretkom. I baš kada je uspostavila stabilan razvoj, SAD pokušavaju da, suprotno svim načelima međunarodnog prava, na osnovu Ahtisarijevog plana, rasparčaju Srbiju koja je međunarodno priznata država i članica UN, istakao je u pisanoj izjavi Koštunica. On je ponovio da SAD i NATO, pošto su bombardovali Srbiju, po svaku cenu pokušavaju da sprovedu delove Ahtisarijevog plana i tako obezbede, pre svega, svoje vojne interese. Kada se pre sedam godina srpski narod opredelio za demokratski razvoj, on je doneo odluku da će braniti dostojanstvo Srbije, a to svakako znači i da nikome neće dozvoliti da prekraja naše državne granice i da na našoj teritoriji pravi drugu albansku državu pod neograničenom vojnom vlašću NATO-a, naveo je Koštunica. Ukazujući da je opasna zabluda da se Srbiji kao slobodnoj i demokratskoj državi može biti nametnuto rešenje za Kosmet, premijer je ponovio da je jednostrana nezavisnost južne srpske pokrajine, ako do nje dođe, osuđena na propast i da će za Srbiju Kosovo i Metohija uvek biti njen neotuđivi deo. Svaki Srbin na Kosmetu mora znati da je jednostrana nezavisnost ništavan akt, da je njegova Vlada u Beogradu i da će uvek biti punopravan građanin Srbije, poručio je Koštunica.
OBRAĆANJE PREDSEDNIKA TADIĆA POVODOM POČETKA DIREKTNIH PREGOVORA O BUDUĆEM STATUSU KIM
SRBIJA NIKADA NEĆE PRIZNATI DA NA NJENOJ TERITORIJI POSTOJI NEZAVISNA DRŽAVA KOSOVO
04. avgust 2007. GODIŠNJICA OLUJE
Srbi izbegli pred snažnom hrvatskom ofanzivom doživeli su tu vojnu akciju kao jedno od najsurovijih etničkih čišćenja na području bivše SFRJ. Prema nekim podacima, u akciji hrvatske vojske "Oluja" nestalo je 1.805 osoba, a Hrvatski helsinški odbor za ljudska prava tvrdi da je tokom te operacije poginulo oko 700 civila. Dokumentaciono informativni centar "Veritas" u svojoj evidenciji ima imena 1.960 poginulih i nestalih Srba, od čega 1.205 civila, među njima 522 žene i 12-oro dece. Penzionisani general Glavnog štaba Hrvatske vojske Janko Bobetko je u intervjuu zagrebačkom "Jutarnjem listu" 1. avgusta 2001. izjavio da je on autor plana akcije "Oluja" i da je vojni vrh sa tadašnjim predsednikom Hrvatske Franjom Tuđmanom dve godine pripremao tu operaciju. U septembru 2002. Haški tribunal je, za zločine počinjene tokom operacije "Oluja" pored Bobetka, optužio i penzionisanog hrvatskog generala Antu Gotovinu, koji je bio i komandant operacije "Oluja", a kasnije su po komandnoj odgovornosti optuženi hrvatski generali Ivan Čermak i Mladen Markač. U dopunjenoj optužnici oni se terete za progon, deportacije i prisilno premeštanje, pljačku, bezobzirno razaranje naselja, ubistva, nehumana dela i okrutan tretman.U proširenoj optužnici kao učesnici u tom zločinačkom poduhvatu navode se i tadašnji predsednik Hrvatske Franjo Tudžman i ministar odbrane Gojko Sušak. Hrvatski predsednik Stjepan Mesić više puta je javno rekao da će svako ko je počinio zločine u Hrvatskoj biti procesuiran, ali do sada niko u Hrvatskoj nije odgovarao za zločine nad Srbima. I ove godine godišnjica progona Srba iz Hrvatske obeležava se parastosom žrtvama u Crkvi Svetog Marka u Beogradu i Hramu Svete Trojice u Banja Luci. Najveći problem Srba iz Hrvatske i posle 12 godina od progona je što se eshumacija i identifikacija žrtava rata odvija sporo, rekao je Čedomir Marić iz Udruženja porodica nestalih iz Krajine. On je dodao da nisu eshumirane jos 22 grobnice koje kriju 574 evidentiranih žrtava , a još se ne zna šta je sa oko 1400 osoba koje se vode kao nestale. Marić je istakao da više od godinu dana hrvatske službe nisu pozvale ni jednu porodicu na identifikaciju svojih bližnjih. Rade Čubrilo iz Udruženja ratnih vojnih invalida kao jedan od najvećih problema izbeglica ističe da nisu obezbedjeni uslovi za njihov povratak u Hrvatsku. "Od 1990. do 1995. godine iz Hrvatske je prognano oko 550 hiljada Srba. Posle 12 godina po poisu u Hrvatskoj živi oko 200 hiljada Srba. U stvarnosti taj broj se kreće oko 60 do 70 hiljada, jer većina izbeglica dodje u Hrvatsku da napravi documenta i vraća se u izbeglištvo u Srbiji ili Republici Srpskoj, jer u Hrvatskoj nema uslova za normalnu egzistenciju koja podrazumeva povratak stanava i kuća i ostale imovine i pravo na zaposlenje".
23. jul 2007. REZOLUCIJA VLADE SRBIJE O NEOPHODNOSTI PRAVEDNOG REŠAVANJA PITANJA AP KOSOVO I METOHIJA ZASNOVANOG NA MEĐUNARODNOM PRAVU I Kosovo i Metohija neodvojivi je deo države Srbije na osnovu važecih i opšteobavezujucih ustavnih i medjunarodnopravnih dokumenata. Suverenitet i teritorijalni integritet Republike Srbije garantovani su ne samo Ustavom Republike Srbije, nego i Poveljom Ujedinjenih nacija, Završnim aktom iz Helsinkija i odgovarajucim rezolucijama Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, posebno Rezolucijom 1244. Svako rešenje buduceg statusa Kosova i Metohije mora polaziti od ovih osnovnih nacela i uvažiti ih u krajnjem ishodu, poštujuci pri tom i odgovarajuce odluke Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Svaki pokušaj rešenja kojim bi se prekršila ova osnovna nacela bio bi proglašen ništavnim i opasnim po opstanak države Srbije i kao takav bi predstavljao povod za odgovarajuce delovanje državnih organa Republike Srbije u skladu sa medjunarodnim pravom. II Republika Srbija je spremna da otpocne novu fazu pregovora oko pronalaženja najpovoljnijeg rešenja za Kosovo i Metohiju imajuci u vidu svoje temeljne državne interese, legitimne interese albanske nacionalne manjine u pokrajini, opšte interese osiguranja regionalne stabilnosti, kao i perspektivu mirne i prosperitetne buducnosti svih svojih gradjana. Izlažuci predlog o suštinskoj autonomiji Kosova i Metohije, Republika Srbija je spremna za postizanje kompromisnog rešenja ovog pitanja. III Sa tim ciljem, neophodno je da zainteresovani medjunarodni cinioci, zajedno sa predstavnicima Republike Srbije, obezbede prave pregovore izmedju predstavnika Republike Srbije i privremenih institucija samouprave na Kosovu i Metohiji. Za razliku od bezuspešnih pregovora koje je vodio Marti Ahtisari, novi pregovori moraju biti otvoreni u pogledu ishoda i trajanja, uz poštovanje osnovnih nacela i normi medjunarodnog prava. IV Narodna skupština Republike Srbije smatra da nova rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o Kosovu i Metohiji treba da usledi tek posle završenih pregovora kojima bi se utvrdilo kompromisno rešenje buduceg statusa pokrajine. Novi pregovori mogu se voditi samo u okviru postojece Rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 i na osnovu jasnog mandata Ujedinjenih nacija. V Narodna skupština Republike Srbije zahteva od svih država clanica Ujedinjenih nacija da poštuju suverenitet i teritorijalni integritet Republike Srbije, saglasno medjunarodnom pravu, Povelji Ujedinjenih nacija i Rezoluciji Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244. Narodna skupština Republike Srbije takodje zahteva da Generalni sekretar Ujedinjenih nacija preduzme sve mere koje mu stoje na raspolaganju, na osnovu obavezujucih dokumenata Ujedinjenih nacija, da spreci kršenje Povelje Ujedinjenih nacija i Rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244. Obavezuje se Vlada Republike Srbije da deluje u pravcu ostvarenja ovih zahteva Narodne skupštine Republike Srbije. VI Narodna skupština Republike Srbije smatra da bi jednostrano priznanje samoproglašene nezavisnosti Kosova imalo nesagledive posledice po regionalnu stabilnost. Obavezuju se Vlada Republike Srbije i svi državni organi da blagovremeno i energicno odgovore svakom nagoveštaju ili cinu bilo kojeg medjunarodnog subjekta koji bi bili usmereni na jednostrane akte povrede suvereniteta i teritorijalnog integriteta Republike Srbije. Ovo se posebno odnosi na pretnje i eventualne akte jednostranog priznanja nezavisnosti Kosova i Metohije. VII Obavezuje se Vlada Republike Srbije da formira novi Državni pregovaracki tim za pregovore o buducem statusu Kosova i Metohije. VIII Vlada Republike Srbije dužna je da redovno izveštava Narodnu skupštinu Republike Srbije o medjunarodnoj i unutrašnjoj situaciji u vezi sa Kosovom i Metohijom. 10. jul 2007. GODIŠNJICA ROĐENJA NIKOLE TESLE Na današnji dan 1856. godine, u selu Smiljan u Lici, rođen je jedan od najvećih svetskih naučnika srpskog porekla Nikola Tesla. Njegovi izumi iz oblasti elektrotehnike još uvek su neprevaziđeni, a mnogi do danas nisu dovoljno proučeni. Opširnije Jelica Tapušković.
"U meni može biti nešto, što može biti i obmana, kao sto češće biva kod mlađih ljudi, ali ako budem sretan da ostvarim bar neke od svojih ideala, to će biti dobročinstvo za celo čovečanstvo. Ako se te moje nade ispune, najslađa misao biće mi ta, da je to delo jednoga Srbina", pričao je Tesla. Umro je u Njujorku 7. januara 1943. godine, a urna sa njegovim pepelom se čuva u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu. Tesla je bio poznat po svom radu iz oblasti elektrotehnike, mašinstva, telekomunikacije. Najpoznatiji izumi su mu transformator, prenos električne energije na daljinu bežicnim putem, indukcioni motor, teledirigovani čamac. Tesla se dosta bavio radio tehnikom, a jedan od bitnijih radova je bila eliminacija smetnji u radio vezama. Mnogi njegovi izumi i danas su nedovoljno prouceni ili nedokucivi u potpunosti, a njegovo delo jeste i biće predmet istraživanja mnogih generacija naučnika širom sveta. 28. jun 2007. POVODOM VIDOVDANA Srpska pravoslavna crkva i srpski narod danas proslavlja Vidovdan, verski praznik i uspomenu na Kosovski boj 1389. godine u kome je srpska vojska ustala u odbranu hrišćanstva pred naletom nadmoćne Otomanske imperije. Na ovaj dan Srbi slave svetog kneza Lazara i svete velikomučenike izginule na Kosovskom polju a, u svim pravoslavnim hramovima na liturgijama se pominje stradanje koje je ostavilo večnu poruku na istoriju, etiku i tradiciju srpskog naroda. Priredila Mirjana Otašević. Knez Lazar Hrebljanović, čije ime slavi srpska istorija, nastavio je borbu za jedinstvo srpskog naroda posle smrti velikog srpskog vladara cara Dušana. Za Lazarevo ime, kosovske junake i bitku vezane su mnogobrojne legende, pa i kosovski ciklus srpske epske poezije koji je sačuvao od zaborava veliki deo srpske istorije pre i posle pada Srbije pod vlast Otomanske imperije. Kako piše u Istoriji Vladimira Ćorovića, duga pripremanja i na srpskoj i na turskoj strani govorila su jasno, da se radi o velikoj i odlučnoj borbi. To se videlo već i po tom, što su na bojno polje krenula i oba vladara lično, knez Lazar i emir Murat sa dva sina, Bajazitom i Jakupom. Odlučna, legendarna, borba na Kosovu zbila se na Vidovdan, u utorak, 15., a po novom kalendaru 28. juna 1389. Pojedinosti o celom toku bitke nisu nam, na žalost, poznate. Ne znamo čak sasvim pouzdano ni to, kad je u stvari poginuo turski "sultan". Pisac, Konstantin Filozof, kazuje, da su jednog srpskog plemića pojedini zavidnici pred knezom optužili da će ga izdati. Da pokaže da je junak, taj plemić, kome je, po docnije upisanom tekstu, bilo ime Miloš Obilić, u zgodnom času potrčao je Turcima i pretvarajući se da hoće da se preda ubio Murata. Drugi stari književni spomenik, Pohvala knezu Lazaru, pisana na samom početku XV veka, saopštava da je Murat poginuo posle borbe. O samom toku borbe zna se sigurno, da su Srbi iz početka napredovali, ali je pobedu u korist Turaka rešio Bajazit, koji se sa svom snagom oborio na kneza Lazara. Glavna borba vodila se oko Mazgita i Gazi Mestana. Nije sigurno da li Muratovo tulbe na Kosovu pokazuje baš mesto njegove pogibije, ali je vrlo verovatno da je na prostoru oko njega razvijana glavna snaga konjice. Knez Lazar borio se hrabro, ali turskom naletu nije mogao odoleti. Narodno predanje osudilo je teško i nepravedno Vuka Brankovića, stavivši mu na teret i izdaju na Kosovu i kasniji sukob njegovih sinova sa Lazarevim naslednikom Stefanom, jer narod mu nije hteo oprostiti što na Kosovu nije našao smrt i on uz tolike druge vitezove . Pogibija oba vladara, dotle nečuvena u istoriji Balkana, i činjenica što Bajazit čak nije ostao u Srbiji da iskoristi pobedu, izazvala je utisak da turska pobeda nije bila potpuna i da je sporna. Ni u dobro obaveštenim Mlecima do kraja jula još se nije znao pravi ishod borbe. Srbi su ga, međutim, osetili odmah. S Lazarem je izginula većina srpskih junaka, zemlja je ostala obezglavljena sa ženom na prestolu i sa nepunoletnom Lazarevom muškom decom. Osećalo se da za ponovljeni turski, ili ma čiji drugi nalet ne bi bilo dovoljno otporne snage. Nijedan događaj srpske istorije, ni pre ni posle toga, nije ostavio tako dubok i trajan utisak kao ova kosovska katastrofa. Narod je u svoj dubini osetio njegov sudbonosni značaj, jer se stara carevina skrhala nepopravivo, i to ne samo što je protivnik bio fizički jači, nego što su Srbi bili moralno slabiji. Malo je primera u istoriji drugih naroda da je jedan događaj bio zapamćen tako živo i neposredno. Lazareva pogibija već se onda, krajem XIV veka, shvatila kao svesna žrtva da se očuva narodna i državna sloboda i da posluži kao primer za docnija pokolenja. Vidovdan je i dan žalosti, pa je srpski narod zadržao običaj da se na ovaj praznik ne igra i ne peva. 23. maj 2007. PRESUDA OPTUŽENIMA ZA UBISTVO ĐINĐIĆA Prvooptuženi u procesu za ubistvo premijera Srbije Zorana Djindjića, Milorad Ulemek i neposredni izvršilac ubistva, Zvezdan Jovanović, osudjeni su u Specijalnom sudu u Beogradu na maksimalne kazne od 40 godina zatvora. Za to krivično delo osudjeno je ukupno dvanaest počinilaca, kojima je izrečena zbirna kazna zatvora od 378 godina. Izveštaj Senke Kuder.
Ona je rekla da je 2002. i početkom 2003. godine Milorad Ulemek Legija, sa Dušanom Spasojevićem organizovao kriminalnu grupu radi ugrožavanja ustavnog uređenja i sticanja materijalne dobiti i moći. Ta kriminalna grupa je imala za cilj i da ubije premijera Srbije i da stvori nesigurnost kod građana, istakla je Mesarević. Ona je ocenila da je bilo mnogo propusta u obezbeđenju premijera, što izaziva sumnju da nadležne službe nisu obavile posao kako treba. Prema rečima sudije Mesarević, Đinđićevo lično obezbeđenje i obezbeđenje zgrade Vlade nisu sarađivali, a video kamere na zgradi Vlade isključene su dva dana pre ubistva. Ona je rekla da joj nije potrebna rekonstrukcija ubistva Đinđića, jer su saglasni izveštaji domaćih veštaka i stručnjaka iz nemačkog instituta u Vizbadenu. Za ubistvo Zorana Djindjića osudjeno je ukupno dvanaest počinilaca. Nekadašnji pripadnik JSO Željko Tojaga osuđen je na 30 godina, dok je Saša Pejaković takođe bivši član ove rasformirane jednice MUP-a Srbije dobio osam godina zatvora. Bivši radnik Bezbednosno-informativne agencije Branislav Bezarević osuđen je na 30 godina zatvora. Pripadnici "zemunskog klana" Aleksandar Simović na 35 i Dušan Krsmanović na 30 godina zatvora. Članovi kriminalne organizacije “zemunski klan” koji se nalaze u bekstvu, Ninoslav Konstatinović, Vladimir Milisavljević i Sretko Kalinić osuđeni su na po 35 godina zatvora, a Miloš Simović i Milan Jurišić dobili su po 30 godina zatvora. Svi optuženi, osim Saše Pejakovića su, posle izricanja kazni, napustili sudnicu, ne saslušavši obrazloženje presude. Izricanju presude u Specijalnom sudu prisustvovali su predsednik Srbije Boris Tadić, kao i nekoliko ministara iz Đinđićeve vlade i sadašnjeg kabineta iz redova DS-a. Portparol specijalnog tužilaštva Tomo Zorić najavio je da će specijalni tužilac Slobodan Radovanović uložiti žalbu na kazne izrečene presudom za ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića. Prema njegovim rečima, specijalni tužilac je očekivao maksimalne kazne za sve optužene. Advokati Milorada Ulemeka Legije i Zvezdana Jovanovića takodje su najavili žalbe na kazne od 40 godina zatvora. Ulemekov branilac, Slobodan Milivojević, rekao je novinarima ispred Specijalnog suda da su mediji "izvršili stravičan uticaj" na sudsko veće koje je donelo osuđujuću presudu optuženima. Advokat Zvezdana Jovanovića, Nenad Vukasović, rekao je da je ovakvom presudom "zadatak ispunjen" i dodao da iz suda izlazi sa "oporim utiskom". Advokati oštećenih zadovoljni su presudom, ali ostaje da se otkriju nalogodavci ubistva premijera, rekao je jedan od punomoćnika porodice Đinđić, Nino Došen. Premijer Srbije Zoran Đinđić ubijen je 12. marta 2003. godine u dvorištu zgrade Vlade Srbije. U Specijalnom sudu, 22. decembra 2003. godine počelo je objedinjeno suđenje za ubistvo premijera i pripadnicima "zemunskog klana", koji se terete za brojna ubistva, otmice i terorističke napade, da bi februara 2004. godine proces za ubistvo Đinđića bio razdvojen od drugih krivičnih dela. 15. maj 2007. POVODOM IZBORA VLADE SRBIJE Srbija je posle više od tri meseca stranačkih pregovora, dobila Vladu, koju predvodi dosadašnji premijer Vojislav Koštunica. Novi kabinet je brojniji od prethodnog i čine ga potpredsednik i 23 ministra iz redova DS-a, DSS, NS i G17 plus. Piše Đuro Malobabić. Pregovori o novoj Vladi Srbije, posle dramatičnih obrta i neizvesnosti da li će Srbija dobiti izvršnu vlast ili se nalazi pred novim parlamentarnim izborima, okončani su pola časa pre isteka Ustavom predvidjenog roka u Skupštini. Za kabinet je glasalo 133 poslanika, protiv je bilo 106, tri uzdržana, a dva poslanika od ukupno 244 prisutna nisu ni glasala. Premijer Vojislav Koštunica izjavio je posle izbora da je uveren da je Srbija stupila na put koji garantuje i stabilnost i razvoj zemlje. "Kada govorim o stabilnosti, na umu pre svega imam iskušenja koja nas očekuju u raspravi o konačnom statusu Kosova i Metohije," rekao je Kostunica i izrazio uverenje da će zalaganje za poštovanje povelje UN i teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije sada, kada je zaokružen proces konstituisanja svih državnih institucija, biti još bolje, pouzdanije i ubedljivije. On je podsetio da je Srbija u prošloj godini pokazala zapažen ekonomski rast i da se izdvojila kao lider u brzini reformi u ovom delu Evrope. Prema njegovim rečima, Vlada će nastaviti proces pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji, koji je započeo prethodni kabinet.Ovo je četvrta Vlada od demokratskih promena 5. oktobra 2000. godine. Premijer je Vojislav Koštunica, lider DSS-a, koji je tu funkciju obavljao i u prethodnoj manjinskoj Vladi, od 3. marta 2004. godine. Dve Koštuničine Vlade razlikuju se i po partijskom sastavu i po broju clanova. Umesto Srpskog pokreta obnove, u novoj Vladi sa 25 članova, šest više nego ranije, učestvuje Demokratska stranka, koja sa 64 mandata ima većinu članova u novoj Vladi.U novoj Vladi DSS-NS ima premijera i sedam ministarskih mesta, DS - vicepremijera i 12 ministara, a G17 plus je dobio četiri ministarske funkcije.Čak devet članova prethodne Vlade ostaće i u novoj - neki u istim ministarstvima, a neki će ih promeniti. Vredna pažnje za srpske prilike jeste i činjenica da će u novoj Vladi četiri ministarstva voditi žene, a na čelu jednog ministarstva je predstavnik stranke nacionalnih manjina. Vlada ima i ministra bez portfelja, zaduženog za Nacionalni investicioni plan. I u ovoj Vladi najviše je pravnika, njih sedam, a četvorica su ekonomisti. Ostali su lekari, mašinci, inženjeri elektrotehnike, a ima i hemičara, fizičara, psihologa, tehnologa i glumac Vojislav Brajović, ministar kulture. U novoj Vladi je 11 doktora nauka, četiri magistra iz različitih oblasti, a svi ostali članovi kabineta imaju akademsko obrazovanje. Prosečna starost članova Vlade je 44,2 godine. Najstariji su premijer Koštunica sa 63 i ministar vera Radomir Naumov sa 61 godinom, a najmlađi je 32-godišnji ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić. Članovi Vlade govore strane jezike, a poliglota vicepremijer Božidar Đelić, pet. Činjenica je da ova vlada deseta po redu od uvođenja višestranačja u Srbiji, koja ima 25 članova, neće biti najbrojnija i po broju članova daleko zaostaje za nekim vladama iz pretpetooktobarskog perioda. Najbrojniji kabinet vodio je Mirko Marjanović od 1994. do 1997. Njegova vlada imala je 35 članova, da bi u drugom mandatu od 1998. do 2000. godine imala 37 članova.Srbija je za poslednjih 17 godina od uvodjenja visestranačkih izbora, imala deset premijera i vršioca dužnosti premijera. Nova Vlada biće 94. po redu u Srbiji od 27. avgusta 1805. godine, kad je u Prvom srpskom ustanku za predsednika Praviteljstvujuščeg sovjeta srpskog izabran prota Mateja Nenadović.U protekla dva veka izvršna vlast Srbije bili su Praviteljstvujušči sovjet, kraljevske Vlade, okupacioni Ministarski savet srpske Vlade narodnog spasa u Drugom svetskom ratu, socijalistička izvršna veća i potom Vlade Srbije.Najduže je na čelu Vlade Srbije bio Nikola Pašić koji je bio premijer 12 godina, u pet mandata. *** Vlada ima 25 članova - premijera, jednog potpredsednika, 22 ministra i jednog ministra bez portfelja. Potpredsednika Vlade Srbije, zadužen za evropske integracije, je Božidar Đelić (DS). Ministarstvo unutrašnjih poslova - Dragan Jočić (DSS), Ministarstvo finansija - Mirko Cvetković (DS), Ministarstvo odbrane - Dragan Šutanovac (DS), Ministarstvo inostranih poslova - Vuk Jeremić (DS), Ministarstvo pravde - Dušan Petrović (DS), Ministarstvo poljoprivrede - Slobodan Milosavljević (DS), Ministarstvo telekomunikacija i informatičkog društva - Aleksandra Smiljanić (DS), Ministarstvo za rad i socijalnu politiku - Rasim Ljajić (DS/SDP), Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave - Milan Marković (DS), Ministarstvo vera - Radomir Naumov (DSS), Ministarstvo ekologije - Saša Dragin (DS), Ministarstvo kulture - Vojislav Brajović (DS), Ministarstvo dijaspore - Milica Čubrilo (DS), Ministarstvo rudarstva i energetike - Aleksandar Popović (DSS), Ministarstvo trgovine - Predrag Bubalo (DSS), Ministarstvo prosvete - Zoran Lončar (DSS), Ministarstvo za Kosovo i Metohiju - Slobodan Samardžić (DSS), Ministarstvo za infrastrukturu - Velimir Ilić (NS), Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić (G17 plus), Ministarstvo zdravstva - Tomica Milosavljević (G17 plus), Ministarstvo sporta - Snežana Marković-Samardžić (G17 plus), Ministarstvo nauke - Ana Pešikan (G17 plus), Ministar bez portfelja zadužen za koordinaciju NIP-a Dragan Đilas (DS). 15. maj 2007. RATNI ZLOČIN – TUZLANSKA KOLONA Na današnji dan 1992. godine u napadu 3000 pripadnika paravojne formacije „Zelene beretke" na konvoj vojnika tadašnje Jugoslovenske narodne armije u Tuzli, koji su pokušali da se prema ranije utvrđenom dogovoru sa muslimanskim vlastima, evakuišu u Srbiju iz kasarne „Huseinska buna", poginulo je najmanje 89 vojnika. Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije nasledilo je ovaj predmet 2004. godine od bivšeg Vojnog tužilaštva, a nedavnim hapšenjem člana Kriznog štaba Službe javne bezbednosti u Tuzli Ilije Jurišića osumnjičenog da je naredio napad na kolonu vojnika, slučaj je dobio novu dimenziju. Piše Jelica Tapušković.
U izjavi za naš radio, portparol tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić rekao je da se od 2004. godine, od kada je predmet prebačen u Tužilaštvo za ratne zločine u Beogradu, intenzivno radi na njemu. Pohvalio je saradnju sa pravosudnim organima BiH ali nije želeo da komentariše zbog čega taj slučaj nije procesuiran u toj zemlji u proteklih 15 godina. 01. maj 2007. GODIŠNJICA OPERACIJE «BLJESAK« I PADA ZAPADNE SLAVONIJE Danas se navršava 12 godina od operacije »Bljesak«, koja je označila pad Zapadne Slavonije i egzodus Srba. Priredio Mladen Bijelić. Hrvatska je 1.maja 1995.godine, preduzela vojno-policijsku operaciju «Bljesak», kako bi osvojila i pod svoju jurisdikciju vratila oblast Zapadne Slavonije, koja je,kao integralni deo teritorije Srpske Krajine, bila pod zaštitom snaga UN. Ova akcija predstavljala je smišljenu i dobro isplaniranu operaciju etničkog čišćenja Hrvatske od Srba, koji su u to vreme predstavljali konstitutivan narod i bili zastupljeni sa 19,6 odsto, u ukupnoj populaciji. Tokom ove akcije, samo u jednom danu je sa tog prostora proterano preko 50 hiljada Srba, ubijeno stotine, a uništeno i zapaljeno više od hiljadu njihovih kuća. 0va akcija je, po oceni predsednika Organizacionog odbora Sabora Veljka Vukelića, predstavljala je završetak procesa etničkog čišćenja u Zapadnoj Slavoniji, koji je započeo još 1990.godine, odmah po dolasku Hrvatske demokratske zajednice, na čelu sa Franjom Tudjmanom, na vlast, ubistvom prvog Srbina sa tog područja. Ovakve ocene, po njegovom, kao i mišljenju ostalih predstavnika izbeglih Srba,potkrepljuju i nedavno objavljeni transkripti u Hrvatskoj, posle kojih je svima jasno da je etničko čišćenje Srba bio osnovni zadatak i namera HDZ-ovske vlasti na čelu sa predsednikom Tudjmanom. Operacija »Bljesak« je, po oceni predsednika Zajednice Srba Hrvatske i Bosne i Hercegovine Branislava Švonje, dokaz da je savremena Hrvatska nastala,delom, i na zločinu genocida nad srpskim narodom u Hrvatskoj. Švonja je ocenio i da je ona predstavljala generalnu probu za operaciju „Oluja„ koja će uslediti 5. avgusta i označiti definitivan pad Republike Srpske. Odmah nakon granatiranja i pada Knina, preko 35o hiljada Srba počelo je , u kilometarski dugim kolonama da napušta svoja vekovna ognjišta i kreće u izbeglištvo u Srbiju.Čak su i te kolone civila bile u nekoliko navrata geranatirane od strane hrvatske avijacije. Rade Matejaš, generalni sekretar Demokratske inicijative za Knin ističe da je u operaciji »Bljesak« stradalo 677 Srba i da se do danas ne zna gde se nalaze posmrtni ostaci njih oko 200. Izvršene su ekshumacije na svega dve lokacije, iako se pouzdano zna za veći broj lokacija na kojima su masovno ubijani Srbi. U sklopu manifestacija kojima se obeležava sećanje na stradale u ovoj akciji, u nedelju 29. aprila u crkvi Svetog Marka u Beogradu održan je parastos žrtvama. Na području Republike Srpske 1. maja, u crkvi Pokrova presvete Bogorodice u Gradiški biće održan parastos, a obaviće se i polaganje venaca u reku Savu. Centalna manifestacija, odnosno veliki crkveno-narodni Krušedolski sabor pred istoimenim manastirom na Fruškoj Gori održaće se 12. Maja,u okviru kojeg će se održati sveta Arhijerejska liturgija i parastos žrtvama. 24. april 2007. GODIŠNJICA POKUŠAJA BEGA IZ JASENOVCA Ovih dana obeležena je 62. godišnjica od pokušaja bega zatvorenika logora Jasenovac,koji su formirale ustaške vlasti tadašnje Nezavisne države Hrvatske, tokom Drugog svetskog rata. Na komeraciji žrtvama u izjavama brojnih političkih i javnih ličnosti istaknuto je da rešavanje bremenitih nasledja prošlosti i adekvatna osuda i sankcionisanje počinitelja zločina predstavlja zadatak svake zajednice i način da se spreče budući zločini. Priredio Mladen Bijelić.
Inače, za vreme postojanja tzv. Nezavisne države Hrvatske, tokom Drugog svetskog rata, u logoru Jasenovac stradao je velik broj Srba, Roma i Jevreja, kao i Hrvata-antifašista. Prema procenama vlasti nekadašnje bivše SFRJ, u ovom logoru smrti stradalo je više od pola miliona Srba, 40 hiljada Roma, 33 hiljade Jevreja i 120 hiljada antifašista- pripadnika drugih vera i naroda. Pouzdano je utvrdjeno da je u Jasenovcu ubijeno i preko 22 hiljade dece. To što tačan broj žrtva nije nikad utvrdjen, već je u proteklih 60 godina neprestano bio predmet manipulacije i iskorištavanja u političke svrhe, uspomene na ovu»fabriku smrti» i danas izazivaju brojne reakcije i komentare. Neki od njih odnose se i na stalnu postavku muzeja. Po oceni Save Štrpca, direktora Dokumentacionog centra «Veritas», stalna postavka,koja je predstavljena javnosti krajem prošle godine nije ostvarila svoj glavni cilj, a to je osuda zločina i zločinaca. U izjavi za Medjunarodni radio Srbije Štrbac je istakao da je Jasenovac bio prava manufaktura smrti, gde su robijaši ubijani ručno, odnosno mahom su klani specijalno izradjenim ustaškim noževima, zvanim kama, što je ovaj ovaj logor činilo drugačijim u odnosu na sve druge koncentracione logore u Drugom svetskom ratu. 23. april 2007. GODIŠNJICA BOMBARDOVANJA RTS-a Danas s navršava osam godinca od NATO bombardovanja zgrade Radio televizije Srbija, tokom kojeg je poginulo 16 radnika najveće srspke medijske kuće, koji su se te noći nalazili na redovnoj radnoj dužnosti. Isped spomenika, nedaleko od mesta pogibije održan je pomen, koji je služio protojerej Borivoje Vasiljković. Izveštaj Mladena Bijelića. Prošlo je osam godina od zločina, a pitanje »Zašto?« sa uklesane ploče i dalje ostaje bez odgovora. Zločin je počinjen, sada ostaje samo nada da će jednoga dana svi krivci ispaštati za svoje nedelo, zato što u smrt poslali 16 nevinih žrtava i u crno zavili njihove porodice. U ime Radio televizije Srbija na pomenu nastradalima govorio je predsednik upravnog odbora Nikša Stipćević, koji je istakao da zločin nikada ne zastareva i da su krivi, kako oni koji su izdali naredjenja i bacili bobe, tako i oni koji koji su svesno ili nesvesno žrtvovali nevine živote, propuštajući da ih o tome obaveste i evakuišu iz zgrade. U ime porodica nastradalih, skupu se obratio Vlasta Banković, zahvaljujući svima koji su i danas bili sa porodicama i sa njima podelili bol. Iz medijske blokade kojoj je Srbija bila izložena tokom devedesetih godina bolnog raspada bivše Jugoslavije, NATO je u proleće 1999.g. krenuo bukvalno u pravi medijski rat. Onesposobljavanje i uništavanje medija u Srbiji započeto je već drugog dana agresije, 25. marta, kada je na planini Bukulja, nadomak poznate banje u Aranđelovcu, uništen repetitor lokalnih radio i TV stanica, zatim relej RTV »Šumadija«, TV predajnik na Mokroj Gori, kao i repetitor na Velikom Jastrebcu. Dva dana kasnije, 27. marta, projektilima na planinu Gučevo uništeni su predajnici RTS, RTV »Pink«, TV »Loznica«, Radio Podrinja i drugih lokalnih stanica. Posle njih na red dolaze i predajnici na planini Goleš na Kosovu, na Fruškoj Gori u Vojvodini i mnogi drugi.
Oni koji su se, deklarativno, zalagali za ljudska prava i navodno u ime njihove zaštite, krenuli da bombarduju jednu suverenu zemlju, na delu su pokazali kako ih ljudska prava uopšte ne zanimaju. Naime, bombardovanajem zgrade RTS i uništavanjem kompletne mreže predajnika i repetitora prekršeno je niz međunarodnih konvencija i akata. Spomenimo samo neke od najvažnijih - Rezoluciju Prve generelne skupštine UN, gde je načelo slobode informisanja definisano kao « jedno od osnovnih prava čoveka i kamen temeljac svih sloboda kojima su se posvetile UN«. I u Opštoj deklaraciji o pravima čoveka, usvojenoj na Genralnoj skupštini UN 10. decembra 1948. navodi se da »svako ima pravo na slobodu mišljenja i izaražavanja, što obuhvata i pravo da ne bude uznemiravan zbog svog mišljenja«. U dodatnom protokolu Ženevske konvencije od 12. avgusta 1949. navodi se eksplicitno da se novinari u oružanim sukobima imaju smatrati civilima i kao takvi zaštititi. Bombardovanjem zgrade RTS 23. aprila 1999.g. prekršene su takođe i Međunarodna konvencija o građanskim i političkim pravima UN, Deklaracija o principima međunarodne kulturne saradnje, Konvencija o ljudskim pravima, Završni dokument Prve konferencije o bezbednosti i saradnji u Evropi, Deklaracija o osnovnim principima koji se tiču masovnih medija, jačanja mira i međunarodnog razumevanja i unapređenja ljudskih prava, usvojena na Generalnoj skupštini UNESCO 28. novembra 1978. godine. 11. april 2007. OSAM GODINA OD UBISTVA SLAVKA ĆURUVIJE Delegacije Nezavisnog udruženja novinara i Udruženja novinara Srbije položile su venac na spomen ploču na mestu na kojem je pre osam godina ubijen novinar i vlasnik lista Nedeljni telegraf Slavko Ćuruvija. Ćuruvija je ubijen na Uskrs, 11. aprila 1999. godine, ispred ulaza u zgradu u kojoj je stanovao, u Svetogorskoj ulici u centru Beograda. Predsednik UNS-a Nino Brajević je istakao da je nedopustivo da se tvrdnjama o napretku istrage i dalje prikriva nespremnost države da rasvetli jedan od najtežih zločina iz bliske prošlosti. Izveštava Jelena Simić.
Predsednica NUNS-a Nadežda Gaće izjavila je da država mora da otkrije ko je naredio i izvršio ubistvo Slavka Ćuruvije, jer će u protivnom i sama biti suodgovorna za jedan mučni zločin. Komentarišući da se na današnjem skupu nije pojavio niko od predstavnika aktuelne vlasti, ona je ocenila da to pokazuje da država očigledno ne želi da odgovori na postavljena pitanja i da gradjanima Srbije omogući da žive dostojanstveno bez zebnje da će se sutra ponovo nekom dogoditi da bude ubijen zbog prava na mišljenje. Bez tog odgovora oporavka u Srbiji nema, ocenila je Gaće. 24. mart 2007. NATO BOMBARDOVANJE I KRŠENJE MEDJUNARODNOG PRAVA
Intervencija NATO-a, koja je trajala od 24. marta do 9. juna 1999. godine, na jednu od zemalja-osnivača UN, preduzeta je bez saglasnosti Svetske organizacije i Saveta bezbednosti. Agresijom na SR Jugoslaviju i brojnim aktivnostima koje su joj prethodile, posebno ultimatumom da se pod pretnjom sile prihvati Sporazum iz Rambujea, prekršeni su osnovni principi pravnih sistema svih suverenih država i temeljna načela na kojima počiva medjunarodni pravni poredak, kao i Povelja UN. Prema oceni pravnog stručnjaka Borisa Krivokapića, reč je o povredi niza načela medjunarodbnog prava, počev od načela suverene jednakosti država, zabrane pretnje silom i upotrebe sile, zabrane agresije i mešanja u unutrašnje stvari država, kao i obaveznog mirnog rešavanja svih medjunarodnih sporova i savesnog ispunjenja medjunarodno-pravnih obaveza. Mnogi domaći i inostrani pravni stručnjaci upozoravali su da je bombardovanjem tadašnje SR Jugoslavije flagrantno prekršena Povelja UN, Helsinški dokument, Ženevska konvencija. Prekršeno je takodje niz principa Završnog akta Konferencije o bezbednosti i saradnji u Evropi, prvenstveno principi nekorišćenja sile ili pretnje silom, teritorijalne celovitosti, principi miroljubivog rešavanja medjunarodnih sporova i nepovredivosti granica. Ignorisane su i odredbe Helsinškog dokumenta OEBS-a iz 1992. godine koje su stvorile mehanizme za sprečavanje konflikata i kriza, a koje su članice NATO zemalja prihvatile, kao i obaveze produžavanja dugoročne misije OEBS-a na Kosovu, koje su navedene u Lisabonskom dokumentu OEBS-a iz 1996. godine.U toku 78 dana razaranja jugoslovenske ekonomije, dejstvujući po vojnim, ali i brojnim civilnim ciljevima, NATO je prekršio i odredbe koje se tiču opšte zaštite od posledica ratnih dejstava kojima se napadi moraju strogo ograničiti na borce i vojne objekte. Prema oceni američkog advokata i nekadašnjeg državnog tužioca Remzija Klarka, pogaženi su temeljni medjunarodni principi koji su uspostavljeni u cilju da zaštite života na planeti, jer su članice NATO napadom na nesvrstanu SR Jugoslaviju prekršile "tri osnovna principa iz Nirnberške i Povelje UN, odnosno izvršile zločin protiv mira, ratni zločin i zločin protiv čovečnosti. Devetnaest zemalja NATO koje su učestovale u agresiji na SR Jugoslaviju prekršile su ujedno ustave svojih zemalja. Zato je grupa američkih kongresmena podnela tužbu protiv predsednika Klintona koji je, bez saglasnosti Kongresa, pokrenuo vojnu akciju protiv SR Jugoslavije i tako prekršio Zakon, poznat kao "Akt o ratu", kao i sopstveni Severnoatlanski sporazum iz 1949. godine, čija prva odredba Statuta predvidja da Savez treba da bude organizovan i da deluje u skladu sa Poveljom UN. Zbog toga je Remzi Klark, kao predsednik Medjunarodnog akcionog centra u Nju Jorku, podneo protiv tadašnjeg predsednika SAD Bila Klintona, vlade SAD, NATO-a, i ostalih odgovornih, optužnicu sročenu u 19 tačaka za počinjene medjunarodne zločine, kršenje medjunarodnih i domaćih zakona, za prouzrokovanje smrti, razaranja, telesne povrede i patnje. Tokom agresije na SR Jugoslaviju, NATO je, inače, po prvi put dejstvovao na prostoru izvan teritorije zemalja-članica ove organizacije, prikazujući na delu strategiju tzv."humanitarnih intervencija", a promovisana je i nova vrsta ratovanja sa distance, sa minimumom ili bez sopstvenih žrtava. 16. mart 2007. PODSEĆANJE NA MARTOVSKO NASILJE ALBANACA NA KOSOVU U subotu se navršavaju tri godine od dvodnevnog nasilja Albanaca na Kosovu i Metohiji, u kojem je stradalo 19 civila, a povređene su 954 osobe, medju kojima je bilo pripadnika medjunarodnih snaga. Nekoliko hiljada Srba je proterano, a njihove kuće su oštećene i spaljene. Podsećanje na te dogadjaje pripremila Senka Kuder.
Nemiri su počeli pošto su predstavnici UNMIK policije pronašli tela dva deteta, od trojice utopljenih dečaka albanske nacionalnosti u reci Ibar kod sela Čabra, na severu Kosova. Masovne demonstracije kosovskih Albanaca, koji su za nesreću dečaka optužili Srbe, izbile su u južnom delu Kosovske Mitrovice, a tokom dana su se raširile u druge delove Kosova. Albanci, okupljeni u južnom delu Mitrovice, uprkos izjavama pripadnika UN policije da prvi nalazi istrage nisu pokazali krivicu Srba za utapanje trojice dečaka, krenuli su preko mosta na reci Ibar u severni deo grada, nastanjen većinom Srbima. Na mostu su se sukobili sa francuskim vojnicima Kfora i protesti su prerasli u nasilje. Zbog napada na srpske enklave na Kosovu, u večernjim satima 17. marta, neredi su izbili i u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. U Beogradu i Nišu su zapaljene džamije, a u Novom Sadu oštećena je zgrada islamske verske zajednice. Vlada Srbije i građani oštro su osudili te izgrede, a Ministarstvo unutrašnjih poslova je preduzelo opsežnu akciju kako bi počinioci bili privedeni pravdi. U Beogradu su narednog dana više hiljada demonstranata, u protestnoj šetnji do hrama Svetog Save, predvodili premijer Srbije Vojislav Koštunica, patrijarh Pavle i tadašnji ministar odbrane a sadašnji predsednik Srbije Boris Tadić. U sukobima sa policijom u najvećim gradovima u Srbiji bilo je nekoliko desetina povređenih policijaca i civila. Tokom prvog dana nemira na Kosovu, portparol UNMIK policije Derek Čepel ocenio je da je nasilje očigledno bilo unapred planirano. Na sajtu MUP-a Srbije ističe se da način izvođenja nasilja naoružanih albanskih ekstremista, koji su istovremeno napali više enklava u kojima žive Srbi, ukazuje na to da je akcija Albanaca bila smišljeno organizovana, koordinirana i sinhronizovana iz jednog centra. Ne slučajno, najžešći udari albanskih terorista bili su usmereni na srpske enklave u centralnom delu Kosova i kosovskom Pomoravlju, što je deo njihove već dugo vremena pripremane strategije proterivanja Srba, stvaranja etnički čistog Kosova i zatiranja tragova verskog i kulturnog nasleđa Srba i njihovog postojanja u pokrajini, navodi se na sajtu MUP-a. Nasilje na Kosovu nastavljeno je i 18. marta, ali manjim intenzitetom. Napadi većih grupa Albanaca na kosovske Srbe zabeleženi su u Obiliću, Sredačkoj župi, a velike demonstracije su organizovane u Prištini i Peći, zbog stradanja Albanaca u sukobu sa snagama reda prethodnog dana. Sve važne saobraćajnice na Kosovu su bile zatvorene. Na prištinskom aerodoromu su privremeno bile otkazane sve linije avio-kompanija zbog bezbednosnih razloga, a administrativni prelazi prema centralnoj Srbiji i Crnoj Gori su bili privremeno zatvoreni. Prelazi prema Albaniji i Makedoniji, medjutim, nisu zatvarani. Kosovske vlasti su obnovile većinu srpskih kuća oštećenih i zapaljenih u martovskom nasilju, ali mnogi vlasnici se u nisu vratili, zastrašeni mogućnošću ponavljanja nasilja. Pravosuđe na Kosovu u većem broju slučajeva nije otkrilo počinioce ubistava osmoro Srba. Nasilje na Kosovu osudili su Savet bezbednosti UN i tadašnji generalni sekretar Kofi Anan, kao i sve značajnije međunarodne institucije i organizacije, vlade mnogih država, uključujući SAD i Rusiju. 12. mart 2007. ČETIRI GODINE OD SMRTI DJINDJIĆA Na današnji dan pre četiri godine u Beogradu u atentatu ispred sedišta Vlade Srbije ubijen je premijer Srbije i lider Demokratske stranke Zoran Đinđić. Za vreme njegovog mandata počeo je proces demokratizacije društva i korenitih ekonomskih i socijalnih reformi, posle desetogodišnje vladavine Slobodana Miloševića i Socijalističke partije Srbije. Predstavnici političkih partija, nevladinih organizacija i analitičari složili su se u oceni da je ubistvo bivšeg premijera Zorana Đinđića bilo veliki gubitak za Srbiju i da je usporilo proces reformi.
Pisac Dobrica Ćosić je nakon ubistva Djindjića u autorskom tekstu zaključio da je ubijen najdarovitiji čovek u sadašnjoj srpskoj politici. Po njegovim rečima, bila je to jedinstvena politička karijera u vreme kada je bilo najviše neuspešnih u politici. Koalicioni saveznik Vlade na čijem je čelu bio Djindjić, bivši lider GSS Vesna Pešić je rekla da je Djindjić bio čovek cilja i vizije koji je uveo pravila po kojima treba Srbiju voditi napred, stvarni vodja nacije, koji je verovao da je Srbiji mesto u društvu najboljih. Ružica Đinđić, supruga ubijenog premijera, ocenila je da se Srbija u poslednje četiri godine, uz manje oscilacije, nalazi u periodu demokratije i reformi koje idu "nešto sporije", između ostalog i zato što se ne poštuju naši zakoni, poput Zakona o saradnji s Hagom. Obaveza nove vlade je da ukloni tu prepreku, a to su nam obećali i predstavnici stranaka koje bi trebalo da čine novu vladu. To očekuju i građani Srbije, jer je saradnja s Hagom uslov za integraciju u EU", kazala je Ružica Đinđić za list "Blic". Analitičar Zoran Lutovac izrazio je nadu da će nova vlast u Srbiji nastaviti da vodi zemlju istim putem kojim je vodio Zoran Đinđić. "Da je ostao živ, imali bi Srbiju sa još boljim imidžom, koja bi se suočavala sa obavezama i još spremnije dočekivala socijalno- ekonomske i statusne probleme", ocenio je Lutovac. Da podsetimo, Vlada Srbije je na dan ubistva premijera saopštila da su kao organizatori i počinioci atentata označeni kriminalci iz takozvanog zemunskog klana, a kao vođe te grupe identifikovani nekadašnji komandant raspuštene Jedinice za specijalne operacije MUP-a Srbije Milorad Ulemek Legija i vođe kriminalnog zemunskog klana Dušan Spasojević i Mile Luković. U saopštenju, Vlada je tada navela da je tog 12. marta 2003. godine , trebalo da bude potpisan nalog za hapšenje pripadnika Zemunskog klana. Suđenje optuženima za ubistvo premijera Đinđića počelo je 22. decembra 2003. godine u Okružnom sudu u Beogradu , i uskoro se očekuje donošenje presude u prvostepenom postupku. 26. februar 2007. PRESUDA MEDJUNARODNOG SUDA PRAVDE PO TUŽBI BIH PROTIV SCG Savezna Republika Jugoslavija nije počinila genocid nad Muslimanima u Bosni i Hecegovini, ali nije učinila ništa da spreči genocid u Srebrenici, presudio je Medjunarodni sud pravde u Hagu, povodom tužbe BIH. Pripremila Andjelka Marisavljević.
Tako je predsednica sudskog veća Rozalin Higins saopštila da je Medjunarodni sud pravde u Hagu zaključio da genocid u Srebrenici ne može da se pripiše Saveznoj Republici Jugoslaviji. Sud je, takodje, utvrdio da su u drugim krajevima BIH pripadnici Vojske RS počinili zločine, ali ne i genocid. Nije dokazano da je vojska SRJ učestvovala u masakru u Srebrenici, niti da su političke vodje SRJ planirale ovaj masakr. Učestvovanje je dokazano u godinama pre masakra, rekla je sudija Higins, čitajući presudu po tužbi koju je 1993. godine BiH podnela protiv SRJ. Medjunarodni sud pravde u Hagu presudio je da zvanični organi SRJ nisu planirali, ni počinili genocid nad Muslimanima u Srebrenici u leto 1995. Pozivajući se na izveštaj generalnog sekretara UN o Srebrenici, Higins je kazala i da počinioci genocida nisu bili pod efikasnom kontrolom vlasti SRJ. Medjunarodni sud pravde u Hagu utvrdio je da Savezna Republika Jugoslavija nije učinila ništa da spreči genocid u Srebrenici i nije ispunila svoju obavezu da kazni odgovorne za genocid. Oni tvrde da su bili bespomoćni, ali poznato je da su imali veliki uticaj na Vojsku Republike Srpske, navela je predsednik sudskog veća Rozalin Higins. Sud je zaključio da je SRJ prekršila svoju obavezu da spreči srebrenički genocid. Sudsko veće je zaključilo i da SRJ "nije ispoštovala svoje obaveze da kazni odgovorne za genocid, koje proističu iz Konvencije" o genocidu, rekla je sudija Higins, dodajući i da "nije ispunjena obaveza saradnje sa Haškim tribunalom". Nije pokazano da je vojska SRJ učestvovala u tome i nije utvrdjeno da bi general Ratko Mladić mogao da bude tretiran kao organ vlasti SRJ, rekla je Higins. Ona je podvukla da, iako je utvrdjeno da su izmedju RS i SRJ postojale snažne veze u vreme rata u BiH, uključujuci i finansijsku pomoć, to ne znači da je postojala apsolutna zavisnost organa i vojske RS od organa vlasti SRJ. Sud je takodje odlučio da ni u slučaju paravojne jedinice iz Srbije "Škorpioni", koja je na području Srebrenice učinila zločine, ne postoje dokazi da je ona bila pod apsolutnom kontrolom vlasti u Beogradu. Saopštavajući presudu, predsednica suda Rosalin Higins rekla je da je najviši sud UN utvrdio da su zločini sprovedeni u Srebrenici počinjeni sa specificnom namerom da se uništi zaštićena grupa, bosanski Muslimani, i da su pripadnici VRS od 13. jula 1995. počinili genocid. Medjunarodni sud pravde se, u donošenju tog zaključka, oslonio na presude Haškog tribunala u procesima protiv generala VRS Radislava Krstića i Vidoja Blagojevića, osudjenih za pomaganje genocida tokom kojeg je ubijeno 7.000 muslimanskih muškaraca, navela je Higinsova. Isti nalaz, sud je doneo i u vezi sa proterivanjem, deportacijama, uništavanjem muslimanskih kulturnih i vernih objekata, navedenih u tužbi BiH. Sud je najpre odbacio zahteve Srbije da se proglasi nenadležnim po tužbi BiH protiv Srbije za genocid. Srbija i Crna Gora je osporavala nadležnost tog suda, navodeći da u trenutku kada je tužba podneta država nije bila članica UN, ukazujući da se, uz isto obrazloženje, sud proglasio nenadležnim za tužbu koju je SCG pre tri godine podnela protiv zemalja NATO-a zbog bombardovanja 1999. godine. Predsednica suda izjavila je da je Srbija formalno-pravno naslednica Srbije i Crne Gore i Jugoslavije, a da Crna Gora ne predstavlja naslednicu državne zajednice. Sud smatra da Srbija predstavlja jedinu tuženu stranu u sporu, ali da odgovornost ima i državna zajednica SCG jer je Crna Gora potpisnica Konvencije o genocidu, pa samim tim preuzima i obaveze koje iz nje proizlaze", rekla je sudija. Najviša pravna instanca Ujedinjenih nacija prvi put u svojoj istoriji odlučivao je o tome da li će jednu državu proglasiti odgovornom za genocid. 14. februar 2007. NOVI SAZIV PARLAMENTA SRBIJE Narodna Skupština Srbije održala je u sredu konstitutivnu sednicu tri sedmice posle parlamentarnih izbora i verifikovala dvestapedesetorici poslanika Ustavom predvidjen mandat od četiri godine.
Koalicija koju predvodi nekadašnji visoki funkcioner Demokratske stranke, a sada lider Liberalno demokratske partije, Čedomir Jovanović u parlamentu ima 15 poslanika. U tom broju su i predstavnici Gradjanskog saveza Srbije, Socijaldemokratske unije i Lige socijaldemokrata Vojvodine. Kada je reč o strankama manjina tri mandata ima Savez vojvođanskih Mađara, dva koaliciji Lista za Sandžak i po jedan koalicija Albanaca Preševske doline, Romska partija i Unija Roma Srbije. Novi saziv Skupštine čini 80 odsto fakultetski obrazovanih poslanika - ukupno 202 medju kojima su i 24 magistra i doktora nauka. Najviše je advokata i pravnika, slede inženjeri, ekonomisti, lekari, profesori, politikolozi, poznati glumaci, muzičari i sportisti. Medju poslanicima je i osam studenata. Žene su od 250 mandata dobile 51 , što je oko 20 odsto ili duplo više u odnosu na prethodni saziv. Evropski standard, trećina mesta ženama, ispunili su samo G17 plus i Savez vojvođanskih Mađara koji sa tri mesta ima i najmlađi poslanički tim sa prosekom od 30 godina. Inače, najstariji poslanik je iz redova Socijalističke partije Srbije, penzionisana bankarka i ima 81, godinu, a najmladji je iz Demokratske stranke 24-oro godišnji apsolvent prava. Inače, većina poslanika je starosne dobi između 40 i 49 godina. Konstituisanjem parlamenta počeo je da teče i zakonski rok od 90 dana za izbor nove vlade. Ako se za to vreme vlada ne formirana, predsednik Srbije, u skladu sa zakonom, raspušta skupštinu i raspisuje nove parlamentarne izbore koji moraju da budu održani u roku od 60 dana. 13. februar 2007. SRETENJSKI USTAV Na verski praznik Sretenje, 15. februara 1835., donet je prvi ustav Srbije, koji je, po uzoru na francuski i belgijski ustav, izradio Dimitrije Davidović. U njemu su izražene potrebe srpskog društva: nacionalna emancipacija, razbijanje feudalnih ustanova i autokratske vladavine. Praznik Sretenje, u Srbiji se slavi kao Dan Državnosti i to je prilika da se podsetimo Sretenjskog ustava, koji je takođe jedan od prvih demokratskih ustava u Evropi.
Okupljena oko Kneževe kancelarije, središta iz kojeg su vođeni svi narodni i državni poslovi, ova politička generacija iznedrila je političkim sredstvima osnovne ciljeve oba srpska ustanka: stvorila je autonomnu srpsku državu (hatišerifima iz 1829. i 1830. godine) sa naslednim knezom na čelu, u granicama koje je imala Karađorđeva Srbija. Ova generacija napisala je jedan od najslobodoumnijih ustava Evrope, Sretenjski ustav 1835, ukinula feudalizam, ekonomski i kulturno znatno unapredila ondašnju Srbiju. Miloševa okrutna vladavina izazvala je nekoliko buna u narodu, ali ih je knez sve ugušio u krvi ili lukavim obećanjima. Prvi ozbiljniji narodni odgovor na vladalačku tiraniju odigrao se sa Miletinom bunom 1833. koja je upravo planula zbog ustavnog pitanja. U Kragujevac je, zajedno sa svojim starešinama, došlo oko 5000 ljudi koji se nisu smirili dok im ustav nije obećan. Pošto ovoga puta nije mogao da izvrda obećanje dato razgnevljenom narodu, Miloš je pisanje ustava poverio Dimitriju Davidoviću, novinaru i svom savetniku. Prvi srpski ustav, sačinjen je po ugledu na francusku konstituciju toga doba. U njemu je izvršena podela vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Zakonodavna i izvršna vlast pripadale su knezu i Državnom savetu, a sudska nezavisnim sudovima. Postojalo je i šest ministarstava, na čijem su čelu bili članovi Državnog saveta. Zakone su zajednički donosili knez i Državni savet po postupku koji je bio iscrpno preciziran. Knez je mogao da odbije zakon, ali ako bi ga Savet tri puta ponovio, vladalac je morao da ga prihvati. Narodna skupština po prvom ustavu nije imala zakonodavnu vlast, ali je dobila takozvano budžetsko pravo, što znači da porezi nisu mogli da budu uvedeni bez njene saglasnosti, niti je država mogla da se zaduži. Ova je novina bila vrlo važna jer se upravo iz ovog prava i u Evropi razvio predstavnički sistem i parlamentarna vladavina. Za Srbiju tog vremena to je bila mogućnost da Skupština, ipak, donekle zauzda oligarhijsku moć Saveta i samovolju kneza i da tako među njima stvara neku ravnotežu. Najzanimljiviji je bio onaj deo Ustava koji govori o ustavnim pravima srpskih građana. Ustavnim odredbama garantovana je jednakost pred zakonom, sloboda kretanja i rada. Niko nije mogao da bude kažnjen ako kazna nije predviđena zakonom. Niko nije mogao da bude držan u zatvoru duže od tri dana, a da mu se ne saopšti zbog čega je zatvoren. Član 119 Sretenjskog ustava kaže da je imanje svakog Srbina, ko god bio, neprikosnoveno. Ko se usudi samovoljno dirnuti u tuđe dobro i imanje ili prisvojiti ga ili okrnjiti, onaj će se smatrati za narušitelja opšte narodne bezbednosti, ko god on bio i odakle god bio. Ova ustavna odredba, naročito njen završni deo, bila je jasna aluzija na despotskog kneza i samovoljne narodne starešine. Letopisci kažu da je Skupština (danas bismo je nazvali ustavotvornom skupštinom) otvorena 2. februara 1835. (po starom julijanskom kalendaru) na kneževoj livadi u Kragujevcu, i to svečanom besedom kneza Miloša. Poslanici iz svih okruga sa zadovoljstvom su pozdravili donošenje prvog ovakvog akta u Srbiji, koji je i u narodu i u pravnoj nauci poznat kao Sretenjski ustav. Sutradan, 3. februara, Ustav je pročitan i proglašen na svečan način, što dokazuje da je i tadašnja vlast imala smisla za ceremonijalnost - bila je litija, crkveni barjaci, kneževa konjička i pešačka garda sa muzikom, svi poslanici, koji su se tada zvali deputati, knez sa porodicom, mitropolitom i vladikama, a uveče je priređen vatromet i pozorišna predstava. Sretenjski Ustav je pre svega prvi dokaz svesti srpskog naroda da se vladalačka samovolja može najbolje zaustaviti samo ustavom. Otuda i poreklo naše reči - ustav - i to u vreme kada su i mnogo jači narodi jednostavno, jedni od drugih, preuzimali reč konstitucija za osnovni zakon zemlje. 06. februar 2007. GODIŠNJICA PREGOVORA U RAMBUJEU Aktualna tema kao što je budući status Kosova i Metohije, neraskidivo je vezana za pregovore u Rambujeu, koji su prethodili agresiji na SR Jugoslaviju i potpisivanju Kumanovskog sporazuma, kojim je teritorija južne srpske pokrajine dospela pod medjunarodnu upravu. Prilog Mladena Bijelića.
Takav tekst delegacija Srbije odbija, jer je sastavni deo dokumenta i takozvani vojni aneks, koji je predvidjao okupaciju cele teritorije Jugoslavije. U članu 8, alineja B, istog stoji: "Osoblju NATO-a, njihovim vozilima i mašinama, avionima i opremi, dozvoljava se nesmetani prolaz širom jugoslovenske teritorije i slobodno korišćenje vazdušnog prostora i teritorijalnih voda. Tu spada i i neograničeno pravo na podizanje logora, pravo na održavanje manevara, prebivališno pravo za pripadnike misije i pravo na korišćenje svih zona i i instalacija infrastrukture neophodnih za pozadinsku podršku, obuku i vojne operacije". A u članovima 9 i 10 Aneksa bilo je predvidjeno da se NATO oslobadja svih obaveza novčane naknade za navedene "privilegije". Srpsko-jugoslovenska delegacija, kao i tadašnji predsednik Srbije Milan Milutinović naročito insistiraju, kako to u svojoj knjizi "Put u Rambuje" ističe član srpske delegacije dr Predrag Simić na činjenici da "ni pitanje uloge NATO-a, ni pitanje vojne implementacije političkog sporazuma nisu bili sadržani u pozivu za konferenciju i da su se sporni vojni aneksi pojavili tek kasnije i to na inicijativu američkih učesnika". Albanska delegacija došla je s namerom da nikakav dokument ne potpisuje, jer joj mir nije ni odgovarao! Tadašnji američki državni sekretar Medlin Olbrajt povremeno se pojavljivala na pozornici rambujevskog teatra apsurda, u nastojanju, ocenili su mnogi poznavaoci prilika, da još uvek kolebljive Francuze i Britance privoli na oružanu akciju, nakon što predhodno ubedi Albance da potpišu! Ona i portparol Stejt Departmenta Džejms Rubin promovišu preko noći, do tada nepoznatog Hašima Tačija, političkog prestavnika OVK, u lidera albanske delegacije. Ostvarenju njihovih planova mnogo je više odgovarao, nego umereniji Ibrahim Rugova. Tako na kraju, do tada nepoznati Tači, potpisuje sporazum u ime albanske delegacije! Sporazum se očigledno nije ni želeo, već samo dobar izgovor za agresiju na suverenu zemlju. Još za vreme sastanka oglasio se direktor poznatog švedskog instituta"Transnacionalna fondacija za mir i budućnost" Jan Oberg. Rambuje je, rekao je on, pozorište apsurda, upozoravajući da profesionalni mirotvorci i posrednici znaju da se tako ne može uspostaviti mir! Obergov glas se izgubio u masi orkestriranih ratnih pokliča, koje su svetski mediji prihvatali, nazivajući i dalje ovu vrstu pozorišta mirovnim pregovorima, oslobadjajući tako medjunarodnu zajednicu dela njene odgovornosti za neuspeh. 27. januar 2007. 27. JANUAR-DAN SEĆANJA NA HOLOKAUST Rezolucijom Generalne skupštine UN, 27. januar, dan kad su sovjetske trupe oslobodile Aušvic u Drugom svetskom ratu, ustanovljen je kao dan obeležavanja holokausta. Tim povodom u organizaciji Helsinškog odbora za ljudska prava u Medija centru u Beogradu održana je konferencija za novinare. Izveštaj Mladena Bijelića. Taj dan treba da predstavlja trenutak sećanja na sve žrtve holokausta i pogrome koji nikad ne smeju da se zaborave. To je i čas upozorenja da se spreče budući akti genocida ili nasilja zbog etničke ili verske pripadnosti, ističe se u Rezoluciji UN. Nažalost, istakla je Sonja Biserko , predsednica helsinškog odbora Srbije,svedoci smo da je genocid ponovljen u Srebrenici i Ruandi u poslednjoj deceniji prošlog veka, i da se danas ponavlja u Dar Huru i Čečeniji, kao i ranije u Kambodži. Ona je istakla veliku ulogu civilnog društva na planu osude takvih pojava, kada od strane vlasti nema adekvatne osude ovakvih nedela.
Savo Štrbac, direktor Dokumentacionog centra «Veritas», u izjavi za Medjunarodni radio Srbije istakao je da je Jasenovac bio prava manufaktura smrti, gde su robijaši ubijani ručno, odnosno mahom su zaklani specijalno izradjenim ustaškim nožem,zvanim kama,po čemu je ovaj logor bio drugačiji u odnosu na sve druge koncentracione logore. U okviru nove postavke muzeja nalazi se samo jedan ovakav nož, tako da nije moguće dočarati krajnju svirepost i torturu koja je sprovodjena nad logorašima, istakao je Štrbac. Povodom Medjunarodnog dana sećanja na žrtve holokausta u italijanskom gradu Bariju otvorena je izložba «Bili su samo deca»,posvećena mališanima nastradalim u logoru Jasenovac. Reč je o izložbi beogradskog Muzeja žrtava genocida, radjenoj prema istoimenoj knjizi Dragoja Lukića, delu koje sadrži svedočanstva i drugu dokumentarnu gradju. Zahvaljujući gradji koju je Lukić sakupio i tome posvetio najveći deo života, danas se pouzdano zna da je u Jasenovcu umoreno najviše srpske dece(11.888),zatim romske(5.469) i jevrejske(1.911). 21. novembar 2006. JEDANAEST GODINA DEJTONSKOG MIROVNOG SPORAZUMA Dejtonski sporazum uspeo je da zaustavi rat u BiH, ali je, po mnogim ocenama, reč o jednom od najkomplikovanijih državnih sporazuma, kojim je formiran najskuplji i najneefikasniji politički aparat podijeljen na državni, entitetski, kantonalni i opštinske nivoe. Zato su, uz obeležavanje 11 godina od sklapanja Dejtonskog sporazuma, sve glasnije najave njegove revizije. Prilog Mladena Bijelića.
Medjutim to, po oceni polititičara iz Republike Srpske, ne bi značilo samo reviziju, već potpuno ukidanje Dejtonskog sporazuma. Oni upozoravaju da je već izvršena revizija policije i delimično vojske, što sve, u krajnjoj liniji vodi ukidanju entiteta. Upravo je na taj način obezbedjen mir i ozakonjeno stanje na terenu, ističu oni, insistirajući da se gradjanima Republike Srpske ostavi mogućnost referendumskog izjašnjavanja o stvaranju sopstvene države, ukoliko bi joj pretila opasnost od majorizacije, odnosno utapanja u drugi entitet. Lane, na desetu godišnjicu Dejtonskog sporazuma, predstavnici svih parlamentarnih partija u BiH pregovarali su u Briselu sa medjunarodnim zvaničnicima o nacrtu novog ustava BiH koji je trebalo da bude potpisan do sredine ove godine, opšti izbori sprovedeni prema novim načelima. Medjutim, novi Ustav još nije usaglašen ni usvojen u Parlamentu BiH, a i ovogodišnji opšti izbori od 1. oktobra, održani su prema dejtonskim pravilima, tako da BiH i dalje nema predsjednika države, već tri ravnopravna člana Predsjedništva BiH. 08. novembar 2006. PROGLAŠEN USTAV SRBIJE
Sednica je održana u zgradi Doma skupštine Srbije, nekadašnjem parlamentu SRJ i SCG. Prisustvalo je 240 poslanika i po pozivu predsednik Srbije Boris Tadić, premijer Vojislav Koštunica i članovi Vlade, predsednica i sudije Vrhovnog i Ustavnog suda Srbije, patrijarh Pavle, predstavnici verskih zajednica, univerziteta, SANU, Vojske Srbije, diplomatskog kora kao i predstavnici ruske Dume koji su u poseti Srbiji. Predsednik Republike Srbije Boris Tadić izjavio je posle sednice da je proglašenje Ustava za Srbiju posebno važno, jer je time trasiran novi politički put prema EU. Proglašenje Ustava je za Srbiju istorijski i svečani čin, jer Srbija posle 103 godine dobija Ustav kao samostalna država, istakao je premijer Srbije Vojislav Koštunica. "Danas je Srbija dobila dobar demokratski Ustav, potpuno primeren vremenu, do kojeg je došla najširim društvenim i političkim konsenzusom. Pri donošenju Ustava Srbije imali smo u vidu rešenja u demokratskim državama Evrope. Demokratske institucije, ljudska i manjinska prava i državni identitet je obezbeđen na ovaj način u vrlo dobrom Ustavu koji niko ne može prepisivati jer pripada onome od koga se ne može oteti, a to je narod. Ovo je narodni Ustav u pravom smislu reči i takvi ustavi jednoj ovakvoj zemlji donose stabilnost ne samo u ovom trenutku, nego i u budućnosti. Dobri Ustavi traju i uveren sam da će i Ustav Srbije sa ovakvom sadržinom trajati"- naglasio je premijer.
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
Copyright © The International Radio Serbia, |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
