Društvo

10. oktobar 2007.

KAMPANJA ZA OSTVARIVANJE PRAVA

Poslodavci u Srbiji najmanje poštuju deo Zakona o radu koji se odnosi na bezbednost i zaštitu na radu, a pored ovog najviše se krši deo Zakona koji se odnosi na diskriminaciju, saopštila je nevladina organizacija Centar za demokratiju, prilikom predstavljanja kampanje „Snaga društvene odgovornosti“. Izveštava Jelica Tapušković.

Kršenje Zakona o bezbednosti i zaštiti na radu doprinosi tome da u proseku jednom u sedam dana neko pogine, a jedna osoba nedeljno se povredi na radu. Pored toga, Zakon o radu se najčešće ne poštuje na planu diskriminacije, jer poslodavci prilikom zapošljavanja kao jedan od uslova postavljaju da radnik nema porodicu, ili da, ako se radi o ženi, nema nameru da rađa. Isto tako, poslodavci najčešće ili ne isplaćuju zaradu na vreme, ili deo zarade ne isplaćuju preko tekućeg računa, čime se umanjuju penzijski doprinosi, a često onemogućavaju radnicima da koriste pravo na godišnji odmor. Česta je i pojava da se ugovor o radu, ako uopšte postoji, prekine uz neadekvatno obrazloženje, otkazi se daju dok je radnik na bolovanju i slično. Pri svemu tome, zaposleni najčešće nemaju svest o svojim pravima. Svi ovi podaci, razlog su zašto je nevladina organizacija Centar za demokratiju pokrenula kampanju „Snaga društvene odgovornosti“. Direktor te organizacije Svetlana Vukomanović rekla je da je kampanja usmerena, pre svega na animiranje javnosti, biznis sektora, nevladinih organizacija, zaposlenih, ali i vlade Srbije od koje se očekuju odgovornost u ostvarivanju tih prava.

„Zbog svih ovih razloga, mi smo odlučili da krenemo u kampanju čiji je osnovni cilj da promovišemo i ojačamo svest o važnosti poštovanja i zaštite socio-ekonomskih prava, pre svega prava u oblasti zapošljavanja, rada i radnih odnosa“, istakla je Vukomanović.

Prema njenim rečima, tokom kampanje će se analizirati pravni okvir u ovoj oblasti, organizovaće se javna rasprava, a sprovešće se anketa u firmama kako se sprovode ta prava, ali i kako su zaposleni zadovoljni uslovima rada. Isto tako, planiran je trening nevladinih organizacija kako da rade monitoring prava o radu.

Planirano je da kampanja traje 18 meseci, a pored Beograda, kampanja će se vršiti u Novom Sadu, Nišu, Kraljevu, Kruševcu, Subotici, Zrenjaninu, Užicu, Paraćinu i Kragujevcu.

09. oktobar 2007.

OBRAZOVANJE, UMETNOST I MEDIJI

U PROCESU EVROPSKIH INTEGRACIJA

Medjunarodna konferencija „Obrazovanje, umetnost i mediji u procesu evropskih integracija“ održaće se u Beogradu od 11. do 14. oktobra, u organizaciji beogradskog Univerziteta umetnosti. Osnovni ciljevi skupa su razmena informacija i iskustava zemalja regiona i Evropske unije u pomenutim oblastima, kao i proučavanje medjusobnog uticaja obrazovanja, medija i kulture u kontekstu savremenog globalnog društva. Opširnije u izveštaju Slobodana Živanovića.

Na ovoj konferenciji, na kojoj će učestvovati više od sto domaćih i stranih eksperata, izmedju ostalog, razmatraće se teme kao što su: umetnička i medijska reprezentacija evropskog identiteta; mediji u procesu evropskih integracija; transformacija sistema obrazovanja po bolonjski standardima.

Direktor medjunarodne konferencije „Obrazovanje, umetnost i mediji u procesu evropskih integracija“ Nevena Daković je, govoreći o namerama organizatora, istakla: „ Neka ideja vodilja je bila da se pokaže da procesi evropske integracije na jedan lagodniji, uspešniji, manje formalni način mogu da se odvijaju i u ovim oblastima, koje su, čini se, zaklonjene sferom politike, ekonomije itd.“

Pomoćnik ministra kulture Srbije za medjunarodne odnose i evropske integracije Branko Dimitrijević je ukazao da problemi koji se javlju u kulturi i medijima često potiču od neadekvatnog obrazovanja. On je rekao da predstojeću konferenciju posmatra upravo kao deo nastojanja za podizanje standarda u obrazovanju, medijima i umetnosti, ali i za podizanje svesti gradjanstva koliko su te oblasti važne za našu evropsku perspektivu.

Rektor beogradskog Univerziteta umetnosti, prof Čedomir Vasić je naglasio da je ova institucija od početka rada bila okrenuta onome što se ranije nazivalo medjunarodnim okvirima, a u novije vreme evropskim integracijama.

Univerzitet Umetnosti u Beogradu organizuje pomenutu medjunarodnu konferenciju u saradnji sa ADAM TEMPUS projektom za postdiplomske studije i uz podršku Kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje EU, ministarstava nauke i kulture i Skupštine grada Beograda.

08. oktobar 2007.

»ŽIVOTNA SREDINA ZA EVROPU«

Održavanje Šeste ministarske konferencije »Životna sredina za Evropu« u Beogradu, od 10. do 12.septembra, pored potvrde značaja koji Srbija pridaje pitanju zaštite životne sredine, predstavlja verliki doprinos ukupnoj afirmaciji države i grada na međunarodnom planu. Na konferenciji za novinare bila je Sandra Pekić.

Pomoćnik ministra za zaštitu životne sredine Milan Stegić istakao je da će teme Konferencije na ministarskom nivou biti fokusirane na zemlje regiona jugoistočne Evrope. Naglašavajući finansijski značaj za programe koji se primenjuju u oblasti zaštite životne sredine, Stegić je precizirao da će u Srbiji u tu svrhu biti povećana budžetska izdvajanja. Prema njegovim rečima, do sada se iz srpskog budžeta izdvajalo nedovoljnih 0,1 odsto bruto nacionalnog proizvoda za zaštitu životne sredine, iako je svetski prosek oko jedan odsto.

»Takođe, država ima veliku ulogu u podsticanju uključivanja privatnog sektora u finansiranje zaštite životne sredine, a posebno u oblastima energetske efikasnosti, obnovljivih izvora energije i upravljanja otpadom«, rekao je Stegić.

On je istakao da je veoma bitno da se u buduće finansiranje projekata uključe međunarodne organizacije ali i vlasti na lokalnom nivou. Podizanje kapaciteta lokalnih samouprava radi povećanja rada na zaštiti životne sredine i izgrađivanja ekološke svesti od velikog su značaja za Srbiju, ocenio je Stegić.

Organizatori su najavili da je do sada potvrđeno učešće velikog broja ministara nadležnih za pitanja životne sredine i prosvete iz 56 zemalja članica Evropske komisije UN za Evropu, kao i visokih funkcionera međunarodnih organizacija i predstavnika nevladinog sektora, privrede i obrazovanja. Predviđeno je da, pored glavne konferecije, tokom tri dana bude održano i više od 60 pratećih manifestacija i skupova. Takođe, osim glavne Ministarske deklaracije, biće usvojeno još oko 50 dokumenata čiji je cilj unapređenje zaštite životne sredine u celoj Evropi.

05. oktobar 2007.

LEČENJE NARKOMANIJE

U poslednje tri godine u Srbiji je od droge život izgubilo više od 1000 mladića i devojaka izmedju 17 i 25 godina. Ignorisanje problema narkomanije, naročito od strane porodice i prijatelja, pogoršava i onako crnu stvarnost zavisnika od droge. Govoreći o prevenciji doktor Boro Lazić kaže da je narkomanija bolest kao i svaka druga koja se može i sprečiti i lečiti. Opširnije Mirjana Otašević.

U Srbiji godinama u nazad vlada mišljenje da čovek koji jednom postane narkoman - zauvek to i ostaje, da se od takvih ovisnika najbolje sklonit,i jer nikad neće steći poverenje društva. Retko se dešava da se izlečenom narkomanu pruža šansa u školi, firmi ili bilo kom obliku organizovanog života, čim se sazna istina o njegovoj prošlosti. U praksi još nije zaživeo princip grupne terapije za podršku ljudima koji se leče od bolesti zavisnosti, tako da porodica ima ključnu ulogu u prevenciji ili kada počne lečenje narkomanije.

Doktor Boro Lazić se godinama bavi lečenjem narkomana. On je napisao knjigu sa upečatljivim naslovom - "To može biti i Vaše dete", koja je namenjena prvenstveno roditeljima i deci, sa ciljem prevencije i lečenja bolesti zavisnosti. On kaže da je svako dete u opasnosti da postane zavisnik, jer živimo u vremenu kad je svaka vrsta droge relativno lako dostupna, posebno što se ono kreće u širem krugu društva, na primer u školi ili na fakultetu. Doktor Lazić kaže da je najvažnije u kom starosnom dobu neko prvi put proba drogu. Ako se to desi izmedju dvanaeste i sedamnaeste godine, mogućnost da se postane zavisnik je veća od 50 %, a ako drogu prvi put proba osoba starija od 20 godina, tek je 10 % šanse da će postati zavisna. Mozak pre 16-te godine nije potpuno formiran, i ako u tom periodu na njega deluje neka supstanca koja izaziva zavisnost, posledice su nesagledive. Za sve što se dešava posle toga, nije krivo dete, jer je bolest mozga nastupila, tvrdi doktor Lazić, dodajući da je zabluda da je narkomanija problem karaktera, volje ili izbora. Najnovija dostignuća u lečenju pružaju priliku da se eliminišu netačni i štetni stereotipi o narkomaniji.

Na sprečavanje bolesti se može uticati jedino ispravnom edukacijom dece i njihovih roditelja. Samo ispravan stav deteta prema drogama, koji je formiran unutar porodice može pomoći u odupiranju kad bude došlo u situaciju da proba neku vrstu droge. Roditelji često potcenjuju prisustvo droge u životu svoje dece i većina je sigurna da njihovo dete nikad ne bi probalo drogu. Stoga se u život deteta oni uključuju kad bude kasno i tada ne znaju kako da se ponašaju.

„Ova knjiga pruža uvid u vrste droga sa objašnjenjem svih negativnih posledica konzumiranja, tako da mogu deci da objasne šta je to što će im se jednog dana ponuditi. Ako dete nema čvrst stav i jasne argumente protiv, neće moći da se odupre drogama," kaže Lazić.

U knjizi postoji i test za roditelje kroz koje mogu da utvrde da li dete trenutno ima problem sa drogom, odnosno da ispitaju sklonost deteta za eksperimentisanje sa drogama uopšte.

Ekspert za bolesti zavisnosti Jovo Bukelić kaže da je narkomanija univerzalni problem savremenog sveta. Njoj pribegavaju mladi u želji da pobegnu od realnosti, iz radoznalosti, želje da ostanu večno mladi ili iz potisnutih suicidnih ideja. Broj izlečenih pokazuje da su veoma uspešne akcije koje sprovode medicinski centri, studentske poliklinike i nevladine organizacije, ali uloga škole i porodice u edukaciji kao prevenciji narkomanije je nezamenjiva.

04. oktobar 2007.

HRANITELJSKE PORODICE

Na teritoriji Beograda postoji 380 hraniteljskih porodica a svaki dan se njihov broj povećava. U gradskom Centru za socijalnu rad intenzivno rade na pripremi i obuci budućih hranitelja kako bi deca bez roditeljskog staranja dobila smeštaj u porodicama gde bi imale optimalne uslove za odrastnaje. Sa koordinatorom tog programa Vesnom Argakijev razgovarala je Jelica Tapušković.

Od pre nekoliko godina u Srbiji se deci bez roditeljskog staranja obezbeđuje prihvat i kompletna briga. Tako se, deci u odgovarajućoj porodici, koja je ispunila uslove Centra za socijalni rad, obezbeđuju prirodni uslovi za optimalan razvoj i odrastanje do konačnog profesionalnog i društvenog osposobljavanja za samostalan život. Procedura je mnogo lakša nego kada se radi o usvajanju, a deca mnogo brže dolaze do neophodnog smeštaja. Život dece u hraniteljskim porodicama odvija se pod nadzorom Centra za socijalni rad koji i odlučuje o izboru hranitelja.

Koordinator programa hraniteljstva iz Centra za socijalni rad Vesna Argakijev rekla je, za Međunarodni radio Srbija, da podnosilac zahteva najpre mora da podnese dokumente kojima dokazuje da ispunjava sve zakonske uslove, odnosno da je materijalno obezbeđen, da nije bio krivično kažnjavan. Nakon toga stručni tim centra sastavljen od psihologa, pedagoga i socijalnih radnika ocenjuje psihičke sposobnosti kandidata.

„Sledeći korak je priprema i obuka hranitelja koja, zapravo, služi sa jedne strane kandidatima da što više saznaju o hraniteljstvu, o karakteristikama dece bez roditeljskog staranja. Znači, da budu sposobni da donesu svoju odluku da li će se baviti hraniteljstvom na osnovu svih tih informacija, ai mi treneri obuke, na taj način možemo proceniti njihovu sposobnost da budu hranitelji", istakla je Argakijev.

Zbog toga je u decembru 2006. godine pokrenut projekat „Hraniteljstvo za decu Beograda" čiji je cilj da se potencijalne hraniteljske porodice zainteresuju za novi oblik zbrinjavanja dece, a hraniteljstvo promoviše. Zahvaljujući toj akciji, od decembra prošle godine već se prijavilo 55 porodica, a u toku je i procena novih ponuda.

Ministarstvo za rad i socijalna pitanja vlade Republike Srbije podržava hraniteljstvo i zalaže se da ovaj način zbrinjavanja dece bez roditeljskog staranja dobije veće donacije i primarno mesto u otvaranju novih centara.

04. oktobar 2007.

VERSKI MOZAIK SRBIJE

U okviru manifestacije "Dani evropske kulturne baštine" u Beogradu, sastali su se i predstavnici tri najpristunije verske konfesije, hrišćanske, islamske i jevrejske i razmenom iskustava pokušali da poboljšaju dijalog medju sugradjanima. Iz Srbije u Berlin su putovali predstavnici verskih grupacija na Medjunarodnoj konferenciji o odnosu crkve i države. U septembru počelo emitovanje emisije serijskog programa "Verski mozaik Srbije" na javnom servisu u okviru Sporazuma o medijskoj saradnji verskih zajednica u Srbiji i RTS. Piše Ljiljana Sindjelić Nikolić.

Krajem septembra, pod pokroviteljstvom Ministarstva vera Srbije, "Dani evropske verske kulturne baštine" okupili su brojne učesnike i posetioce na veoma raznovrsnom programu. Prikazivani su filmovi različite tematike, izložbe fotografija, koncerti, duhovne tribine. Veoma zanimljiv deo bio je u hramu Svetog Save pod nazivom "Knjiga u hramu 72 sata". U hramu je izložena kopija Miroslavljevog Jevandjelja, najstarijeg srpskog srednjevekovnog rukopisa i jedan od najlepših slovenskih rukopisa uopšte. U vreme dok je Miroslavljevo Jevandjenje bilo u crkvi od četvrtka do nedelje, održan je i niz zanatskih i umetničkih aktivnosti, ikonopisci i fresko slikari, majstori mozaika, kaligrafije i duboreza, vajari i kamenoresci radili su u hramu, koji je bio originalna umetnička i duhovna radionica. Tako je manifestacija "Knjiga u hramu - 72 sata" na specifičan način istakla verski, civilizacijski i istorijski značaj jednog kapitalnog spomenika srpske kulture, koji je ušao na UNESKO listu svetskog kulturnog nasledja.

Tokom dana "Evropske verske kulturne baštine", održano je i takmičenje u duhovnom besedništvu "Svi različiti, svi jednaki" u kome su učestvovali studenti Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta iz Beograda, Teološko katihetskog instituta iz Subotice i Fakulteta za islamske studije iz Novog Pazara. Nakon takmičenja učesnici su se medjusobno družili na zajedničkoj trpezi razmenjujući verska iskustva kroz dijalog i medjusobno razumevanje. Konstatovano je da bi ovakvih skupova trebalo da bude više jer bi oni pomogli u prevazilaženju tenzija na ovim područjima, izazvanim nedavnim ratnim sukobima na prostorima bivše Jugoslavije.

O tome je govorio na Medjunarodnoj konferenciji u Berlinu, Beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar. "Dolazim iz područja koje je još uvek u nekom smislu krizno područje Evrope. Sociološki su problemi složeni, a veliki deo stanovništva živi na rubu egzistencije. To je mesto susretanja tri civilizacije i tri velike tradicije, pravoslavne, katoličke i islamske", rekao je gospodin Hočevar, navodeći da je u Srbiji crkva odvojena od države, a njihove odnose je označio kao pozitivne, s tim što je zaključio da je "crkva nedovoljno prisutna u društvu i da se od strane države tretira kao sagovornik a ne kao tudjinac." Beogradski nadbiskup je posebno istakao "intenzivnu saradnju sa većinskom Srpskom pravoslavnom crkvom".

"Za Crkvu, za nas hrišćane, najvažnije pravo koje država treba da štiti jeste sloboda i jedinstvenost ličnosti, neporeciva vrednost ličnosti i ljudskog dostojanstva - zbog Božijeg lika u nama", rekao je u Berlinu Bogoljub Šijaković profesor Bogoslovskog fakulteta u Beogradu. Sloboda nije forma i slučajnost, sloboda postoji da bi se potvrdjivalo dobro. Danas, kada demokratija treba da postane univerzalno dobro, izuzetno je važno da i mi pravoslavni u Srbiji, i uopšte mi hrišćani, odbranimo ideale ličnog i zajedničkog života. U tom smislu Crkva danas ima značajnu ulogu u odbrani ideala demokratije, da se demokratija ne bi svela na formu i tehnologiju vladanja. Crkva čuva granice smisla, zapravo kroz crkvu svako pravo i svaka sloboda može da ima svoj smisao. Slobodu treba da ostvarujemo upravo kao ljubav prema drugom, podsetio je profesor Šijaković.

Prema poslednjem popisu u Srbiji većina stanovnika, preko 90 posto, izjasnila se kao verujuća, pa stoga raduje vest o otpočinjanju emisija verskog sadržaja na mreži nacionalnog servisa Srbije. Prilikom potpisivanja sporazuma o saradnji sa RTS najviši predstavnici tradicionalnih crkava i verskih zajednica su istakli da primenom ovog sporazuma, Srbija staje u red onih evropskih država koje na odgovarajući način imaju rešeno pitanje predstavljanja Crkava i verskih zajednica i njihovih učenja u javnom radiodifuznom servisu. Pored reportaža, prenosa bogosluženja, predvidjene su i dijaloške emisije sa aktulenim temama, te se tako uskoro očekuje i razgovor o "Crkvi i intelektualcima".

03. oktobar 2007.

ISTRAŽIVANJE JAVNOG MNJENJA

Gradjani Srbije veoma su zabrinuti za ishod pregovora o konačnom statusu Kosova i Metohije. Čak tri četvrtine želi da Srbija postane član Evropske unije. Ipak, istraživanje javnog mnjenja pokazuje da je životni standard najveći problem gradjana Srbije, ali i da su zadovoljniji nego prethodnih godina. Pripremila Mirjana Nikolić.

Prema rečima rukovodioca istraživačkog tima Cesida, Srećka Mihailovića, ove godine prvi put se ocena gradjana poklopila sa statističkim podacima države o životnom standardu. Oko 75 % od 1632 gradjana ispitanih od 30 avgusta do 6. septembra, ocenilo je svoj život kao dobar, odnosno osrednji, a oko 20 % gradjana Srbije smatra da su uslovi života nepodnošljivi. U toj kategoriji su uglavnom neškolovani i ljudi koji su stekli samo osnovno obrazovanje, jer ne uspevaju da zarade ni polovinu sume za koji procenjuju da im je mesečno potrebna.

Više od 80 % gradjana Srbije je duboko svesno da čovek treba da se usavršava kroz celu karijeru, medjutim, ne veruju svi da lično mogu da doprinesu boljem životu. Oko dve trećine gradjana misli da nema nikakav politički uticaj na dešavanja u društvu. Zato su gradjani Srbije najčešće članovi sportskih udruženja, bave se nekim hobijem, a ako su članovi političkih partija, uglavnom su u njima minimalno aktivni.

Profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković kaže da se stiče utisak da svi čekaju da se povoljno reši situacija na Kosovu, pa da počnu da žive u normalnoj zemlji. Za 41% gradjana Srbije rešenje kosovskog pitanja važnije je nego ulazak u Evropsku uniju, a 22 % je spremno na dugoročna materijalna odricanja zbog očuvanja Kosova i Metohije. Manje od petine gradjana pripremljeno je na vanredno stanje, a svaki deseti ispitanik bi ratovao sa Albanijom i medjunarodnom zajednicom zbog Kosova. Više od trećine ispitanih smatra da treba prekinuti odnose sa zemljama za koje se proceni da su najviše doprinele eventualnoj nezavisnosti Kosova, ali se približno isti broj protivi toj ideji.

Kad je reč o ličnim problemima i strahovima, standard, skupoća i nezaposlenost brine skoro polovinu gradjana, a najveći strah imaju od bolesti i gubitka posla, po čemu smo isti kao i stali evropski narodi. Razlikujemo se po nepoverenju u institucije, naročito državne službenike i policiju, dok najveće poverenje stanovnici Srbije imaju u rodjake, komšije i sveštenike, što pokazuje da u Srbiji vlada tradicionalan oblik života.

Kad je reč o opštem raspoloženju, u Srbiji vlada optimizam i vera u bolju budućnost kod više od 60 % gradjana, dok jedna četvrtina izražava izrazito pesimističko raspoloženje o budućnosti.

02. oktobar 2007.

MINISTARKA ČUBRILO O POSETI HRVATSKOJ

Ministarka za dijasporu u Vladi Srbije Milica Čubrilo je tokom nedavne posete Hrvatskoj sa hrvatskim zvaničnicima razgovarala o predstavljanju srpske kulture u toj zemlji i problemima povratka srpskih izbeglica. Ipak, cilj radne posete bio je prvenstveno da bude sagledan trenutni položaj srpske zajednice i uspostavljen model za jačanje kulturnih, umetničkih i drugih veza sa Srbima u Hrvatskoj, izjavila je za naš radio ministarka za dijasporu Milica Čubrilo. Sa njom je razgovarala Sandra Pekić.

Ocenjujući da za tri dana, koliko je trajala poseta delegacije srpskog Ministarstva za dijasporu Hrvatskoj, nije moguće sagledati celokupnu situaciju, ministarka Čubrilo ističe da ostaje utisak da se položaj srpske manjine u toj zemlji znatno poboljšao u poslednjih nekoliko godina. U razgovoru sa hrvatskim ministrom kulture Božom Biškupićem, ministrom mora, turizma, prometa i razvoja Božidarom Kalmetom i državnim sekretarom Ministarstva spoljnih poslova Hidajetom Biščevićem, Čubrilo je, kako je navela, najveću pažnju posvetila konkretnim pitanjima bitnim za srpsku zajednicu u Hrvatskoj. Prema njenim rečima, Ustavni zakon Hrvatske o zaštiti manjina i kulturnoj autonomiji garantuje prava Srbima u toj zemlji, ali je problem u tome što se on ne primenjuje na nižim nivoima, opštinama i gradovima.

Milica Čubrilo

Naime, Ustavni zakon propisuje da se Srbi shodno proporcionalnom broju u Hrvatskoj moraju zapošljavati u državnim službama. Međutim, za sada se te odredbe ne primenjuju na lokanom nivou, pa Srbi uglavnom ne mogu da ostvare beneficije pri zapošljavanju, kaže Čubrilo. Ona dodaje da i to utiče na njihovu veliku nezaposlenost, što potvrđuje podatak da je u povratničkim sredinama zaposleno samo pet odsto Srba. Primenom pomenutih odredba Zakona i na lokalnom nivou, članovima srpske zajednice bilo bi omogućeno da se zapošljavaju u zdravstvu, pravosuđu i policiji, podseća Čubrilo smatrajući da bi to takođe u velikom delu značilo integraciju ili reintegraciju srpskog stanovništva u hrvatsko društvo.

Čubrilo naglašava da je u cilju sticanja što potpunije slike na terenu, delegacija Ministarstva za dijasporu posetila glavni grad Hrvatske Zagreb, potom povratničke sredine u Opštini Vojnić na Kordunu i područje blizu granice sa Srbijom koje je pretrpelo velike posledice rata, kao i grad Vukovar. Prema njenim rečima, Srbi koji žive u zemljama bivše Jugoslavije ne žele da ih u Beogradu nazivaju dijasporom, jer su oni postali manjina u tek kada su te zemlje postale samostalne.

Klasična definicija termina dijaspora znači da je neko samovoljno napustio svoju matičnu zemlju, što je slučaj sa ljudima koji su se iselili iz Srbije uglavnom u zapadno-evropske ili preko-okeanske zemlje. Srbi koji su živeli na prostoru bivše Jugoslavije nisu napustili svoju državu, već možemo metaforički reći da je država napustila njih, i zato oni ne mogu biti tretirani na isti način kao i srpska dijaspora u Nemačkoj, Austriji, Kanadi ili Australiji, mišljenja je ministarka Milica Čubrilo. Ona kaže da Ministrastvo za dijasporu ulaže napore da, u saradnji sa celom Vladom Srbije, tim ljudima pomogne da pobooljšaju položaj u zemljama u kojima žive. To će, u ovom slučaju, biti učinjeno uz partnerski odnos sa hrvatskim institucijama i sa predstavnicima srpske zajednice u Republici Hrvatskoj, ističe Čubrilo.

Ministarka za dijasporu Milica Čubrilo je tokom posete Zagrebu predložila modele saradnje kako bi se na kvalitetniji način promovisala srpska kultura u Hrvatskoj. Ona je ukazala na mogućnost da se u tom cilju intenzivnije angažuju sami Srbi u Hrvatskoj, posebno oni koji su u toj sredini već afirmisani.

01. oktobar 2007.

DEČJA NEDELJA

U Srbiji se, kao i u čitavom svetu, u okviru Dečje nedelje od 1. do 7. oktobra, sprovode brojne akcije u cilju promocije dečjih prava i podrške pomoći socijalno najugroženijim licima. Sve ove aktivnosti održavaće se pod sloganom „Menjamo svet – bavimo se decom“. Pripremila Jelica Tapušković.

Dečja nedelja u Srbiji ima dugu tradiciju obeležavanja, a pre 20 godina je definisana Zakonom o društvenoj brizi o deci.

Cilj ove manifestacije je da skrene pažnju javnosti na sagledavanje stvarnog položaja deteta u društvu, da utiče na saradnju države i organizacija kod unapređenja dečjih prava, da ukaže na nepravdu prema deci i da podseti na odgovornost koju porodica, škola i država imaju za zdrav rast i razvoj dece. Ovogodišnji program aktivnosti za vreme trajanja Dečje nedelje napravljen je u saradnji Ministarstva za rad i socijalnu politiku i nevladine organizacije „Prijatelji dece Srbije“, a u skladu sa međunarodnim i nacionalnim konvencijama na koje se Srbija obavezala.

Ministar za rad i socijalnu politiku vlade Srbije Rasim Ljajić istakao je da činjenica da je u svetu i Srbiji veliki broj dece koja žive u siromaštvu, koja su neuhranjena, neobrazovana ili su žrtve torture, dovoljan razlog da se država obaveže da poštuje i sprovodi prava dece određena međunarodnim Zakonima. Prema njegovim rečima prava deteta su ista kao i opšta ljudska prava garantovana međunarodnim dokumentima i mogu se sažeti u četiri osnovna principa, kao što su pravo na život, opstanak i razvoj, pravo na nediskriminaciju, na participaciju i interes deteta. U tom smislu, u Srbiji je, kako je rekao Ljajić, učinjeno puno, kako u oblasti mera koje su sprovedene, tako i u oblasti zakonske regulative.

„2004. vlada je donela tzv. Nacionalni plan akcije koji predstavlja strateški dokument države u politici prema deci i taj dokument sadrži kratkoročne, srednjoročne i dugoročne ciljeve koje država treba da ostvari kako bi se zaštitio, ostvario i unapredio položaj dece u našoj zemlji“, rekao je Ljajić.

Direktor nevladine organizacije „Prijatelji dece Srbije“ Ivan Ivić rekao je da će se program aktivnosti ovogodišnje Dečje nedelje usmeriti i na uključivanje velikog broja opština u Srbiji , pre svega akcijom „Gradonačelnici zaštitnici dece“ kojom čelni ljudi opština treba da doprinesu sadržaju aktivnosti. Pored toga organizovaće se okrugli stolovi, prijem dece u vladu Srbije gde će razgovarati sa resornim ministrima, dodeliće se dečja književna nagrada „Neven“ i nagrada za najbolju igračku proizvedenu u Srbiji. Planirana je i izložba dečijih umetničkih radova kao i prikupljanje pomoći ugroženima. Pored toga, preko medija će organizatori promovisati dečija prava i prikazivati promotivne spotove.

Pored Ministarstva rada i ove nevladine organizacije, u izradi organizaciji programa aktivnosti učestvovali su i Ministarstva prosvete i omladine i sporta, a podršku je dao i UNICEF.

28. septembar 2007.

MEDJUNARODNI DAN PRAVA JAVNOSTI DA ZNA

Viši trgovinski sud iz Beograda i mreža trgovinskih sudova ovogodišnji je dobitnik nagrade za doslednu primenu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Povodom obeležavanja Medjunarodnog dana prava javnosti da zna nagradu je dodelio Poverenik za informacije od javnog značaja Republike Srbije Rodoljub Šabić. Izveštaj Dušice Maticki.

Dodeljene su još dve nagrade u pojedinim kategorijama - u konkurenciji lokalne samouprave nagrađena je Opština Smederevo, a u konkurenciji centralne vlasti Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Šabić je trgovinske sudove posebno pohvalio za izuzetne Internet prezentacije, kakve i dolikuju "razvijenim zemljama u 21. veku", kao i za veću otvorenost u davanju informacija. On je na dodeli nagrada rekao da je u konkurenciji bilo 15 organa vlasti, a najjača u kategoriji lokalne samouprave i pravosudnih organa, jer su i pomenute lokalne samouprave i sudovi zaista besprekorno napredovali u domenu otvaranja za javnost, dok su organi izvršne vlasti nedovoljno zastupljeni, ocenio je Šabić. Predstavnik Generalnog sekretara Saveta Evrope Denis Iber ukazao je da je dostupnost informacija od javnog značaja problem i u brojnim zemljama zapadne Evrope, uključujući i Francusku iz koje on dolazi.

Rodoljub Šabić

Istraživanje indeksa korupcije nevladine organizacije "Transparensi internešenal" pokazalo je da je Srbija ostvarila veliki napredak pomerivši se za 11 mesta, ali i sadašnje 78. svakako nije zadovoljavajuće, pa treba još mnogo raditi na iskorenjivanju korupcije, kazao je Iber. Šef misije OEBS-a u Srbiji Hans Ola Urstad ocenio je Međunarodni dan prava kao priliku da se vlast podseti na obavezu o pružanju informacije, a građani da informacije traže. Predsednica Nezavisnog udruženja novinara Srbije Nadežda Gaće istakla je da primena Zakona ima veliki značaj i da je, zahvaljujući brilijantnoj saradnji sa Poverenikom, ovo udruženje uspelo da "pomeri" rad u rasvetljavanju dva slučaja tragičnih smrti novinara - ubistva Slavka Ćuruvije i smrti Dade Vujasinović. Predsednik NVO Transparentnost Srbija Nemanja Nenadić istakao je da je Zakon o dostupnosti informacija od javnog značaja uveo revolucionarnu promenu u društvu, jer je ranije bilo često potrebno moliti institucije da daju informacije i obrazlagati zahteve, dok danas institucije moraju da daju obrazloženja ukoliko neće da omoguće pristup informacijama. Na skupu je najavljeno da će se od sledeće godine "nagrada" dodeljivati i za one koji su najlošiji u primeni Zakona. U Srbiji se Dan prava javnosti da zna obeležava već dve godine, a postoji od 2002. Ovaj dan proslavlja se širom sveta sa ciljem promovisanja osnovnog prava javnosti na pristup informacijama koje se nalaze u posedu organa javne vlasti.

26. septembar 2007.

SVETSKI DAN SRCA

U nedelju, 30. septembra, u Srbiji će, kao i u celom svetu, biti obeleženi Svetski dan srca pod sloganom „Udruženi za zdravo srce“. Pripremila Jelica Tapušković.

Svake godine od bolesti srca i kardiovaskularnih oboljenja u svetu umre oko 17, 5 miliona ljudi, a od tog broja oko 80 odsto u nerazvijenim i zemljama u razvoju. Prema istraživanju Ministarstva zdravlja i instituta za javno zdravlje Srbije „Batut“, rađenom prošle godine, stanovništvo Srbije je, od svih bolesti, najviše opterećeno bolestima srca i krvnih sudova, a više od polovine svih smrtnih ishoda posledica je upravo tih oboljenja. Ono što ta oboljenja razlikuje od drugih smrtonosnih je to što se ova mogu sprečiti i kontrolisati izmenom režima ishrane i pojačanom fizičkom aktivnošću.

Zbog toga se Srbija 2002. godine pridružila Svetskoj federaciji za srce u obeležavanju Svetskog dana srca, da bi sportskim aktivnostima i savetima lekara promovisala zdrav načina života koji utiče, između ostalog, i na prevenciju kardiovaskularnih bolesti. Državni sekretar Ministarstva zdravlja Srbije Nevena Karanović istakla je da će posebna pažnja biti usmerena na roditelje koji usvajanjem zdravih životnih navika utiču na formiranje istih kod svoje dece.

„Cilj je da ove godine uz slogan Udruženi za zdravo srce, pored šire društvene zajednice potaknemo i roditelje da uvedu nove navike i da svoju decu od malena vaspitavaju da izgrađuju zdrave stilove života, odnosno da roditelji imaju ključni uticaj na decu u pogledu sticanja navika koje čuvaju zdravlje, uključujući pre svega pravilnu ishranu, redovno vežbanje i nekorišćenje duvana“, istakla je Karanovićeva. Prema njenim rečima, cilj je i da se „ustalasa“ svest stanovništva da se te smrtonosne bolesti spreče i kontrolišu.

Tim povodom, 30. septembra će, u organizaciji Instituta za javno zdravlje Srbije „Batut“, a pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja Srbije, u 160 opština u Srbiji biti organizovane manifestacije na kojima će zdravstveni radnici, ali i javne ličnosti, promovisati zdrav režim ishrane i sportske aktivnosti, davati besplatne savete i vršiti kontrole, deliti pamflete i promovisati kontrolu krvnog pritiska, holesterola, triglicerida i šećera u krvi.

25. septembar 2007.

ULOGA NOVINSKIH AGENCIJA

Uloga novinskih agencija u savremenim uslovima jeste da omoguće gradjanima da budu istinito i pravovremeno informisani o svim relevantnim kretanjima i dešavanjima u društvu, kao i širenje demokratskih principa i kulture dijaloga. To je istaknuto na konferenciji za novinare u Tanjugovom pres centru u Beogradu, povodom zajedničke realizacije regionalnog projekta demokratske participacije u zemljama Zapadnog Balkana (»Western Balkans Demokratic participation«), pod pokroviteljstvom Evropske unije. Izveštaj Mladena Bijelića.

Cilj zajedničkog projekta više balkanskih novinskih agencija, prema rečima koordinatora Lazarosa Chatzinakosa, jeste da svaka od nacionalnih agencija elektronskim putem omogući dijalog i razmenu mišljenja izmedju različitih društvenih institucija o najvažnijim aktuelnim pitanjima i projektima, kao što su zaštita životne sredine ili uskladjeni regionalni razvoj, tako da novinar postaje svojevrsni koordinator tih aktivnosti. Zato je zadatak novinara nacionalne agencije da artikulišu i prenose stavove manjih lokalnih zajednica, odnosno opština i drugih perifernih centara prema tim pitanjima. U takvim uslovima, uloga novinara postaje još zahtevnija i složenija, jer on istovremeno informiše o tim projektima i postaje medijska ličnost koja treba da ima kredibilitet kod ljudi koje izveštava, a sa druge strane on ujedno prezentuje svoju agenciju, koja se pojavljuje kao organizator raznih projekatra.

Na skupu su, pored predstavnika srpske nacionalne agencije Tanjug, učestvovali predstavnici grčke i albanske nacionalne agencije, kao i dva britanska univerzitetska centra.

21. septembar 2007.

REHABILITACIJA POLITIČKIH OSUĐENIKA

Okružni sud u Beogradu usvojio je 52 predmeta, od do sada 589 podnetih zahteva za rehabilitaciju osoba koje su sa ili bez sudske ili administrativne odluke, iz političkih ili ideoloških razloga, ubijene, uhapšene ili lišene nekih drugih prava od 6. aprila 1941. do stupanja na snagu Zakona o rehabilitaciji 25. aprila 2006. godine. Tim povodom, sa portparolkom Okružnog suda Ivanom Ramić razgovarao je Đuro Malobabić.

Za rad po zahtevima za rehabilitaciju u Okružnom sudu u Beogradu oformljeno je Odeljenje suda koje ima sedam veća i 21 sudiju, koji, pored toga, nastavljaju da rade i na svojim ranijim predmetima. Prema rečima portparolke Okružnog suda u Beogradu Ivane Ramić, svako veće koje postupa po zahtevima za rehabilitaciju broji tri člana, sastavljena od sudija iz krivičnog, građanskog i upravnog odeljenja. Sudije najčešće ističu brojne specifičnosti koje u utvrđivanju istine traže dodatno vreme, rad i pažnju, tako da postupci ne mogu brže da se završavaju.

Sud po službenoj dužnosti mora da pribavlja dokaze i to uglavnom od Bezbednosno informativne agencije i Arhiva Srbije. Problem povećava i činjenica da odluke prati imovinska problematika, odnosno pravo na naknadu štete i pravo na povraćaj konfiskovane imovine, koja će se regulisati posebnim Zakonom”, naglašava Ivana Ramić.

Ona upozorava da je u dosadašnjoj praksi suda od usvajanja Zakona rehabilitaciji pre nešto više od godinu dana, većina zahteva dostavljena je sudu bez propratne dokumentacije. “Sud je ovlašćen da u takvim situacijama tu dokumantaciju pribavlja po službenoj dužnosti, ali to znatno usporava sam postupak”, kaže portparolka suda.

Prema njenim rečima, među poznatijim ličnostima koje su rehabilitovane je Momčilo Ninčić, nekadašnji ministar spoljnih poslova u izbegličkoj Vladi Kraljevine Jugoslavije za vreme Drugog svetskog rata. Iz obrazloženja presude, kojom je poništena odluka Vojnog veća Vrhovnog suda Narodne Republike Jugoslavije od 15. jula 1946. godine, proizlazi da je Ninčić osuđen zato što je politički i verbalno podržavao četnički pokret u ratom zahvaćenoj Jugoslaviji. Ministar spoljnih poslova Kraljevine Jugoslavije osuđen je na prinudni rad u trajanju od osam godina, gubitak političkih i pojedinih građanskih prava u trajanju od pet godina, konfiskaciju celokupne imovine i gubitak državljanstva. Momčilo Ninčić kao i većina političkih osuđenika umro je 1949. godine u inostranstvu ne dočekavši ispravljanje istorijske nepravde. Sud je odlučio da rehabilituje i poznatog srpskog književnika Dragoslava Mihailovića, koji je 15 godina proveo na “Golom otoku”, ozloglašenom zatvoru za političke neistomišnjenike iz Titovog vremena vladavine. Mihailović je bio optužen da je bio povezan sa neprijateljskom grupom “informbirovaca” sa kojima je radio protiv države i rukovodstva tadašnje Jugoslavije. Zahtevi za rehabilitaciju podnešeni su i za predratnog političara i predsednika jugoslovenske vlade u izbeglištvu Slobodana Jovanovića, i taj proces je u toku, glumicu Žanku Stokić, potom industrijalce Vladu i Slavka Teokarevića i mnoge druge.

Većina političkih i ideoloških presuda izrečenih mahom posle Drugog svetskog rata podrazumevala je zatvorsku kaznu sa nekoliko godina prinudnog rada, gubitak političkih i pojedinih građanskih prava, konfiskaciju celokupne imovine i gubitak državljanstva.

Jedna od bitnih činjenica jeste da je lice čija se rehabilitacija traži imalo prebivalište na teritoriji Republike Srbije. Zahtev za rehabilitaciju može da podnese svako zainteresovano fizičko i pravno lice, a to pravo ne zastareva. Kako je Ramićeva rekla, osobe koje žive u inostranstvu mogu da podnesu zahtev putem pisma ili preko punomoćnika.

Iako su mnoge evropske zemlje zakone o rehabilitaciji donele posle pada Berlinskog zida pre 1989. godine, ovdašnja stručna javnost smatra da su se tek sada stekli uslovi da oni koji su zbog najneverovatnijih stvari gubili život, godine provodili po zatvorima i ostajali bez imovine, konačno na neki način budu obeštećeni.

14. septembar 2007.

REGIONALNA SARADNJA U ELEMENTARNIM NEPOGODAMA

Požari koji su ovog leta harali područijem zapadnog Balkana, kao i poplave koje su proteklih godina pogodile Srbiju i susedne zemlje, u javnosti su otvorili pitanje o neophodnosti medjudržavne saradnje u odbrani od elementarnih nepogoda. Istovremeno, ispostavilo se da postojeći sistemi civilne odbrane zemalja u regionu ne mogu na pravi način da odgovore izazovima sa kojima se suočavaju, pa čak i kad je reč o jednoj članici EU-Grčkoj. To ukazuje i na potrebu donošenja zakonske regulative koja će po uzoru na medjunarode i evropske standarde unapredititi sisteme zaštite i spasavanja u tim državama. O tome u razgovoru sa Ivanom Subašić govori profesor Fakulteta civilne odbrane u Beogradu Vladimir Jakovljević.

Saradnja zemalja u regionu u odbrani od elementarnih nepogoda, neophodna je zbog same prirode seizmoloških, meteoroloških, hidroloških, biosferskih pa i tehničko-tehnološih opasnosti. Reč je o iznenadnim i neočekivanim pojavama koje ne poznaju državne granice, a ugrožavaju veliki broj ljudi na velikom prostoru. Zbog toga je medjudržavna saradnja na njihovom sprečavanju odnosno otklanjanju i ublažavanju posledica, itekako potrebna, podvlači profesor Jakovljević.

profesor Vladimir Jakovljević

Naš sagovornik je smatra da bi zemlje u regionu, koje su još uvek u procesu tranzicije, medjusobnom saradnjom u ovoj oblasti prevazišle nedostatke svojih neadekvatno uspostavljenih i institucionalno neregulisanih sistema zaštite i spasavanja. S tim u vezi, podvlači Jakovljević, rešenja medjusobne saradnje koja se primenjuju u EU svakako bi doprinela bržem prevazilaženju tih nedostataka. Zemlje EU su shvatile da je sistem civilne zaštite efikasan samo ako se u kriznim momentima primene mehanizmi kooperacije nacionalnih sistema. To znači, ističe Jakovljević, da pojedine države članice ne moraju razvijati sve elemente organizacije sistema zaštite i spasavanja nego se specijalizuju za jednu oblast. Na primer, jedna članica može imati specijalni tim ronilaca, druga tim za minsko-neeksplodirana ubojna sredstva, treća nešto sasvim drugo. Naš sagovornik podseća da je EU od ministarskog sastanka u Rimu 1985. godine kada su uspostavljeni mehanizmi saradnje u oblasti civilne zaštite do danas usvojila više rezolucija čijom je implementacijom uspostavljen zajednički program delovanja ali i odgovornosti zajednice u uslovima vanrednih situacija. Za zemlje u tranziciji, koje tek izgradjuju sisteme zaštite i spasavanja, medju kojima je i Srbija, veoma je važno da dobro prouče sve te Rezolucije, a posebno program Ti-Bi-Bi-Aj. Taj program, ističe Jakovljević, obuhvata mehanizme sprečavanja i preventive u vanrednim situacijama i nudi niz konkretnih rešenja za izgradnju i uspostavljanje adekvatnog sistema civilne zaštite. Važno je istaći, nastavlja on, da se 70 odsto aktivnosti tog programa odnosi na preventivu, dok je 30 odsto usmereno na pomoć i otklanjanje nastalih posledica.

Jakovljević ukazuje i na nephodnost donošenja zakonske regulative o civilnoj zaštiti u Srbiji. On podseća da je situacija nastala posle raspada bivše SFRJ onemogućila razvoj sistema zaštite i spasavanja kod nas, da su akta koja regulišu ovu oblast zastarela, a sistem zaštite i spasavanja podeljen i u nadležnosti dva ministarstava – odbrane i policije. Srbija kao samostalna država, koja teži evropskoj integraciji mora doneti i urediti problematiku odbrane, zaštite i bezbednosti i definisati prava i obaveze odgovarajućih subjekata u sistemu zaštite. Najbolje rešenje je formiranje jedne Direkcije za vanredne situacije koja bi direktno odgovarala Vladi Srbije. Ta Direkcija bi u sebi sadržala nekoliko sektora - za preventivnu zaštitu, civilnu zaštitu, zaštitu od požara, zatim, službu osmatranja i obaveštavanja, sistem za obuku i osposobljavanje i što je najvažnije sektor za medjunarodnu i medjudržavnu saradnju, ističe na kraju razgovora profesor Fakulteta civilne odbrane u Beogradu Vladimir Jakovljević.

18. septembar 2007.

SVRATIŠTE ZA DECU

Početkom avgusta u Beogradu je otvoreno svratište za decu koja žive na ulici, u kojem deca mogu da dobiju hranu, okupaju se i prenoće. Za nešto više od mesec dana, koliko svratište postoji, kroz njega je prošlo 84 dece, uzrasta od 5 do 24 godine. Sa koordinatorkom projekta Milicom Đorđević, iz nevladine organizacije Centar za integraciju mladih, razgovarala je Jelica Tapušković.

Svratište, koje radi 24 sata, otvoreno je u okviru projekta „Deca ulice – program smanjenja štete“ i biće aktivno do aprila 2008. godine. Cilj projekta je da se upozna populacija dece koja živi i radi na ulici, kao i da im se omogući da uživaju u uslugama koje postoje u formalnom sistemu, ali koje im iz najrazličitijih razloga nisu dostupne. U svratištu sa decom rade socijalni radnici, medicinsko osoblje, psiholog, ali i noćni vaspitači i dežurne osobe tokom dana.

Pored hrane, pića i osnovnih higijenskih uslova, deca mogu da učestvuju u radu radionica, kao što su kreativna, radionica psihodrame, radionica osnovnog opismenjavanja i radionica izrade nakita. Koordinator projekta iz nevladine organizacije Centar za integraciju mladih Milica Đorđević, rekla je za naš radio da u svratištu postoje tri kreveta u kojima deca mogu da se odmore ili prenoće, kao i da do sada tokom noći taj kapacitet ni jednom nije bio 100 odsto popunjen.

„Nije cilj ponuditi svoj deci koja žive i rade na ulici noćenje u okviru svratišta, to nije ni ono što oni biraju. Oni spavaju u onim situacijama kada su bolesni, kada oni procene da se ne osećaju bezbedno na ulici, onda mogu da koriste uslugu noćnog smeštaja u svratištu, s tim što su naše procene da kada dođe hladnije vreme, te potrebe će da se povećaju“, rekla je Đorđevićeva.

Prema njenim rečima, decu je o postojanju svratišta, još pre njegovog otvaranja, obaveštavalo 14 operatiavca Centra, koji su danima išli po terenu i razgovarali sa decom. Ali, deca su o svratištu saznala i od druge dece, tako da svake nedelje, prema njenim rečima, u svratište dođe u proseku šestoro nove dece, sa kojima operativci nisu imali priliku da razgovaraju. Đorđevićeva je rekla da Centar ima za cilj da se projekat nastavi i posle aprila, o čemu intenzivno razgovaraju sa partnerskim organizacijama. Projekat Centra za integraciju mladih podržali su Fond za socijalne inovacije pri Ministarstvu rada i socijalne politike vlade Srbije, prihvatilište za odrasla i stara lica, kao i mnoge druge organizacije čiji broj svaki dan sve više raste.

14. septembar 2007.

STRATEGIJA PODSTICANJA RAĐANJA

Savremeno društvo se sve više suočava sa pojavom nedovoljnog rađanja dece, što dovodi do depopulacije i starenja društva. Po tom pitanju ni Srbija nije izuzetak, štaviše spada u najstarije svetske populacije po broju osoba starijih od 65 godina. Imajući ove činjenice u vidu, Vlada Srbije, u saradnji sa Institutom društvenih nauka napravila je nacrt Strategije podsticanja rađanja, kako bi se bračni parovi u većem broju stimulisali da imaju decu. Opširnije Jelica Tapušković.

U svim društvima rađanje dece utiče na obnovu obima stanovništva i njegove starosne strukture. Bilo koji nivo rađanja koji onemogućava vršenje ove dve funkcije može dovesti do fenomena nedovoljnog rađanja, odnosno do depopulacije i prekomernog starenja društva. Sa tim problemom danas se suočava 61 zemlja, gde se deca rađaju ispod potreba proste zamene generacija. Ova pojava nije zaobišla ni Srbiju, koja se sa ovim problemom suočava još od sredine prošlog veka. Tako je sedamdesetih godina stopa fertiliteta, odnosno prosečnog broja dece koju u reproduktivnom dobu rodi jedna žena, bila za oko 15 odsto niža od potreba proste zamene generacija, devedesetih godina ta stopa se još više smanjila.

Početkom 21. veka nivo rađanja je za čak 30 odsto manji od potreba obnavljanja stanovništva. Razlozi za ovu pojavu su najčešće ekonomske prirode, mada mogu biti i psihološke, jer dosta ljudi izbegava odgovornost roditeljstva, ali ga i što duže odlaže.

Da bi se postiglo stacionirano stanovništvo, odnosno stanovništvo u kome će sledeće generacije biti brojne kao i postojeće, Vlada Srbije, na čelu sa Ministarstvom rada i socijalne politike, pokrenula je izradu Strategije koja bi podstakla rađanje. Za izradu su angažovani najbolji stručnjaci iz Instituta društvenih nauka, koji su napravili nacrt Strategije. Jedan od autora, direktorka Instituta i upravnica Centra za demografska istraživanja, Mirjana Rašević istakla je da su nezaposlenost, loš materijalni položaj i stambeni problem, glavni uzroci pada demografske stope u Srbiji, zbog čega je prilikom izrade Strategije akcenat stavljen baš na rešavanje ovih problema. Glavni ciljevi Strategije su ublažavanje ekonomske cene podizanja deteta, usklađivanje rada i roditeljstva, snižavanje psihološke cene materinstva, promocija reproduktivnog zdravlja adolescenata, borba protiv neplodnosti. Svaki od ovih ciljeva podrazumeva i niz mera koje bi trebalo da podstaknu rađanje. Kako je Raševićeva rekla, ekonomske mere koje bi mogle da ublaže odgajanje deteta su roditeljski dodaci, materinski dodaci nezaposlenim majkama, dodaci za treće i četvrto dete, naknada zarade od 100 odsto za vreme trudničkog odsustva, besplatni udžbenici za treće i četvrto dete, oslobađanje od PDV-a pri kupovini prvog stana, olakšice prilikom podizanja kredita mladim roditeljima, oslobađanje od PDV-a na opremu, odeću i obuću za decu do tri godine.

Raševićeva je rekla da se posebna pažnja mora usmeriti i na kontracepciju i obrazovanje adolescenata, jer rani abortusi, ali i prenosive polne bolesti, takođe mogu uticati na neplodnost, ili otežano začeće. Takođe, pažnja će biti usmerena na izdavanje besplatnih lekova za lečenje neplodnosti, kao i na stvaranje mreže pomoći majkama za obavljanje kućnih poslova.

13. septembar 2007.

100 DANA RADA MUP – a

Ministar unutrašnjih poslova Dragan Jočić rekao je da je veoma zadovoljan radom resora u prvih 100 dana nove vlade, jer je za to vreme otkriveno šest novih kriminalnih grupa, presečeni su lanci duvanske mafije i pojačana je saradnja sa međunarodnim službama u cilju što boljeg suzbijanja svih vidova organizovanog kriminala, a građanima je obezbeđena lična i imovinska sigurnost. Opširnije, Jelica Tapušković.

Ministar Jočić je izjavio da je uhapšeno 92 ljudi koji su državu oštetili za oko 50 miliona evra i da su otkrivene i zaustavljene tri organizovane grupe koje su krijumčarile narkotike u Smederevo, Novi Sad, Švedsku i Dansku. On je istakao da je zaplenjeno 262 kilograma narkotika, od čega je 100 kilograma bilo čistog heroina. Presečen je i međunarodni lanac trgovine ljudima.

Dragan Jočić

Posebno zadovoljstvo ministar je izrazio zbog otkrivanja i hapšenja šest članova međunarodne duvanske mafije čime je presečen ozbiljan put šverca cigareta. Uhapšena šestorka pokušala je da duvan iz Kine, Hrvatske i Dubajia ilegalno prenese u Srbiju, odakle bi se put nastavio ka Mađarskoj i drugim evropskim zemljama. Jočić je rekao da MUP Srbije sa maksimalnim kapacitetima i najboljim ljudima radi i na otkrivanju i hapšenju haških optuženika.

„Srbija je do sada pokazala da ima želju, ima volju i da je spremna da u potpunosti sarađuje sa Haškim tribunalom, ali opet, Srbija se neprovereno tereti da su svi Haški optuženici u njoj. Mi smo i saradnjom i informacijama dokazali da oni mogu biti i van nje“, rekao je Jočić.

Ministar je rekao i da je spreman da uhapsi svakog službenika koji se ogreši o Zakon, kao i da su spremni zakoni o azilu i državnoj granici koji čekaju da prođu skupštinsku proceduru. On je rekao i da će nove putne isprave koje će se izdavati od naredne godine biti sigurnije, navodeći da će procedura za državljane Srbije koji žive u inostranstvu biti ista, odnosno neće morati da dolaze u Srbiju već će pasoše moći da izvade u ambasadama i konzularnim predstavništvima.

11. septembar 2007.

100 DANA RADA MINISTARSTVA NAUKE

Aktivnosti Ministarstva nauke su sporovozne, ali vidljive i glavne karakteristike Ministarstva u prethodnih 100 dana su stručnost, rad, entuzijazam i saradnja, rekla je ministarka nauke u vladi Srbije Ana Pešikan na konferenciji za novinare. Izveštaj Jelice Tapušković.

Za prvih 100 dana Vlade, Ministarstvo nauke je uspelo da potpiše ugovor kojim je Srbija postala član Evropske zajednice u oblasti nauke, čime je srpskim istraživačima otvorena mogućnost pristupa evropskom fondu koji iznosi oko 50 milijardi evra. Istovremeno, napravljena je baza podataka o srpskoj akademskoj dijaspori u saradnji sa Ministarstvom dijaspore, čime se dobija približan uvid u broj naučnika koji žive i rade van matice. Napravljena je i strategija za finansijsku pomoć mladim naučnicima, kao i za pomoć istima prilikom zapošljavanja. Kako je istakla ministarka nauke Ana Pešikan, briga o mladim kadrovima, koji su i najvažniji deo srpske nauke će i u narednom periodu biti prioritet.

Što se tiče finansijskih ulaganja, veoma su skromna, što se tiče infrastrukture bolja su nego što su bila, ali deo koji je najbolji i gde smo najjači su ljudski resursi, istraživači, i to se pokazalo na mnogo načina, navela je Pešikan. Ona je najavila i pripremu pravne i finansijske regulative kojima bi se od 2008. godine pokrenula nacionalna penzija u nauci, a u planovima je i podrška istraživačkim stanicama i onim naučnim institucijama koje nisu striktno domen Ministarstva nauke, poput obnove kuće Vuka Karadžića u Tršiću. Prema njenim rečima, planirano je i uspostavljanje saradnje sa zemljama sa kojima do sada Srbija nije potpisala sporazum o naučno – tehnološkoj saradnji.

Ana Pešikan

05. septembar 2007.

STO DANA RADA MINISTARSTVA ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE SRBIJE

Rezultati postignuti u prvih sto dana rada Ministarstva za zaštitu životne sredine pokazuju da je nasoj zemlji bilo neophodno posebno ministarstvo, ne samo zbog velikih nasledjenih problema već i zbog vaznosti očuvanja životne sredine i zdravlja gradjana Srbije, rečeno je na konferenciji za novinare sa koje izveštava Aleksandra Novaković.

Ministar za zaštitu životne sredine Saša Dragin istakao je da je ovo ministarstvo uložilo mnogo truda ne bi li gradjani živeli u zdravijem okruženju. On je istakao da se njihov rad sastojao iz četiri nivoa i to u borbi protiv zagadjivača životne sredine, donošenju propisa koji su usaglašeni sa EU, rešavanju problema vrućih tacaka( kao sto su Bor,Pančevo..)i podizanje nivoa svesti koji je ujedno i najteži. Istovremeno, ministarstvo je poslalo snažnu poruku zagadjivačima da više neće moći da se ponašaju kao u predhodnom periodu i da će za svako zagadjenje odgovarati. Odeljenje za inspekcijski nadzor značajno je povećalo broj redovnih i preventivnih kontrola potencijalnih zagadjivača.

Saša Dragin

Izvršeno je 1773 pregleda industrijskih zagadjivača, doneto 320 rešenja i podneto 36 prijava za privredni prestup i 12 krivičnih prijava. Kontinuirano praćenje zagadjivača i postavljanje institucionalnih osnova za dalje sprečavanje zagadjenja postignuti su zahvaljujući timskom radu svih sektora i lokalne samouprave, istakao je Dragin. Resorno ministarstvo je po prvi put jasno definisao uslove po pitanju zaštite sredine koji mora da ispuni budici kupac RTB Bor. On je za naš radio izjavio da je velika šteta za našu zemlju što nije ratifikovala Kjoto protokol i da smo samim tim izgubili veliki broj stranih investicija u industrijsku proizvodnju. Ali sa druge strane, možemo da koristimo jedan drugi mehanizam Kjoto protokala a to je čistiji razvoj, a to znači da razvijene zemlje mogu da ulazu u čiste proizvodnje u Srbiji, rekao je Dragin. I razlika izmedju te čiste tehnologije koji oni podignu na našoj teritoriji i nekih dozvoljenih vrednosti EU može njima da obezbedi otpis odredjene emisije u njihovim zemljama. Na takav način se strani investitori podstču da ulažu u grin fild investicije, odnosno u razvoj industrije u Srbiji, čime se omogućavaju nova radna mesta za naše gradjane, kazao je Dragin. Ministarstvo za zaštitu životne sredine je i organizator PAN Evropske konferencije za zaštitu životne sredine koja će se održati od 10-12 oktobra u Beogradu, i koja ce okupiti 1500 delegata iz celog sveta.

Životna sredina za Evropu je važan proces, jer su tokom dosadašnjih ministarskih konferencioja donete brojne odluke koje su od izuzetnog značaja za unapredjenje stanja i zaštite životne sredine u Evropi.

03. septembar 2007.

RAZVOJ INFORMACIONOG DRUŠTVA

Zemlje jugoistočne Evrope zaostaju u izgradnji informacionog društva zbog dugogodišnjih političkih nestabilnosti u regionu. Međutim, prihvatanje standarda informacionog društva olakšava globalne tokove informacija, kapitala, ideja, robe, usluga i ljudi, što značajno može ubrzati proces stabilizacije i pridruživanja zemalja Zapadnog Balkana u EU. Prilog priredila Sandra Pekić.

Početkom ovog veka Evropska unija je usvojila Inicijativu pod nazivom » eEurope - Informaciono društvo za sve«, kojom je istaknuto da samo brzim promenama u oblastima zakonodavstva, standardizacije, obrazovanja, socijalne politike i privrede Unija može do 2010.godine da postigne najkonkurentniju i najdinamičniju ekonomiju na svetu. Ističući značaj razvijenosti informacionog društva, zvanični Brisel naglašava i važnost pravovremenog uključivanja zemalja kandidata u navedene projekte.

Vlade zemalja u tranziciji, među kojima je Srbija, našle su se pred teškim zadatkom paralelnog obavljanja dva važna međuzavisna procesa - sprovođenja reformi i razvoja informacionog društva. Predsedavajuća Inicijative zs širenje informacionih tehnologija Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope Marijana Vidas Bubanja, je rekla da je još 2005. godine urađen akcioni plan razvoja u skladu sa potrebama i karakteristikama zemalja regiona. Tada su zemlje regiona potpisale Memorandum o iniciranju razvoja jedinstvenog informacionog tržišta koje je u potpunosti povezano sa evropskim i svetskim mrežama. Ona podrazumeva i primenu programa tehnološke i industrijske saradnje i poslovnih partnerstava između zemalja jugoistočne Evrope.

» Reč je o prostoru koji ima povezanu istoriju i slične probleme u toj oblasti pa se iskustva iz regiona lakše mogu primeniti od onih koja dolaze iz drugih delova Evrope. Takođe, zajedničkim znanjima možemo jeftinije, brže i efikasnije doći do rešenja. Na saradnju upućuje i činjenica da EU uglavnom finansira regionalne projekte u oblasti razvoja informacionog društva«, kazala je Vidas Bubanja.

Ona je ukazala da je agenda nadogradjena svim obavezama iz novog akcionog plana EU koji uključuje kreiranje jedinstvenog informacionog sistema Jugoistočne Evrope, veće investicije u istraživanja i obrazovanje, kao i konačno stvaranje informacionog društva.

Iako je informaciono društvo više ekonomska i razvojna, a ne tehničko-tehnološka kategorija, za uspešnu transformaciju potrebne su odgovarajuće infrastrukture i obučena radna snaga. Značajan podsticaj u tom pravcu očekuje se od tržišta i privatnog sektora, medjutim, nadležnosti države ostaju nezamenljive u oblasti zakonodavstva, obrazovanja i uvodjenja novih tehnika poslovanja. Srbija je put transformacije započela definisanjem Nacionalne politike za informaciono društvo i pripremom odgovarajuće Strategije i Akcionog plana tokom 2005.godine. Formiranjem nove vlade, Srbija je dobila Ministarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo iz kojeg se već najavljuju izmene postojećih zakona iz te oblasti radi usklađivanja sa strandardima EU. Polazeći od podataka da tek 19 odsto domaćinstava u Srbiji ima pristup internetu, a više od 68 odsto građana ga nije nikada koristilo, iz Ministarstva najavljuju upravo brže rešavanje problema koji uzrokuju slabu razvijenost Informaciono-komunikacionih tehnologija.

31. avgust 2007.

TRI GLAVNE GRUPE PROBLEMA KOJI KOČE POVRATAK SRBA U HRVATSKU

Srbija i Hrvatska se medjusobno snažno podržavaju kada su u pitanju evropske i evroatlanske integracije, tako da jedini problemi koji izmedju njih postoje potiču iz prošlosti. Uz to, spska manjina u Hrvatskoj, jednako kao i hrvatska u Srbiji, mogle bi da predstavljaju istinske mostove koji ne dele već spajaju dve države i doprinose intenziviranju njihovih odnosa. Prilog Mladena Bijelića.

Deo odgovornosti za nerešavanje pitanja iz prošlosti, koja i dalje opterećuju odnose Srbije i Hrvatske, snosi medjunarodna zajednica, jer i dalje toleriše Hrvatskoj neispunjavanje brojnih medjunarodnih obaveza. Deo odgovornosti snosi i srpska diplomatija koja sve ove godine ne pokazuje dovoljnu inicijativu za brže rešavanje otvorenih pitanja, istakao je Direktor dokumentacionog centra »Veritas« Savo Štrbac u razgovoru za »Medjunarodni radio Srbije«.
Na spisku «Veritasa« nalazi se preko dve i po hiljade nestalih Srba, medju kojima se za oko hiljadu lica još uvek pouzdano ne zna gde su im grobna mesta. Većina njih ubijena je u hrvatskim vojnim operacijama »Bljesak« i »Oluja« i pokopana u masovne grobnice, sa oznakom «nepoznata lica«, odnosno bez identifikacije i navodjenja imena. Ovo je rečiti dokaz da su u gradjanskom ratu sve strane činile zločine, a ne samo Srbi, kako je to hrvatska i inostrana propaganda nastojala da prikaže, ističe Štrbac.

Savo Štrbac

Istina sporo izlazi na videlo, tako da je tek nedavno Medjunarodni tribunal u Hagu obelodanio nove optužnice. Sada se za udruživanje u zločinački poduhvat sa ciljem da se izvrši etničko čišćenje i proteraju Srbi iz Hrvatske tereti 13 lica iz samog političkog i vojnog vrha Hrvatske tog perioda. Svakako da bi eventualna potvrda optužbe i utvrdjivanje njihove krivice imalo značajne političke implikacije,navodi Štrbac.

Stvarnog povratka Srba ne može da bude dok Hrvatska ne vrati stranarska prava i garantuje bezbednost svima koji se odlučuju na povratak. Program stambenog zbrinjavanja, koje Hrvatska uporno forsira u zamenu za vraćanje stanarskih prava ili pravičnu novčanu nadoknadu, predstavlja samo kupovanje vremena, naglašava Štrbac.

Treći razlog koji koči i usporava organizovani povratak Srba u Hrvatsku su sudski procesi. Prema podacima državnog tužilaštva Hrvatske u ovoj zemlji je za ratne zločine osumljičeno 4.700 lica.Toliki broj prijava, sam po sebi,predstavlja rekord, nezabeležen u svetu. Uprkos činjenici da je Hrvatska faktički etnički očišćena od Srba, medju osudjenima samo je 62 pripadnika oružanih snaga Hrvatske, odnosno 1,69 odsto, dok su ostali pripadnici tada jedine legalne armije JNA, u kojoj su brojčano najzastupljeniji bili Srbi. Samo u ovoj godini uhapšeno je 29 Srba, od čega 21 na području Hrvatske, a hapšenja se često vrše uz prisustvo TV kamera. Pred važne političke dogadjaje te se aktivnosti dodatno intenziviraju, tako da se to može očekivati i u narednim mesecima kada u Hrvatskoj počinje kampanja pred parlamentarne izbore koji se održavaju krajem godine, smatra direktor Dokumentacionog centra »Veritas« Savo Štrbac.

30. avgust 2007.

MEDJUNARODNI DAN NESTALIH LICA

Sudbina nestalih lica u ratnim sukobima nije samo problem njihovih porodica već i države, jer bez rešavanja tog pitanja ne može biti trajnog pomirenja na nekom prostoru i izgradnje društva zasnovanog na vladavini prava i toleranciji, rečeno je na konferenciji za novinare Koordinacije srpskih udruženja i regionalne kancelarije Međunarodnog komiteta Crvenog krsta povodom 30.avgusta, Međunarodnog dana nestalih. Pripremila Sandra Pekić.

Po podacima međunarodnih organizacija iz jula 2007.godine još uvek je nepoznata sudbina blizu 18 hiljada ljudi koji su nestali u konfliktima u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu i Metohiji. Predsednik komisije za nestala lica Vlade Republike Srbije Veljko Odalović je rekao da je iz masovnih grobnica u Srbiji 95 odsto tela identifikovano i posmrtni ostaci su predati porodicama. On je naveo i da je svaka informacija o mogućim novim grobnicama proverena uz prisustvo zainteresovanih strana i međunarodnih institucija. Nažalost, takav pristup ne pokazuju i druge zemlje regiona iako postoji međusobna saradnja, rekao je Odalović.
»Problem je u otvaranju poznatih i pronalaženju novih masovnih grobica. U Hrvatskoj, Federaciji Bosne i Hercegovine i na Kosovu i Metohiji još uvek postoji veliki politički naboj koji onemogućava taj proces, pogotovo kada je reč o srpskim žrtavama. Drugi problem jeste spora identifikacija pronađenih tela«, rekao je Odalović.

Veljko Odalović

Prema njegovim rečima, veliki problem predstavlja i nerešen statusno-pravni položaj porodica nestalih u Srbiji. Odalović je najavio da bi trebalo uskoro doneti potrebne akte kako bi te porodice mogle da ostvare prava i reše većinu socijanih problema.

Šef regionalne delegacije Međunarodnog komiteta Crvenog krsta Pol Anri Arni je rekao da je do sada rasvetljena sudbina oko 47 odsto od 35 hiljada ljudi koji su nestali na prostoru bivše Jugoslavije. On je dodao da još uvek ima previše ljudi čija sudbina nije poznata, niti se zna ko je odgovoran za njihov nestanak i smrt. Najveću odgovornost snose vlasti u regionu, a međunarodne organizacije mogu samo da pruže materijalnu i profesionalnu pomoć, rekao je Arni. On je podsetio da po međunarodnom pravu svaka porodica ima pravo da zvanično sazna sudbinu svojih nestalih članova i da je prioritet Međunarodnog komiteta Crvenog krsta da utiče na sve relevantne regionalne i međunarodne aktere da se to pitanje što pre reši.

28. avgust. 2007.

SLUŽBA ZA POMOĆ STARIJIM OSOBAMA

Oko 300 hiljada starih ljudi u Srbiji svakodnevno zavisi od tudje nege i pomoći pri zadovoljavanju osnovnih ljudskih potreba. Najstariji Beogradjani od septembra će moći da koriste usluge još sto geronto-domaćica, čiju je obuku organizovao Gerontološki centrar, a za finansiranje ovih novih radnih mesta, sredstva su obezbeđena iz budžeta grada Beograda. Bilo bi potrebno još 90 kako bi se zadovoljile potrebe ljudi koji su već na čekanju, a mnogo više da se gerontološka služba proširi, jer još ima opština koje nemaju klubove za stare, kaže Upravnik klubova i pomoći u kući u Gerontološkom centru Beograd Ćira Pešin. Sa njim je razgovarala Mirjana Otašević.

Potrebe za socijalnom zaštitom starih su u Srbiji ogromne, pre svega za gerontološkim ustanovama koje će pomoći starom čoveku da što duže ostane da živi u svojoj kući, kaže Pešin. U Beogradu je veliki pritisak na službu pomoći u kući, i trenutno oko 600 ljudi čeka uslugu. Pešin naglašava da je grad Beograd uz velike napore za poslednje tri godine kapacitet gerontološke službe uvećao za 40 procenata, ali potrebe su i dalje velike.

U Beogradu , prema podacima Gerontološkog centra, živi preko 35 % starih samaca koji nemaju porodicu ni srodnike koji su po zakonu dužni da se brinu o njima, a u pomoći u kući 75 % od 1600 korisnika su samačka stara domaćinstva, od njih većina žena ili muškaraca živi potpuno sama, 15 % je bračnih drugova a samo je 10 % ostalih koji imaju nekog od porodice, kaže Pešin.

Služba „Pomoć u kući" organizovana je u 13 beogradskih opština, sada ima 593 zaposlena i radi u okviru Poslovne jedinice „Dnevni centri i klubovi". Njihove usluge koristi oko 1.600 najstarijih Beograđana. Geronto-domaćice im obezbeđuju ishranu, spremaju stan, održavaju higijenu stana i ličnu higijenu, pomažu pri kretanju, odvode lekaru i slično. S obzirom na to da jedna geronto-domaćica pruža usluge za tri korisnika dnevno u trajanju od po dva sata svakog radnog dana, broj lica sa pozitivnim rešenjem na pravo korišćenja usluga ove službe, biće od septembra povećan za 300.

Vaninstitucionalnom, otvorenom zaštitom odlaže se smeštaj u dom i ima za cilj da, pored klasičnih oblika, kao što je penzija, smeštaj u ustanovu, materijalno obezbeđenje, obezbedi značajne usluge u sistemu celokupne društvene brige o starima. Na taj način stara lica ostaju da žive u svom prirodnom okruženju, a u klubovima i dnevnim boravcima besplatno koriste sadržaje koje im oni nude. Tu se oni svakodnevno druže, razgovaraju, čitaju štampu i knjige, prate radio i TV program, igraju društvene igre i uključuju se u razne sekcije, radionice i slično. U okviru druženja, korisnici se međusobno pomažu i organizuju aktivnosti, kao što su: književne večeri, proslava rođendana i praznika, igranke, izleti, izrada i izložba ručnih radova i sl., a na nivou svih klubova radi penzionersko amatersko kulturno-umetničko društvo.

17. avgust. 2007.

O NOVOM ZAKONU O BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA

Povećan broj saobraćajnih nesreća sa smrtnim ishodom ovog leta u Srbiji, ponovo je ukazao na neophodnost donošenja novog Zakona o bezbednosti saobraćaja, čije se usvajanje odlaže još od 2005. godine. Ovaj sistemski zakon zanima sve stanovnike Srbije, jer uredjuje obaveze i vozača i pešaka u saobraćaju. Pripremila Mirjana Otašević.

Statistički podaci pokazuju da je nepažnja ili neprilagodjena vožnja na drumovima, za prvih sedam meseci ove godine, prouzrokovala smrt 550 ljudi, čime je Srbija dospela u vrh zemalja koje imaju najveću stopu stradalih u odnosu na broj motornih vozila u Evropi. U Evropskoj uniji, na milion stanovnika, u saobraćajnim nesrećama tokom jedne godine, pogine 95 ljudi, a u Srbiji 125, iako je naša zemlja po broju registrovanih automobila osetno ispod visokog proseka članica Evropske Unije.

Ljudski faktor uzrok je više od 90 odseto saobraćajnih nesreća uopšte, uglavnom zbog nepropisne i neprilagodjene brzine, nepropisnog skretanja, nepoštovanja prvenstva prolaza i preticanja preko pune linije. Ove godine je, prema podacioma saobraćajne policije, naplaćeno 130.000 novčanih kazni zbog brze vožnje, ali nijedan vozač zbog toga nije bio u zatvoru, ako nije učesnik udesa u kome je bilo povredjenih ili poginulih. Novi zakon takvo ponašanje sankcioniše strožije, kako bi vozači preventivno bili upozoreni na posledice neprilagodjene vožnje. Sadašnje niske novčane kazne nisu bile veći problem bahatih, dobro situiranih vozača, kojima nije teško da plaćaju kazne, ne menjajući navike.

Ministarstvo za kapitalne investicije i Ministarstvo unutrašnjih poslova su u saradnji sa saobraćajnim fakultetom u Beogradu, sačinili nacrt zakona, a njegovo usvajanje najavljuje se do kraja godine. Ključna novina u zakonu je formiranje Agencije za bezbednost saobraćaja, koja treba da preuzme neke nadležnosti od MUP-a, čime bi bila smanjena moć Saobraćajne policije, kao i mogućnost korupcije.

I Institucije kao što su auto-škole i linije za pregled tehničke ispravnosti vozila, ali i zaposleni u njima, moraće, prema tom dokumentu, da steknu licence za rad, koje bi se obnavljale na svake dve-tri godine. Drugačije se reguliše i administrativno-pedagoški tretman vozača početnika, jer su upravo oni u prvih pet godina vožnje, vrlo česti uzročnici saobraćajnih nesreća. Zato se planira privremena dozvola koju bi početnik dobijao na dve godine i neće moći sâm da upravlja vozilom bez prisustva odrasle osobe u periodu od 22 sata do pet ujutru. Takođe će mu biti ograničena brzina, koja će biti manja od one dozvoljene iskusnijim vozačima, predvidja zakonodavac.

Dobar rezultat očekuje se od vaspitne mere uvođenja negativnih poena za prekršioce zakona. Sa pet negativnih poena kažnjavaće se upotreba mobilnog telefona u vožnji, sa šest negativnih bodova kažnjavaće se, na primer, prolazak kroz crveno svetlo, a sa 7, što je najviše moguće - vožnja pod dejstvom alkohola, ili prekoračenje brine za 100%. Zakon predvidja da za sedam prikupljenih poena vozačima sleduje dodatna obuka ili dobrotvorni rad, za 12 - mesec dana zabrane vožnje, a vozačima koji za dve godine prikupe 18 negativnih bodova - vozačka dozvola se poništava.

Za sada, vozačka dozvola izdata u Srbiji ne važi i u Evropi i drugim zemljama, već je potrebna medjunarodna, što će novi zakon regulisati uskladjivanjem načina dobijanja dozvole sa evropskim normama.