Politika

14. oktobar 2007.

IX IZBORNA SKUPŠTINA DSS-a

Kosovo i Metohija nikada neće biti nezavisna država, bez obzira na to kakvim pritiscima, uslovljavanjima i pretnjama Srbija bila izložena, izjavio je premijer Srbije, Vojislav Koštunica, otvarajući devetu skupštinu Demokratske stranke Srbije, čiji je predsednik. Prema njegovim rečima, to bi moglo da se desi jedino ukoliko bi to priznala Srbija, a Savet bezbednosti prekršio Povelju Ujedinjenih nacija. Opširnije Jelica Tapušković.

Koštunica smatra da su ove činjenice svesni i albanski separatisti i države koje sponzorišu nezavisnost Kosova, kao i da znaju da je na srpskoj strani i političko i moralno i ustavno i međunarodno pravo. Zbog toga bi oni, kako je rekao, hteli da protivno svim zakonima, kada već ne mogu da dobiju nezavisnu državu, da proglase jednostranu nezavisnost južne srpske pokrajine, što bi bilo divlja tvorevina, van poretka Ujedinjenih nacija i međunarodnog prava. Koštunica je dodao i da postoji ozbiljna verovatnoća da Amerika posle 10. decembra, a zbog svojih strateških interesa, prizna jednostranu nezavisnost.

„U takvim okolnostima, cela zemlja mora da usredsredi svu snagu i aktivira sve potencijale kako bi, ne samo pravnim aktima, već i konkretnim obezbeđivanjem što normalnijeg života Srba na Kosovu i Metohiji poništila jednostrano proglašenu nezavisnost i pokazala da ona za Srbiju ne postoji“.

Zbog toga, smatra Koštunica, ne bi trebalo u decembru održati izbore. Prema njegovim rečima, DSS je izrazito legalistička stranka, koja će insistirati na poštovanju ustavnog zakona, ili će se, ukoliko to bude bilo potrebno zalagati da se on izmeni.

Koštunica je izjavio i da se DSS čvrsto zalaže za vojnu neutralnost, jer je takva orijentacija usmerena na očuvanje mira. Prema njegovim rečima DSS je za ulazak Srbije u Partnerstvo za mir, ali ne i za pristupanje NATO-u. On smatra da Srbija treba da teži preporodu u miru, ali ne u izolaciji već sarađujući sa Evropskom unijom, Rusijom i zemljama u regionu.

Koštunica je istakao da se rad DSS-a zasniva na borbi za suštinske interese građana i za preporod društva u političkom, ekonomskom i kulturnom pogledu. Zbog toga će se ta stranka zalagati za privredni razvoj, vladavinu prava, borbu protiv irganizovanog kriminala i korupcije, razvoj infrastrukture i stranih ulaganja, ravnopravnost građana, izgradnju demokratskih institucija, obezbeđenje lične i socijalne sigurnosti građana, ali i negovanje kulturnog identiteta zemlje.

12. oktobar 2007.

ZAVRŠENA MINISTARSKA KONFERENCIJA O ŽIVOTNOJ SREDINI U BEOGRADU

Ministri i šefovi delegacija 51 zemlje i predstavnici Evropske komisije usvojili su Deklaraciju, najvažniji dokument Šeste ministarske konferencije "Životna sredina za Evropu" koja je održana u Beogradu. Pripremila Sandra Pekić.

Ministarska deklaracija u kojoj se pozdravlja napredak u očuvanju životne sredine, ali i ukazuje na značajan broj ekoloških problema, predstavlja okvir za vođenje ekološke politike u narednih nekoliko godina, rekao je ministar zaštite životne sredine Srbije Saša Dragin. On je naglasio da je u okvir Ministarske Deklaracije ušla i Beogradska inicijativa kojom je predvidjeno da glavni grad Srbije postane sediste Regionalnog centra za praćenje klimatskih promena u jugoistočnoj Evropi. "Sve zemlje moraju da, kroz zajedničke projekte i ispunjenje međunarodnih konvencija, ubrzano rade na postizanju napredka i očuvanja prirode na globalnom nivou", istakao je Dragin.

Izvršni sekretar Ekonomske komisije Ujedinjenih Nacija za Evropu Marek Belka ocenio je da države u tranziciji ne bi trebalo da biraju između ekonomskog rasta i očuvanja životne sredine. On je ocenio da zaštita sredine mora biti posmatrana kao jedna od najvažnijih investicija u modernom društvu. Samo istovremeno mogu biti izgrađeni i moderna ekonomija i demokratsko društvo koje brine o životnoj sredini, ocenio je Belka.

Ministar za zivotnu sredinu Portugalije, zemlje koja predsedava EU, Francisko Nunjes Koreia rekao je da su zemlje Jugoistočne Evrope ustanovile zajedničke prioritete u očuvanju životne sredine i da to treba da bude dobar primer za ostale regione u svetu. Prema njegovim rečima, neophodno je dalje jačanje institucionalnih i zakonskih kapaciteta zemalja u regionu u pravcu usaglašavanja sa zakonodavstvom EU.

Učesnici Šeste ministarske konferencije u Beogradu konstatovali su napredak u uspostavljanju dijaloga u oblasti zaštite životne sredine zemalja Evropske unije sa zemljama Istočne Evrope, Centralne Azije i Kavkaza i pozvali sve aktere da se aktivnije uključe u primenu strategije zaštite životne sredine. Sedma ministarska konferencija "Životna sredina za Evropu" trebalo bi da bude održana za četiri godine u Kazahstanu.

***

Drugog dana Šeste ministarske konferencije "Životna sredina za Evropu", glavne teme su bile perspektive jugoistočne Evrope u zaštiti životne sredine, ekološko finansiranje i upotreba alternativnih energija.

Predsednik Srbije Boris Tadić je na otvaranju konferencije »Životna sredina za Evropu« pokrenuo inicijativu za izradu sporazuma kojim bi od poreza bila izuzeta proizvodnja i plasman vozila koja koriste tzv. čista goriva i ne emituju štetne materije. Ministar zaštite životne sredine Saša Dragin izjavio je da Srbija tek treba da prihvati zakone koji važe u razvijenim zemljama, a kojima je propisano da goriva budućnosti, kao što su biodizel i bioetanol, budu u svakodnevnoj upotrebi.

» Učinićemo sve da u Srbiji bude usvojena zakonska regulativa prema kojoj će naftna industrija i proizvodjači osnovnih goriva biti obavezni da svoje gorivo mešaju sa biodizelom«, istakao je Dragin.
Prema njegovim rečima, upotreba takvih goriva ne predstavlja samo uštedu, već štiti prirodu i ne narušava ekosisteme. Naime, za razliku od nafte, biodizel je obnovljivo, netoksično i neeksplozivno gorivo koje se dobija iz suncokreta, soje i uljane repice, pa ne sadrži glavne uzročnike zagađenja životne sredine. Ministar Dragin je ukazao da su otvaranjem fabrike Viktoriaoil, prve u regionu za proizvodnju biodizela, ovorene nove mogućnosti povećanja zaposlenosti i industrijske proizvodnje, razvoja poljoprivrede i ruralnih sredina. Dragin je ocenio da je time otvorena nova perspektiva naše poljoprivrede i da bi Srbija, a posebno Vojvodina, pošto je fosilnih goriva sve manje, mogla da postane tzv. Saudijska Arabija Evrope.

Predstavnik nemačkog Ministarstva za životnu sredinu, konzervaciju prirode i nuklearne bezbednosti Mihael Miler istakao je da u njegovoj zemlji polovina električne energije jeste iz alternativnih izvora. On je istakao da je u Briselu planirano da do 2020.godine bude smanjena emisija štetnih gasova i dodao da je u tom cilju Evopska komisija donela odluku da udeo obnovljivih izvora energije u Evropskoj uniji mora da iznosi 20 odsto. Miler je rekao da Nemačka planira da do tog perioda za 40 odsto smanji emisiju gasova koji stvaraju efekat staklene bašte. Prema njegovim rečima, to standard kojem bi trebalo da teži i region jugoistočne Evrope tokom evropskih integracija.

Drugi dan konferencije "Životna sredina za Evropu" počeo je akcijom "Sadimo drveće". Ministar zaštite životne sredine Srbije Saša Dragin i pet ministara domaćina prethodnih konferencija posadili su šest novih stabala u Parku prijateljstva, ispred centra Sava čime je na simboličan način dat doprinos zaštiti životne sredine.

***

Otvarajući Šestu ministarsku konferenciju "Životna sredina za Evropu", predsednik Srbije Boris Tadić je istakao da je očuvanje životne sredine pitanje najviše kategorije, jer poštovanje prirode, znači poštovanje nas samih. Tadić je ukazao na važnost podsticanja ekonomije da ulaže u zaštitu životne sredine, što je od posebnog značaja na globalnom ali i regionalnom nivou.

»Mišljenja sam da razvijenije zemlje treba da pomognu tranzicionim ekonomijama da bi što lakše podnele teret nove reorganizacije ekonomije koji poštuju standarde zaštite životne sredine, jer je to pitanje važno za dinamičan i ravnomeran razvoj jugoistočne Evrope, ali i drugih delova sveta«, ocenio je Tadić. Predsednik Srbije je rekao je pokrenuta i inicijativa za veću upotrebu motornih vozila sa minimalnom emisijom izduvnih gasova. Tadić je najavio osnivanje regionalnog virtuelnog centra u Beogradu za praćenje klimatskih promena u regionu jugoistočne Evrope. On je istakao da naša zemlja ima dugu tradiciju u istraživanju klimatskih promena, podsetivši na dostignuća Milutina Milankovića.

Izvršni sekretar Ekonomske komisije UN za Evropu Marek Belka je podsetio da je prva ministarska konferencija u okviru procesa "Životna sredina za Evropu" održana pre 16 godina. Ocenjujući da je reč o procesu koji je fokusiran na unapređenje i očuvanje životne sredine u Evropi, Belka je dodao da samo partnerskim odnosom mogu biti izgrađeni mostovi ka ekološki održivoj budućnosti regiona i sveta.

Ministar zaštite životne sredine Saša Dragin je na prvoj plenarnoj sednici konferencije "Životna sredina za Evropu" rekao da će uspostavljanjem sistema informisanja i prikupljanja podataka biti efikasnija nacionalna politika zaštite životne sredine. On je ukazao na neophodnost podrške državnih institucija obrazovanju o ekologiji i uticaju na javnost, kako bi se podigla javna svest o potrebi zaštite životne sredine. Takođe, potrebno je nastaviti primenu postojećih i uspostavljanje novih multilateralnih sporazuma, usmerenih na poboljšanje stanja životne sredine u Evropi, istakao je Dragin.

Izvršna direktorka Evropske agencije za zaštitu životne sredine Džasmin MekGlejd rekla je da, prema izveštaju te agencije, u proteklih 15 godina, postoji evidentan napredak u zaštiti životne sredine u 53 zemlje. Kada je reč o kvalitetu vode, vazduha i tla, podaci se u velikoj meri razlikuju među evropskim zemljama, rekla je MekGlejd i navela da, prema podacima, više od sto miliona ljudi nema pristup čistoj besplatnoj pijaćoj vodi. Prema njenim rečima, zagađenost atmosfere skraćuje prosečan životni vek u zapadnoj i centralnoj Evropi za godinu dana i ugrožava zdravlje dece. Ona je dodala da izveštaj pokazuje da za više od 700 evropskih živih vrsta preti opasnost izumiranja.

Neposredno pred svečano otvaranje Konferencije, ministar za zaštitu životne sredine Saša Dragin, potpredsednik Vlade Srbije Božidar Djelić i ministar poljoprivrede Slobodan Milosavljević, zajedno sa predstavnicima ostalih zemalja, učestvovali su u promotvnoj vožnji biciklima ispred centra Sava. U radu trodnevne Konferencije u Beogradu, osim ministara za zaštitu životne sredine i obrazovanje zemalja Ekonomske komisije UN za Evropu, Kanade i SAD, učestvuju i predstavnici drugih država članica UN, međunarodnih i nevladinih organizacija i medija. Na skupu će biti razmatrane tri kategorije dokumenata, među kojima su od posebnog značaja ministarske izjave o obrazovanju, beogradska izjava o biodiverzitetu i Ministarska deklaracija koja će biti usvojena na kraju Konferencije.

12. oktobar 2007.

SA DOMAĆE POLITIČKE SCENE

Dešavanja unutar podeljene islamske zajednice u Srbiji protekle nedelje, pred jedan od najvećih muslimanskih praznika, ramazanski Bajram, kao i incidenti izmedju neonacista i učesnika antifašističkog skupa u Novom Sadu, privukli su veliku pažnju javnosti. Pripremila Senka Kuder.

Početak sedmice obeležila su dešavanja tokom dva paralelna mitinga u Novom Sadu- skupu neonacista i gradjana koji su želeli da izraze negodovanje zbog njihovog okupljanja. Novosadska policija privela je vođu Nacionalnog stroja Gorana Davidovića i nekoliko desetina pripadnika te organizacije pošto su fizički nasrnuli na učesnike građanskog antifašističkog skupa. Do incidenta je došlo pošto su neonacisti napali povorku građana koja je posle mitinga krenula ka Dunavskom keju da položi venac na spomen-obeležje žrtvama zloglasne fašističke racije 1942. godine. U povorci su bili i predsednici Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak, LDP-a Čedomir Jovanović, vojvođanske skupštine Bojan Kostreš i narodni poslanik Žarko Korać. Skup „Stop fašizmu" organizovalo je petnaestak nevladinih organizacija, kojima su se pridružili Liga socijaldemokrata Vojvodine, G17 plus, Liberalno-demokratska partija i Demokratska partija. Policija je ranije zabranila marš „Nacionalnog stroja" .

Dogadjaji u Novom Sadu bili su jedna od tema na zasedanju Skupštine Srbije, iako nisu bili na dnevnom redu. Za reč se tim povodom javilo više od 50 poslanika, a u raspravi je osudjivana pojava neonacista ali su i razmenjivane medjusobne optužbe. Sednica je prekinuta zbog, kako je objašnjeno uzavrelih strasti, i nastavljena narednog dana.

U Novom Pazaru u četvrtak je vladala velika napetost povodom dolaska novog reisa Islamske zajednice Srbije Adema Zilkića. Na glavnom trgu Zilkića, koji je prethodno inaugurisan u Bajrakli džamiji u Beogradu dočekale su pristalica, ali i vernici koji podržavaju sandžačkog muftiju Muamera Zukorlića. Pripadnike dve suprotstavljene struje razdvajao je kordon policije. Do incidenata nije došlo.

Borba za duhovnu vlast nad Muslimanima Srbije, praćena incidentima i oružanim napadima, traje već nekoliko godina. Protekle nedelje, dok su proticali poslednji dani ramazana, meseca posta, praštanja i pomirenja, sukob je dobio na intenzitetu. Incidenti u džamijama u Sjenici i Prijepolju, i napad na dve novopazarske televizije u vreme emitovanja intervjua sa reisom Zilkićem produbili su jaz između dve islamske zajednice, jedne sa sedištem u Beogradu, a druge u Novom Pazaru. Međusobna razmena optužbi verskih službenika takodje je izazvala strepnju kod građana muslimanske veroispovesti, ali i celokupne javnosti u Srbiji. Reis Zilkić je na novopazarskom mitingu pozvao na očuvanje mira i dostojanstva. Volite se i pazite, bez obzira na to što drugačije mislite i što imate drugačije simpatije. Naći ćemo načina da premostimo razlike, rekao je Zilkić. Slične apele tokom nedelje upućivali su i političari. Dve vodeće muslimanske stranke, Lista za Sandžak i Sandžačka demokratska partija, zajednički su, na inicijativu premijera Srbije Vojislava Koštunice, pozvale na smirivanje napetosti i rešavanje problema unutar Islamske zajednice, na osnovu njenih verskih pravila i bez uplitanja političkih stranaka. Istovremeno, Vrhovni sabor Islamske zajednice u Srbiji, sa Zukorlićem na čelu, pozvao je imame koji su se priklonili Zilkiću, da se pokaju i da to overe potpisom.

Srbija od kraja marta, iako to Zakon o crkvama i verskim zajednicama ne predviđa, faktički ima dve islamske zajednice - Islamsku zajednicu Srbije sa sedištem u Beogradu na čijem je čelu sada reis-ul-ulema Adem Zilkić i Islamsku zajednicu u Srbiji sa sedištem u Novom Pazaru koju predvodi muftija Muamer Zukorlić. Pokušaji objedinjavanja islamskih zajednica započeli su prošle godine, ali je spor nastao oko toga gde će biti duhovni centar. Mešihat u Beogradu je tražio da sedište Islamske zajednice bude u Beogradu, a ne u Sarajevu.

11. oktobar 2007.

MARKOVIĆ ZA VEĆINSKI IZBORNI SISTEM NA LOKALNOM NIVOU

Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković ocenio je na KZN posle sednice Vlade Srbije da se izbori moraju zakazati na način na koji je to utvrđeno Ustavnim zakonom. Izveštaj Dušice Maticki.

Marković je istakao da je završen nacrt zakona o teritorijalnoj organizaciji, a da se za završetak još tri zakona koja je potrebno doneti pre održavanja lokalnih izbora čeka politički dogovor o izbornom sistemu. On je rekao da se zalaže za većinski izborni sistem kada je reč o lokalnim izborima, ali da ne može da predloži zakon sa takvim odredbama ukoliko ne obezbedi političku podršku za njihovo usvajanje u parlamentu. Marković nije želeo da govori o zakonima koje je potrebno usvojiti pre predsedničkih izbora, ali je naveo da je većina već urađena. Vlada Srbije je na današnjoj sednici jednoglasno usvojila Informaciju o prenosu udela koncesionom preduzeću u skladu sa realizacijom Ugovora o koncesiji za izgradnju, korišćenje i održavanje autoputa od Horgoša do Požege. Vlada je dala saglasnost da FČ prenese 50 odsto udela Koncesionom preduzeću PORR . Na sednici je utvrđen Predlog zakona o udruženjima, kao i Predlog zakona o azilu. Marković je ocenio da je će Zakon o udruživanju afirmisati gradjane da se udružuju , a u njegovoj izradi korišćena je praksa Evropskog suda za ljudska prava.

10. oktobar 2007.

ZASEDANJE SKUPŠTINE SRBIJE

Poslanici Skupštine Srbije nastavili su danas objedinjenu raspravu o predlozima zakona za ratifikaciju više međunarodnih sporazuma i dve konvencije za suzbijanje korupcije. Reč je o Dodatnom protokolu uz Krivično-pravnu konvenciju o korupciji i Građansko-pravnoj konvenciji o korupciji, koje predstavljaju uslov za pridruživanje Evropskoj uniji. Pripremila Mirjana Otašević.

Ratifikacija Dodatnog protokola treba da doprinese efikasnijem suzbijanju te pojave, kao i unapređenju međudržavne saradnje u toj oblasti. Potvrđivanjem Građanske konvecije, Srbija bi se obavezala da u pravnom sistemu obezbedi mehanizme za dokazivanje i naknadu štete žrtvama korupcije, a tim dokumentom definisan je i pojam korupcije. Poslanici u okviru objedinjene rasprave razmatraju i predlog za potvrđivanje Sporazuma između Srbije i Crne Gore o socijalnom osiguranju, koji sadrži regulisanje pitanja u oblasti penzijskog, invalidskog, zdravstvenog osiguranja, zdravstvene zaštite i materinstva između dve države. Na dnevnom redu su i Sporazum između Saveta ministara Srbije i Crne Gore, vlade Mađarske i vlade Rumunije o "tački susreta" državnih granica koja je obeležena tromeđnom graničnom oznakom i njenom održavanju, kao i Sporazum između vlada Srbije i zemalja Beneluksa o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša.

Inače, sednica Skupštine Srbije prekinuta je na deset minuta nakon jednočasovnih oštrih međusobnih optužbi poslanika vladajućih stranaka i opozicije o tome koja je vlast odgovorna za korupciju. Šefica poslaničke grupe Demokratske stranke Nada Kolundžija odbacila je tvrdnje opozicionih Srpske radikalne stranke i Socijalističke partije Srbije da je vlast od 2000. godine doprinela rastu korupcije, pre svega kroz privatizaciju velikih preduzeća. Tokom rasprave, poslanici SRS-a optužili su vlast za, kako su naveli, brojne afere, a poslanica te stranke Vjerica Radeta rekla je da je Zoran Đinđić bio "mafijaški premijer". Predsedavajući Miloljub Albijanić izrekao je Radeti opomenu nakon njenih uvreda na račun poslanika DS-a, a tokom rasprave je nekoliko puta upozoravao poslanike zbog, kako je naveo, neprimerenog ponašanja.

Na početku zasedanja, Skupština Srbije konstatovala je prestanak mandata preminulom poslaniku Demokratske stranke Nenadu Bogdanoviću, nakon čega su, javljanjem po Poslovniku, poslanici nastavili raspravu.

05. oktobar 2007.

OSVRT NA BEOGRADSKU KONFERENCIJU O KASETNOJ MUNICIJI

Tokom trajanja dvodnevne medjunarodne konferencije posvećene državama–žrtvama kasetne municije, na kojoj su učestvovali predstavnici 40 država i 10 nevladinih organizacija iz sveta, naš novinar Mladen Bijelić razgovarao je nekima od učesnika konferencije i zabeležio njihova očekivanja.

Za ambasadora Republike Hrvatske u Beogradu Tončija Staničića činjenica da u mnogim zemljama u okruženju postoje velike količine zaostale neeksplodirane kasetne municije, predstavlja značajan problem. U Hrvatskoj gotovo da ne prodje mesec dana, a da zbog toga nije zabeležena nova civilna žrtva, rekao je on, ocenjujući da to zahteva koordinisanu, zajedničku akciju zemalja regiona. Sredstva traba da se obezbede putem donacija i na druge načine, a, jednako tako, države koje su bile žrtve te municije treba da objedine napore koji bi doveli do zabrane njenog korićenja, ističe ambasador Staničić. On je takodje ocenio da je u ratnim dešavanjima iz 90-ih godina prošlog veka korišćeno značajno više eksplozivnih sredstava nego u Drugom svetskom ratu i da se vojske koje su učestvovale u tim ratovimna najčeće nisu pridržavale medjunarodnih konvencija koje nalažu da sva minska polja moraju biti propisno obeležena. Zbog propusta da se to učini, milioni eksplozivnih sredstava i dalje leže rasuti na području bivše Jugoslavije, što predstavlja rak ranu koju ćemo još desetlećima rešavati, zaključio je ambasador Staničić.

Za Sonju Bujas, načelnicu Odjela u Ministarstvu spoljnih poslova Hrvatske posebno je značajno što je akcenat beogradske konferencije usmeren ka državama koje su žrtve mina i druge kasetne municije. Ona je istakla kako, zahvaljujući ovakvim konferencijama, u svetskom javnom mnjenju raste svest o izuzetnoj nehumanosti i štetnosti daljeg korišćenja te municije. Poruke i smernice sa beogradskog skupa, koje su izneli predstavnici država na koje je bačena ta municija, a koje se i dalje suočavaju sa brojnim civilnim žrtvama, uticaće da se usvoji medjunarodna obavezujuća deklaracija o zabrani korišćenja te municije, rekla je Bujas, podsećajući da u Hrvatskoj postoji pozitivna politička klima po tom pitanju i da predstavnici te države učestvuju na svim skupovima posvećenim tom problemu.

Direktor Centra za razminiranje iz Beograda Petar Mihajlović ističe da su domaći eksperti, na osnovu snimanja terena, procenili kako je u Srbiji kasetnim bombama ukupno zagadjeno oko 23 miliona kvadratnih metara terena. Uz pomoć donatora iz SAD, do sada je očišćeno oko 3 miliona kvadratnih metara zagadjene površine. Nakon što je NATO nedavno dostavio jedan deo podataka o lokacijama na kojima su izbačeni kontejneri sa tom municijom, predstoji nam, u saradnji sa organizacijom »Norveška narodna pomoć«, precizno snimanje terena i provera svih pojedinčanih koordinata, rekao je Mihajlović. Inače, kompletno razminiranje terena u Srbiji zahteva, prema preliminarnim procenama, oko 20 miliona evra, a brzina čišćenja zavisi od tempa kojim će se prikupljati potrebna sredstva. Ako bi se nastavio tempo iz prethodne tri godine, posao bi se priveo kraju tek za 10-15 godina, rekao je Mihajlović, iznoseći očekivanje da je konferencija doprinela da se sredstva prikupljaju bržim tempom i da će se predvidjeni posao obaviti u znatno kraćem rоku.

04. oktobar 2007.

KONFERENCIJA O ZABRANI KASETNE MUNICIJE

Na dvodnevnoj konferenciji u Beogradu o zabrani korišćenja kasetne municije na kojoj učestvuju predstavnici 40 zemalja i 10 nevladinih organizacija iz sveta govorio je ambasador u Ministrastvu spoljnih poslova Srbije Bratislav Djordjević. On je na konferenciji za novinare istakao da je Srbija dala nemerljiv doprinos širenju Oslo procesa, koji treba da dovede do zabrane upotrebe ove municije. Izveštaj Mladena Bijelića.

Posle beogradske konferencije postaje jasno da će Oslo proces uspešno biti priveden kraju donošenjem obavezujuće rezolucije. Ona bi sadržavala izričitu zabranu daljeg korištenja nehumane kasetne municije i obavezivala države da vode veću brigu o žrtvama njenog dejstva, istakao je ambasador Djordjević. On je izrazio uverenje da će taj proces biti završen do kraja 2008. godine. U tom periodu, podsetio je on, biće održane još dve konferencije, prva u februaru u Velingtonu na Novom Zelandu, a druga u maju iduće godine u Dablinu, u Republici Irskoj. Nakon toga, krajem iduće godine održaće se završna konferencija u Oslu i usvojiti obezujuća konvencija.

Stiv Gus, kopredsednik Koalicije protiv upotrebe kasetne municije, pohvalio je Srbiju kao domaćina ovakvog netipičnog diplomatskog skupa, kao i rešenost Vlade Srbije da uništi sve zalihe ove municije proizvedene u vreme bivše Jugoslavije. On je ocenio da bi uključivanje velikih sila u taj proces - SAD, Rusije i Kine - dovelo do njegovog značajnog unapredjenja. Koordinator iste koalicije Tomas Neš posebno je istakao potrebu da države koje su koristile ovu municiju snose veću odgovornost za to i obavezu da se značajnijim finansijskim sredstvima uključe u procec razminiravanja terena, odnosno osposobljavanja žrtava za normalni život.

***

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić je na otvaranju Medjunarodne konferencije država–žrtava kasetne municije naveo da Srbija iz prve ruke zna kakva je razorna moć ove municije i kakve su njene posledice, jer je za vreme NATO agresije bila zasuta ovom municijom. NATO je nedavno dostavio podatke o lokacijama na koje su bacani kontejneri sa ovim oružjem, što će, uz obezbedjenje potrebnih finansijskih sredstava, doprineti da se proces razminiravanja terena intenzivira, rekao je Jeremić. On je podsetio da je 1999. na Srbiju bačeno 350 hiljada kasetnih bombi i da domaći eksperti procenjuju da još oko 23 kvadratna kilometra terena u Centralnoj Srbiji nije očišćeno od neekspolodirane municije. I danas od nje stradaju nedužni civili, rekao je Jeremić. Zato je Ministarstvo spoljnih poslova u Vladi Srbije Srbije pokrenulo inicijativu da se jednostrano proglasi moratorij na proizvodnju i upotrebu ovog oružja.

Jeremić je novinarima kazao da će zaostale količine kasetne municije koje su proizvedene u bivšoj Jugoslaviji, a koje se nalaze u skladištima Vojske Srbije, biti demontirano i uništeno, izrazivši očekivanje da će i druge zemlje poći tim putem.

Jeremić je istakao da su osnovni ciljevi beogradske konferencije na kojoj učestvuju predstavnici brojnih zemalja, ne samo iz 24 od 26 zemalja ugroženih kasetnim bombama, već i iz svih krajeva sveta, da se organizovano pomogne žrtvama kasetne municije, očisti teren zagadjen tom municijom i, iznad svega, uspostavi medjunarodna saradnja i mobiliše svetsko javno mnenje, kako bi se stvorio ambijent u kojem bi bila osudjena svaka upotreba kasetne municije. Verujem da će konferencija u Beogradu ostvariti taj cilj i da će na taj način biti pripremljen teren da se već na sledećoj konferenciji u Beču, krajem ove godine, usvoji konvencija o zabrani upotrebe kasetne municije, zaključio je Jeremić.

04. oktobar 2007.

VLADA SRBIJE UTVRDILA PREDLOG ZAKONA O USTAVNOM SUDU SRBIJE

Vlada Srbije utvrdila je Predlog zakona o Ustavnom sudu Srbije i po hitnom postupku ga prosledila Skupštini na usvajanje, rekao je ministar pravde Dušan Petrović na KZN posle sednice Vlade. Izveštaj Dušice Maticki.

Petrović je rekao da će građani Srbije, ukoliko parlament usvoji taj Zakon, dobiti Ustavni sud, a to će značiti i zaštitu prava, kontrolu ustavnosti i zakonitosti vladinih akata, ali i jednu novinu - ustavnu žalbu. Tom novinom građani će, pored zaštite svojih prava, moći da zahtevaju i suđenje u razumnom roku, rekao je Petrović, navodeći da bi politički dogovori oko personalnih rešenja članova Ustavnog suda trebalo da budu završeni brzo. Prema Ustavu, Ustavni sud ima 15 sudija. Predsednik Srbije predložio je listu od 10 kandidata, od kojih bi, Skupština trebalo da izabere pet.

Vlada Srbije

Predsednik će sa skupštinske liste od 10 kandidata imenovati pet sudija. Kada Ustavni sud dobije 10 izabranih I imenovanih,odnosno dve trećine od ukupnog broja sudija, pod pretpostavkom da je novi Zakon usvojen, taj sud može da se konstituiše. Preostalih pet sudija predlaže Vrhovni kasacioni sud, rekao je Petrović i dodao da kada taj sud bude formiran na Opštoj sednici biraće se pet sudija sa liste od 10 kandidata koje predlažu Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca. Ustavni sud ne funkcioniše od prošle jeseni i njegovim ponovnim uspotavljenjem građani će dobiti garanciju da će Srbija imati pravni sistem kao svuda u civilizovanom svetu. Odgovarajući na pitanje kako vidi Srbiju sedam godina posle demokratskih promena 5. oktobra, Petrović je rekao da Srbija "nije ista zemlja kao pre sedam godina" i da Srbija postepeno dobija obličje jedne savremene države. Ocenio je da je pravi trenutak da budu održani izbori i da građani u skladu sa Ustavim zakonom izađu na "predsedničke, lokalne i pokrajinske izbore i potvrde u kom pravcu zemlja treba da ide".

03. oktobar 2007.

PROMOCIJA KNJIGE »KONFLIKT I OBNOVA: TRANSFORMISANA EVROPA«

Evropska unija bi trebalo da bude svesna posledica koje rešavnje pitanja budućeg statusa Kosova i Metohije može pokrenuti na Zapadnom Balkanu i zato mora ubrzati integracioni proces na tom prostoru, izjavio je funkcioner Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope Goran Svilanović u Beogradu na promociji knjige »Konflikt i obnova: transformisana Evropa«. Izveštava Sandra Pekić.

Svilanović je ocenio da bi EU trebalo da promeni politiku prema Zapadnom Balkanu. Prema njegovim rečima, prvenstveno bi trebalo ukinuti vize za građane svih zemalja regiona, a zatim obezbediti veću mogućnost korišćenja finansijske pomoći iz evropskih predpristupnih fondova, koji bi omogućili mnogo brže razvijanje i dostizanje željenih evropskih standarda u svim oblastima društva. Svilanović je istakao da bi samo davanjem statusa kandidata za članstvo Uniji Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Makedoniji i Albaniji, bilo stvoreno okruženje koje u budućnosti ne bi moglo da ugrozi dalji integracioni poroces.

Ambasador Volfgang Petrič istakao je da u trenutku kada se ujedinjena Evropa suočava sa unutrašnjim slabostima, ona ne odustaje od integracije Srbije i celog prostora Zapadnog Balkana. Taj region civilizacijski pripada Evropi, ocenio je bivši visoki medjunarodni predstavnik u Bosni i Hercegovini. Petrič je izrazio zabrinutost što postoje nagoveštaji određenog distanciranja od evropskih integracija ukoliko se rešavanje pitanja statusa Kosmeta bude nepovoljno odvijalo i izrazio nadu da je reč samo o političkim strategijama, a ne o opštem stavu javnosti.

Knjiga eseja »Konflikt i obnova: transformisana Evropa« obuhvata različite stavove političara, istraživača i stručnjaka iz oblasti post-konfloktnog menadžmenata koji su učestvovali u istorijskim procesima na tlu Jugoistočne Evrope. U esejima su razmatrani rezultati post-konfliktne obnove, sa posebnim osvrtom na probleme pomirenja i tranzicione pravde, i istraženi politički i socijalni problemi u ratom razorenim društvima.

27. septembar 2007.

PREJUDICIRANJE REZULTATA PREGOVORA BEOGRADA I PRIŠTINE

Visoki zvaničnici SAD i EU više puta su otvoreno izrazili svoj pesimizam kad je u pitanju ishod novih pregovora Beograda i Prištine, odnosno mogućnost postizanja kompromisa izmedju dve strane po pitanju budućeg statusa Kosova i Metohije. Na taj način oni miniraju same pregovore, osudjujući ih unapred na neuspeh. Šire o ovoj temi Mladen Bijelić.

Kad se jedna strana u pregovorima unapred favorizuje, na način da joj se neprestano obećava da će nakon završenih pregovora, kao nagradu za njihovu opstrukciju dobiti svoju državu, onda je iluzorno očekivati bilo kakav rezultat pregovora. Izjave koje se opet pozivaju na već odbačeni plan Martija Ahtisarija, takodje su u istoj funkciji, upozorili su više puta poslednjih dana zvaničnici Beograda. Sadržaj i količina takvih neprimerenih izjava kojima se, u fazi pregovora, unapred nagoveštava nezavisnost južne srpske pokrajine, je bez presedana u novijoj diplomatskoj istoriji. Njihov efekat je uvek isti, bez obzira da li su više ili manje direktne.

Cilj je takodje isti, bez obzira da li predsednik Francuske Nikola Sarkozi direktno poručuje da je »nezavisnost Kosova neizbežna na duži rok«, ili što američki državni sekretar Kondoliza Rajs u intervjuu »Rojtersu« ima potrebu da šire elaborira stavove SAD, ocenjujući tako da nezavisno Kosovo predstavlja jedino rešenje« koje bi pre moglo da donese stabilnost Balkanu, nego da ga destabilizuje«. Posle svega ne čudi jučerašnja izjava aktuelnog kosovskog premijera Agima Čekua, koga Srbija sumnjiči za brojne ratne zločine prema Srbima u Hrvatskoj i na Kosmetu, listu »Frankfurter rundšau«, da mu je član pregovaračke trojke Volfgang Išinger rekao da se kosovska nezavisnost više ne dovodi u pitanje.

Isti list, očito iz dobro obaveštenih krugova, saznaje i da diplomate iz najznačajniih zemalja EU ubrzano rade na rezervnom planu, u slučaju da Savet bezbednosti, u strahu od ruskog veta, ne donese rezoluciju o nezavisnosti Kosova. Prema tom planu, jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova, neposredno po isteku roka za pregovore, odmah bi podržale SAD i EU, priznanjem novostvorene države koja bi nastala tako što bi se Srbiji oduzelo 15 odsto njene teritorije. Iz razumljivih razloga, odnosno opasnosti od separatističkih tendencija u sopstvenoj državi, takav plan ne podržavaju Grčka, Kipar, Slovačka, Rumunija i Španija, koje insistiraju da se o tome odlučuje u Savetu bezbednosti. Važno je da se i njihov glas čuje u presudnom času, ne samo za Srbiju već za medjunarodno pravo, ali ujedno i za odnose izmedju Rusije i SAD, kao i odnose unutar EU.

26. septembar 2007.

BEOGRAD USKORO DOMAĆIN MINISTARSKE

KONFERENCIJE ZA ŽIVOTNU SREDINU

Uklanjanje kasetnih bombi bačenih tokom NATO agresije na SR Jugoslaviju 1999. nije u nadležnosti Ministarstva za zaštitu životne sredine Srbije, ali to svakako jeste uklanjanje ostataka uranijumskih projektila koje je uspešno okončano na jugu Srbije. To, nažalost, nije slučaj i sa Kosovom i Metohijom, gde ostaci masovno upotrebljenih bombi sa osiromašenim uranijumom i dalje predstavljaju veliku ekološku i zdravstvenu pretnju, a čije je uklanjanje bilo u nadležnosti NATO-a. To je istakao ministar za zaštitu životne sredine Saša Dragin, u susretu sa urednicima i novinarima srpskih i inostranih medija, upriličenom povodom predstojeće Šeste ministarske konferencije o zaštiti životne sredine. Izveštaj Zorice Regeljac.

Uklananje kasetnih bombi koje se ovih dana našlo u žiži interesovanja srpske javnosti, povodom izveštaja koje je NATO tek sada, osam godina nakon bombardovanja, prosledio srpskim vlastima, otvorilo je i pitanje uklanjanja ostataka uranijumskih projektila. Uprkos velikim finansijskim troškovima, Srbija je taj posao na svojoj teritoriji uspešno okončala, precizirao je ministar Dragin, ali to uprkos svojim obavezama nije učinio i NATO na teritoriji Kosova i Metohije.

Saša Dragin

To je, medjutim, tek jedno od pitanja koje će se naći na dnevnom redu Šeste ministarske konferencije o zaštiti životne sredine, koja će se od 9. do 12 oktobra održati u Beogradu, uz prisustvo predstavnika gotovo 60 zemalja, nekoliko stotina medjunarodnih i domaćih nevladinih organizacija i kompanija specijalizovanih za reciklažu otpada. Više od tri hiljade učesnika tog za Srbiju kao domaćina izuzetno značajnog medjunarodnog skupa, raspravljaće o ključnim problemima vezanim za zaštitu životne sredine, medju kojima će se svakako u centru pažnje naći globalno zagrevanje i realizacija Kjoto protokola o ograničenju emisije štetnih gasova, koji je ovih dana ratifikovala i Skupština Srbije.

Pred očekivano parafiranje Sporazuma o pridruživanju Srbije EU, predstojeći skup je još jedna potvrda da je Srbija ozbiljno krenula putem evropskih integracija i da u oblasti zaštite životne sredine užurbano uvodi evropske standarde, naglasio je ministar Dragin. On je izrazio očekivanje da će tokom Konferencije njeni učesnici doneti odluku kojom se Beograd proglašava sedištem Regionalnog centra za klimatske promene, što će biti i svojevrsno priznanje nastojanjima srpske vlade da i u ovoj oblasti uhvati korak sa razvijenim svetom.

21. septembar 2007.

PROMOCIJA KNJIGE "OSMA SEDNICA CK SK SRBIJE"

Publikacija „Osma sednica CK SK Srbije- Nulta tačka „narodnog pokreta", promovisana je danas u Beogradskom Medija centru. Knjigu-dokument o partijskoj sednici koja je pre dvadeset godina, prema mnogim tumačenjima, odredila sudbinu Srbije u nastupajućim godinama, objavili su ‘’Status tim’’ i ‘’ Službeni glasnik’’. Izveštaj Slađane Pavić.

Dvadeset godina posle događaja koji je, jasno se to naknadno dokazalo, utro put skoro svom jadu i beznađu što nas je od tada snašlo, dakle, sa respektabilne istorijske distance, ovaj projekat je pokušaj makar delimičnog popunjavanja ogromne i do kraja neobjašnjive medijske praznine koja već dve decenije zjapi kad je Osma sednica u pitanju. Kao i sve što je do nje dovelo, što je eventualno moglo da je spreči, i svašta što bi se moglo nazvati njenom neposrednom posledicom.

Knjiga ne daje odgovore na ova pitanja već nudi kratak pregled tadašnjih zbivanja i dokumenta, kao što je Memorandum SANU, ali i pogled unazad nekih od učesnika i hroničara, ocenio je glavni i odgovorni urednik magazinA Status i jedan od priređivača publikacije Slaviša Lekić. Među njima su i neki neposredni učesnici Osme sednice poput Špire Galovića, ali i tadašnji novinari i značajni publicisti u Begradu i Zagrebu - Slavoljub Đukić i Jelena Lovrić. Ipak, prema Lekićevim rečima, sva ova građa nudi putokaz ka konačnom stavu o Osmoj sednici.

Profesor sa Fakulteta političkih nauka Ilija Vujačić, istakao je na promociji da je Osma sednica ukinula, ionako relativiziran i sužen krug sloboda, razorila institucije, ogolila moć, poništila i uklonila svaki trag demokratskih procedura, uvela nas u bezakonje i populističku tiraniju većine, ukinula javnu reč i uspostavila jednoumlje u Srbiji.

Osma sednica je predstavljala konačni razlaz Miloševića i tadašnjeg predsednika Predsedništva SR Srbije Ivana Stambolića. Prema navodima autora Zorana Pavića, generacije rođene u 1987. kada je održana sednica, ali i desetak godina ranije, koje na pomen Osme sednice reaguju uglavnom zbunjeno, sa neskrivenim utiskom da se tada desilo nešto strašno bitno (ali šta bitno!?), u međuvremenu postale su respektabilno biračko telo od preko milion ljudi, a i dan-danas neuporedivo više informacija imaju o "istorijskom NE" 1948, nego o "istorijskom DA" kojim su članovi tog plenuma komunista Srbije otvorili vrata eri samovlašća Slobodana Miloševića.

Predsednica Nezavisnog udruženja novinara Srbije Nadežda Gaće izrazila je uverenje da će knjiga Osma sednica CK SKS doprineti da se otkrije istina o toj sednici.

Središnji deo knjige koja će svakako godišnjicu učiniti dokumentovanijom jeste viđenje Ivana Stambolića Osme sednice i njegovo pismo Miloševiću iz aprila 1991. godine, prosleđeno Slavoljubu Đukiću sa obavezom da ga u to vreme ne publikuje. To je "jedino pismo za koje se zna, jer je Stambolić poslednje telefonske kontakte s Miloševićem imao februara 1988. godine, u vreme kada je vođena surova hajka protiv njega i "svih Stambolića".

Više informacija o knjizi mogu se naći na sajtu www.statusmagazin.co yu.

14. septembar 2007.

KZN – MINISTARSTVO PRAVDE

Ministar pravde u Vladi Srbije Dušan Petrović rekao je da koalicioni partneri razgovaraju o predsedničkim i lokalnim izborima, kao i da je jedini predlog koji za sada postoji, da oni budu raspisani do kraja godine. Izveštava Jelica Tapušković.

Govoreći o radu njegovog Ministarstva u proteklih 100 dana, Petrović je istakao da je mnogo toga pokrenuto, kao i da je u planu da reforma pravosuđa bude završena do kraja 2008. godine. Prema toj reformi, smanjio bi se broj sudija, samim tim i sudova, izgradili objekti za smeštaj lica lišenih slobode, pooštrile mere obezbeđenja u specijalizovanim sudskim ustanovama i usvojili Zakoni koji bi naš pravosudni sistem podigli na viši nivo.
"Cilj Ministarstva pravde je da reforma pravosuđa dovede Srbiju u najkraćem mogućem vremenu do toga da pravosuđe bude nezavisno, ali da bude efikasno i da bude pošteno i ja verujem da taj cilj možemo da ostvarimo“, rekao je ministar Petrović.

Kako je Petrović rekao, Ministarstvo će voditi oštru kaznenu politiku koja će počinioce odvratiti od krivičnih dela, a u skladu sa tim, kazne moraju biti visoke za sve, bez obzira na kom se položaju nalaze.

Dušan Petrović

Prema njegovim rečima, Ustav i Zakon o Ustavnom sudu nalažu postojanje Vrhovnog kasacionog suda, Apelacionih sudova, Upravnog i Trgovinskih sudova, zbog čega će oni u skorijoj budućnosti i biti osnovani. Takođe, ministar je najavio i donošenje odluke o izgledu mreže sudova opšte nadležnosti.

11. septembar 2007.

SELEKTIVNA BORBA PROTIV TERORIZMA

Teroristički napadi na SAD 11. septembra 2001. godine, mobilisali su svet u borbi protiv medjunarodnog terorizma. Nakon šest godina Al Kaida, koja je preuzela odgovornost za napad, nije uništena, uprkos zajedničkoj deklarativnoj borbi protiv terorizma, čije se postojanje još toleriše u mnogim delovima sveta, pa i na Kosovu i Metohiji. Otvorene najave pojedinih čelnika SAD o spremnosti da se prizna nezavisno Kosovo, upućuju da je ipak reč o selektivnoj borbi. Da li sopstveni interesi kreiraju takav pristup, pokušao je da u razgovoru sa profesorom Fakuteta za civilnu odbranu Zoranom Dragišićem, sazna Mladen Bijelić.

SAD su na napade od 11. septembra odmah odgovorile oružanom intervencijom u Avganistanu i kasnije u Iraku, sa ciljem da se uništi Al Kaida, koja je stajala iza tih napada, odnosno režime koji su im pružali utočište i podršku, podseća profesor Dragišić. S druge strane, terorističke i druge aktivnosti u mnogim delovima sveta, kao i na Kosovu i Metohiji, koje su u značajnoj meri promenile etničku sliku pokrajine, prolaze prilično nezapaženo. Pretnja mogućom eskalacijom nasilja kosovskih Alabanaca nad Srbima čak se i nagradjuje, stavljanjem u izgled nezavisnosti, ukoliko se u pregovaračkom procesu ne iznadje kompromisno rešenje.

Zoran Dragišić

» Nikad nije bilo principijelnosti u medjunarodnim odnosima, tako da je iluzorno očekivati od SAD da zauzima principijelne stavove, protivne njenim interesima. Svaka se zemlja u odnosu na terorizam opredeljuje prema sopstvenim interesima i poziciji u medjunarodnoj zajednici. Tu nema izuzetaka, tako da SAD za terorizam proglašavaju one terorističke aktivnosti koje su protivne njenim interesima. S druge strane, slične aktivnosti, koje nisu suprostavljene američkim nacionalnim interesima ili im čak idu u prilog, ne tretiraju se na taj način« smatra Dragišić.

Što se tiče Kosova i Metohije, Dragišić ističe da je »jasno da su SAD dale odredjena obećanja Albancima u pogledu priznanja nezavisnosti pokrajine, u slučaju da pregovarački proces ne dovede do kompromisnog rešenja. S druge strane, EU ne ide u prilog unilateralno priznavanje nezavisnosti od strane SAD, jer bi to kreiralo nove bezbednonosne probleme u ovom delu sveta«. U skladu sa tim činjenicama, smatra on, Srbija treba da kreira i preduzima diplomatske inicijative. Medjutim, naglašava Dragišić, to ne bi smelo da vodi konfrontaciji sa najmoćnijom zemljom sveta i NATO-om, jer stavovi brojnih članica Alijanse u pogledu rešavanja statusa pokrajine pogoduju Srbiji. Konfrontacijom sa NATO Srbija bi te zemlje trajno udaljila od sebe i one bi, u nedostatku druge opcije, u takvoj situaciji mogle da priznaju nezavisno Kosovo, smatra Dragišić. Imajući to u vidu, Srbija bi, po njegovoj oceni, trebalo da iznadje i ponudi jedno prihvatljivo rešenje, koje bi evropske zemlje mogle da podrže i koje bi donelo stabilnost i mir, a ujedno bilo u skladu sa nacionalnim interesima.

10. septembar 2007.

100 DANA MINISTARSTVA ZA DRŽAVNU UPRAVU

I LOKALNU SAMOUPRAVU

Predsednički i lokalni izbori se moraju održati u zakonskom roku i ne postoji opravdanje da se pod bilo kakvim izgovorom suspenduje naš ustavni poredak. Najbolje je da se predsednički izbori održe do kraja ove, a lokalni na proleće naredne godine, rekao je ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković prilikom predstavljanja prvih sto dana rada tog ministarstva. Opširnije Jelica Tapušković.

Prema rečima ministra Markovića svako odlaganje izbora bi bilo protivustavno i država mora redovno funkcionisati, a prava građana da biraju i da budu birani se moraju poštovati. Marković je rekao da predstavnici u lokalnim parlamentima treba da budu ljudi „iz kraja“ koji su upućeni u probleme sredine koju predstavljaju, koji su odgovorni i kojima birači veruju. Zbog toga je većinski izborni sistem kojim građani glasaju za pojedince a ne za političke partije jedini ispravan jer lokalna samouprava ne sme biti „bojište“ političkih stranaka.

„Ako želimo kvalitetniju lokalnu politiku, ako želimo kvalitetnije lokalne samouprave, ako želimo stabilnije lokalne samouprave i manje problema u njima, ako nam je to cilj, glasaćemo za Zakon koji predviđa većinski izborni sistem“, rekao je ministar Marković.

Milan Marković

Govoreći o radu Ministarstva u proteklih 100 dana, Marković je rekao da je prioritet bila priprema zakona, pre svega Zakona o matičnim knjigama, o državnom pečatu i pečatima državnih organa i Zakona o teritorijalnoj organizaciji koji je značajan zbog toga što će teritorijalne jedinice dobiti veće nadležnosti. Takođe, usvojen je Zakon o potvrđivanju Evropske povelje o lokalnoj samoupravi, a posebna pažnja je bila posvećena aktivnostima na međunarodnom planu gde je ministar vodio važne razgovore sa predstavnicima Kongresa lokalnih i regionalnih vlasti Saveta Evrope i generalnim sekretarom SE Terijem Dejvisom. Takođe, Ministarstvo se intenzivno priprema za ušešće na 15. Konferenciji ministara odgovornih za lokalnu i regionalnu demokratiju, koja će se održati sredinom oktobra u Valensiji., rekao je Marković.

07. septembar 2007.

JEREMIĆ I ROĆEN: Nepotrebna politizacija slučaja vladike Filareta

Ministar inostranih poslova Crne Gore Milan Roćen i njegov domaćin ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić, saglasili su se u Beogradu u oceni da evropske integracije predstavljaju prioritet obe zemlje, kao i da mir i stabilnost u zemljama Zapadnog Balkana predstavlja faktor stabilnosti cele Evrope. Izveštaj Mladena Bijelića.

Srbija je zatražila podršku u procesu rešavanja statusa Kosova, istakao je Vuk Jeremić, dok je ministar Roćen ponovio principijelni stav Crne gore koja podržava svako rešenje sa kojim se saglase Beograd i Priština.

Vuk Jeremić

Ministri Roćen i Jeremić su bili saglasni i u oceni da bilateralni odnosi dve samostalne, medjunarodno priznate zemlje, treba da budu na najvišem nivou, kao i da Srbija i Crna Gora moraju da izgradjuju najbolje moguće odnose. U tom smislu, oni su istakli potrebu rešavanja svih otvorenih pitanja i naveli da su razgovarali o nepotrebnoj politizaciji situacije povodom stupanja u štrajk gladju vladike mileševskog Filareta na granici dve države, zato što mu je zabranjen ulazak u Crnu Goru i obilazak vernika, jer se nalazi na spisku pomagača haških begunaca. Ovu sitauciju koriste odredjene strukture u Srbiji, ali i Crnoj Gori, za nepotrebno politizaciju, ocenio je Roćen.

Milan Roćen

On je ponovio da za nastalu situaciju nije kriva Crna Gora, jer ona kao medjunarodno priznata država mora da ispunjava svoje medjunarodne obaveze. Zato smo kao rešenje predložili, naveo je ministar Roćen, da vlasti Srbije zatraže od medjunarodne zajednice da pomogne da se problem prevazidje. Crna Gora će pružiti podršku tom zahtevu, rekao je on, dodajući da je danas Crna Gora u još delikatnijoj situaciji posle izjava savetnika premijera Alreksandra Simića i otkazivanja već zakazane službene posete Crnoj Gori od strane ministra Velimira Ilića. Ministar Roćen je izrazio zadovoljstvo time što mu je ministar Jeremić preneo da to nije službeni stav Vlade Srbije i da se ona na današnjoj sednici ogradila od izjava tih pojedinaca.

07. septembar 2007.

MIŠČEVIĆ: Saradnja sa Hagom ostaje uslov za potpisivanje SSP

Ostvarivanje pune saradnje sa Tribunalom u Hagu ostaje ključni uslov da Srbija do kraja godine potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, izjavila je direktorka vladine Kancelarije za pridruživanje Evropskoj uniji Tanja Miščević na konferenciji za novinare u Beogradu. Izveštaj Sandre Pekić.

Miščević je najavila da će u ponedeljak 10. septembra u Briselu biti održana peta tehnička runda pregovora o zaključivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, na kojoj će teme biti preostala pitanja o trgovinskim koncesijama za poljoprivredne proizvode, protokolu o kopnenom saobraćaju i prometu vina i alkoholnih pića između Srbije i EU. Govoreći o aktuelnoj polemici u javnosti o evro-atlantskim integracijama, ona je ukazala da je nesumnjivo da je članstvo u NATO-u apsolutno uslov za zemalje Zapadnog Balkana, medju kojima je i Srbija, da uđu u EU.

"Ipak, zaboravlja se da će konačan stav o oba integrativna procesa, odnosno članstvu u EU i u NATO, dati građani Srbije na referendumu. Zato je važno da se u javnosti govori o tome šta znači članstvo u Alijansi i koja je uloga NATO-a danas u Evropi i svetu", ocenila je Miščević.

Direktorka vladine Kancelarije za pridruživanje Evropskoj uniji najavila je da će uskoro biti održan i sastanak Stalnog unapređenog dijaloga na kojem će glavne teme biti pravda, slobode i bezbednost. Ona je ocenila da je taj sastanak važan korak ka dobijanju pozitivne ocene u godišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u procesu integracija. U tom slučaju bi Srbija mogla da pokrene proces liberalizacije viznog režima i uključivanje na »belu šengensku listu«, rekla je Miščević.

Šef Delegacije Evropske komisije u Beogradu Žozep Ljoveras je ocenio da se tehnički i ekonomski pregovori o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa EU uspešno završavaju, ali da nema dileme da je puna saradnja sa Hagom uslov za završetak tog procesa. Osvrnuvši se na napetost u odnosu Srbije i Crne Gore, Ljoveras je izrazio nadu da će incidenti na relaciji zvaničnih Beograda i Podgorice biti zaboravljeni i dodao da EU želi da dve države imaju dobre odnose s obzirom na zajedničku istoriju i bliskost.

06. septembar 2007.

JEREMIĆ PREDSTAVIO SPOLJNOPOLITIČKI SAVET

Ministar spooljnih poslova Vuk Jeremić predstavio je na koferenciji za novinare Spoljopolitički savet ministarstva spoljnih poslova. Izveštaj Mladena Bijelića.

Na današnjoj konstitutivnoj sednici, za predsednika Saveta izabran je Živorad Kovačević. Savet ima konsultativni karakter i formiran je da bi Srbija, zahvaljujući znanju i bogatom iskustvu njegovih članova, u što kraćem roku kreirala nacionalnu strategiju za narednih 10 godina, istakao je Vuk Jeremić i dodao da je članovima saveta predočen i nacrt zakona o spoljnim poslovima.

Predsednik saveta Živorad Kovačević istakao je da će se Savet uglavnom baviti strateškim pitanjima i predlagati ministru odredjena rešenja, odnosno da se neće baviti komentarisanjem svakodnevnih zbivanja.

Vuk Jeremić

Sastanci Saveta odvijaće se u neformalnoj, tolerantnoj atmosferi u kojoj će, bez službenog zapisnika, članovi iznositi svoje stavove. Sastav je takav da nećemo biti istomišljenici po mnogim pitanjima, što je veoma dobro, istakao je Kovačević, naglašavajući posebno da članovi Saveta zadržavaju svoju ličnu autonomiju. To im omogućava da, prema potrebi, budu i veoma kritični prema spoljnoj politici i spoljnopolitičkim akcijama, tako da im članstvo u Savetu predstavlja priliku da iznesu svoje mišljenje, rekao je Kovačević. Spoljopolitički savet će se sastajati jednom kvartalno, a prema potrebi i češće, na poziv ministra i predsednika Saveta, čiji su članove ugledni naučni i javni radnici: Vojin Dimitrijević, Dušan Lazić, Ivo Visković, Sonja Liht, Vladeta Janković, Svetozar Stojanović, Ljiljana Smajlović, Dejan Janča, Trivo Indjić, Dragoljub Mićunović, Vatroslav Vekarić, Goran Svilanović i Jelica Minić.

Na novinarsko pitanje ministar Jeremić je rekao da će Vlada Srbije na diplomatsku notu Crne Gore, u vezi sa jučerašnjim izjavama savetnika premijera, odnosno ministra Velimira Ilića, odgovoriti nakon što razmotri sve detalje.

06. septembar 2007.

MINISTARSTVO ODBRANE POVODOM 100 DANA RADA

Ministar odbrane Dragan Šutanovac izrazio je zadovoljstvo radom tog ministarstva u prethodnom periodu, rekavši da je proces organizacionih promena prema NATO standardu uradjen brže nego u zemljama u okruženju. Na konferenciji za novinare povodom 100 dana rada ministarstva odbrane, Šutanovac je rekao da se ne može govoriti o ulasku u Evropsku uniju bez saradnje sa NATO. Pripremila Mirjana Otašević.

Ministar odbrane je za 2008. godinu najavio aktivnosti na tri nova projekta značajna za sistem odbrane, državu i građane. Šutanovac je rekao da će ministarstvo konkurisati za sredstva iz Nacionalnog investicionog plana za nastavak remonta vojne avijacije i za konverziju vojnih aerodroma u Batajnici i Lađevcima kraj Kraljeva. On je naveo da tu spada i obezbeđenje sredstava za završetak baze Cepotin kraj Bujanovca na jugu Srbije, ističući dobru saradnju i sa stanovništvom i sa KFOR-om u kopnenoj zoni bezbednosti.

Odgovarajući na pitanja novinara, ministar odbrane je istakao da su vremena ratova prošla i da se srpska vojska neće nasilno vratiti na Kosovo.

Dragan Šutanovac

„Eventualno unilateralno priznavanje Kosova i Metohije, proglašenje nazavisnosti koje bi bilo priznato od strane nekih zemalja svakako će naš odnos sa tim zemljama redefinisati i dovesti nas u situaciju da razmislimo na koji način naše odnose treba da održavamo u budućem vremenu. Svakako ne mislim da to može da bude prekidanje diplomatskih odnosa, proterivanje ambasadora niti prekid odnosa bilo sa NATO bilo sa EU"

U ovom trenutku bitno je reći da mi saradjujemo u našu korist i sa EU i sa NATO-om , da bi apsurdno bilo da prekinemo saradnju sa NATO a nastavimo sa EU, dodao je Šutanovac, istakavši da su i druga ministarstva potpisala medjunarodne sporazume o saradnji koje podrazumevaju kontakte sa NATO. Ako članice alijanse iz našeg okruženja imaju bolji status i standard, ne vidim zašto bi Srbija bila drugačija , kaže Šutanovac, i dodao da se ne može govoriti o odbijanju ulaska u NATO, kad Srbija još nema poziv da pristupi toj organizaciji.

Ministar odbrane je rekao da je u tom ministarstvu zatekao teško stanje, kako je izjavio, pogotovo zbog nedostatka zakonske regulative, jer je Srbija kao samostalna država, posle više od 100 godina, dobila svoju vojsku. On je najavio neophodnost ukidanja pojedinih radnih mesta za kojima je prestala potreba posle nestanka zajedničke države sa Crnom Gorom, i izrazio očekivanje da će vojska biti profesionalizovana do kraja 2010. godine.

05. septembar 2007.

SRBIJA I NATO PARTNERSTVO

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić predstavio je u Savetu NATO-a u Briselu Prezentacioni dokument o osnovnim ciljevima Srbije u programu Partnerstvo za mir. Međutim, različiti stavovi partija na vlasti oko ulaska Srbije u NATO mogli bi da dovedu do ozbiljnog ugrožavanja koalicije ukoliko svaka od njih ostane pri sadašnjim stavovima. Prilog Sandre Pekić.

Povodom najava pojedinih zapadnih zemalja da bi se proces rešavanja budućeg statusa Kosova i Metohije mogao završiti jednostranim priznavanjem nezavisnosti Pokrajini, u srpskim medijima se ovih dana spekulisalo da li je iz tog dokumenta u poslednjih nekoliko dana izbačena stavka koja govori o želji Srbije da jednog dana bude punopravna članica Alijanse.

Demokratska stranka Srbije premijera Vojislava Koštunice predložila je svim relevantnim strankama da Skupština donese odluku po kojoj Srbija ne može da pristupi NATO-u, ukoliko SAD ili neka druga članica tog saveza do kraja godine priznaju jednostranu nezavisnost Kosova i Metohije. Potpredsednik te stranke Aleksandar Popović je obrazložio da takva akcija treba da ima snažan preventivni karakter i utiče na to da se odustane od opasnog scenarija proglašenja jednostrane nezavisnosti Kosmeta do kraja godine. Ta stranka je, međutim, naknadno ublažila stav, ističući da bi odluku o članstvu Srbije u NATO-u morali doneti sami građani na referendumu.

U stranci predsednika Srbije Borisa Tadića preovladavaju suporotni stavovi. Šef poslaničkog kluba Demokratske stranke Nada Kolundžija je izrazila nadu da Srbija neće imati posebnog razloga da preispituje ranije utvrđenu poziciju o pristupanju NATO savezu. Ona je izrazila ocekivanje da evropski put Srbije neće biti doveden u pitanje uprkos razlikama koje postoje medju koalicionim partnerima, jer je to pitanje bolje budućnosti za građane.

Iz G17 plus poručuju da članstvo Srbije u NATO u ovom trenutku nije na dnevnom redu. Članica Predsedništva te stranke Suzana Grubješić ocenjuje da je u interesu Srbije da ima dobre odnose i sa NATO i sa Rusijom. Grubješić je podsetila da je upravo nastavak evroatlantskim integracionih procesa bio jedan od prioriteta svih vlada u Srbiji od 2000. godine, što važi i za aktuelnu vladu. Prema njenim rečima, u političkim krugovima ipak peovladava stav da odluku o eventualnom članstvu u Severnoatlantskom savezu mogu doneti samo građani na referendumu, a ne pojedini političari, stranke, pa ni Skupština Srbije.

Politički analitičari upozoravaju da se takvom polemikom političara javnosti šalju dvosmislene poruke, jer se istovremeno radi na približavanju Srbije NATO kroz Program Partnerstvo za mir i stvara slika o distanciranju od te organizacije. Istraživanja javnog mnenja u Srbiji pokazuju da mnogo manje građana podržava pristupanje NATO, nego što je to slučaj sa ulaskom u EU. Taj stav većine građana Srbije rezultat je NATO bombardovanja Srbije, tada SR Jugoslavije iz 1999.godine. Analitičari ukazuju da iako put ka Evropskoj uniji ne mora da vodi preko te organizacije, činjenica je da su sve zemlje Istočne Evrope koje su ušle u Uniju prvo bile članice Partnerstva za mir, zatim NATO pakta, a potom postale i deo ujedinjene Evrope. Priključenje NATO-u jeste ozbiljno pitanje kojim se ne bi trebalo baviti samo sa stranačkog stanovišta, već o tome treba voditi raspravu u svim stručnim, političkim krugovima, široko u javnosti i tek onda doneti odluku u najboljem interesu Srbije i njenih građana, zaključuju analitičari.

04. septembar 2007.

LAZANSKI ZA MEDJUNARODNI RADIO SRBIJA: Jednostrano priznavanje nezavisnosti Kosmeta usporilo bi evropske integracije i blokiralo ulazak Srbije u NATO

Demokratska stranka Srbije premijera Vojislava Koštunice upozorila je ovih dana na realnu opasnost od samoproglašenja nezavisnosti Kosova, nakon okončanja tromesečnih pregovora Beograda i Prištine u Beču. O posledicama koje bi takav jednostran i opasan akt mogao izazvati, za «Medjunarodni radio Srbije» govori vojno-politički komentator „Politike" Miroslav Lazanski. Pripremio Mladen Bijelić.

"Ukoliko bi albanski separatisti na Kosovu i Metohiji uz pomoć SAD i NATO 11. decembra proglasili jednostranu nazavisnost Pokrajine, a tu državu odmah priznale SAD, u Srbiji bi došlo do zastoja ka evropskim integracijama, a ulazak Srbije u NATO bio bi blokiran za jedno duže vremensko razdoblje", istakao je Miroslav Lazanski. "Takav čin bez presedana stvorio bi osećaj poniženosti kod Srba kao nacije i Srbije kao države, što bi dovelo do porasta nepoverenja i odbojnosti prema evroatlanskim integracijama u najširoj javnosti", objašnjava Lazanski. Prema njegovim rečima, nikakvim marketinškim i drugim metodama više se kod srpskog naroda ne bi mogla opravdati potreba uključenja Srbije u NATO, ukoliko bi Alijansa podržala cepanje srpske države, odnosno oduzimаnje 15 odsto njene teritorije.

To bi, po njegovoj oceni, ujedno predstavljalo i sumrak medjunarodnog prava i eklatantnu potvrdu da danas u svetu odlučuje onaj ko je vojno i ekonomsko jači. Rušenjem svih principa medjunarodnog prava otvorila bi se svojevrsna „Pandorina kutija" , što bi dovelo do bujanja separatizma u svetu i izazvalo mnoge druge slučajeve samoproglašenja nezavisnosti, ocenjuje Lazanski.

Inače, opasnost da Priština uz otvorenu podršku SAD, izabere ovaj put za sticanje nezavisnosti, Lazanski ocenjuje kao realnu, ističući da je dobro to što politički establišment Srbije na vreme ukazuje gradjanima i na takvu mogućnost.

Na pitanje šta bi zvanični Beograd preduzeo u tom slučaju, Lazanski smatra da bi Srbija najverovatnije skupštinskom rezolucijom takav unilateralni akt proglasila ništavnim sa stanovišta medjunardnog prava. Da li bi se preduzeli i konkretni potezi tzv. tehničke prirode prema samo-proklamovanoj državi, koji se odnose na eventualno nepriznavanje dokumenata gradjana Коsоvа, naprimer lične karte, vozačke i saobraćajne dozvole, pitanje je o kojem bi odlučio državni vrh Srbije, kaže Lazanski. Kad su u pitanju zemlje koje bi odmah požurile sa priznanjem nezavisnosti Kosova, po oceni Lazanskog, Srbija bi najverovatnije zauzela različit stav u zavisnosti od njihovog značaja za Srbiju, kao i njihove uloge u medjunarodnim odnosima. Prema zemljama koje Srbiji nisu mnogo značajne u ekonomskom i političkom smislu, te mere bi verovatno bile oštrije, dok bi prema onim drugim verovatno došlo do zahladjenja odnosa i njihovog spuštanja na nivo otpravnika poslova, zaključuje Lazanski.

04. septembar 2007.

NADA KOLUNDŽIJA ZA MEDJUNARODNI RADIO SRBIJA

Iskreno se nadam da DSS neće pred Skupštinu Srbije staviti odluku o odustajanju od atlanskih integracija, rekla je za Medjunarodni radio Srbija šef poslaničke grupe DS Nada Kolundžija. Ona priznaje da postoje razlike medju koalicionim partnerima , ali se nada da evropski put Srbije neće biti doveden u pitanje. Sa njom je razgovarala Andjelka Marisavljević.

Priključivanje Srbije Evropskoj uniji i NATO trebalo bi postaviti kao pitanje bolje budućnosti rekla je Kolundžija. Priključenje NATO je ozbiljno pitanje i time bi trebalo da se bavimo ne sa stranačkih stanovišta, već o tome treba voditi ozbiljnu raspravu u svim stručnim , političkim krugovima , široko u javnosti i tek onda doneti odluku u najboljem interesu Srbije. Nadam se da postoji visoki stepen političke odgovornosti kod svih koji upravljaju državnim i javnim poslovima i da će biti doneta mudra odluka.

Rešavanje statusa Kosova i Metohije ne treba da isključi evropske integracije. Ovaj proces ne bi smeo da Srbiju skrene ili zaustavi sa proevropskog puta, kaže naša sagovornica i objašnjava da je reč o transformaciji Srbije.

Povezivanje Srbije sa EU jeste stvar ekonomskog progresa, ali i pitanje stabilnosti, bezbednosti Srbije i čitavog regiona. Bojazan da će status Kosova biti nepovoljno rešen, ne treba da nas dovede do toga da sami sebi vežemo ruke, kaže Kolundžija.

Na primedbe koje se u poslednje vreme mogu čuti i od stranih gostiju, recimo izvestioca Evropskog parlamenta Jelka Kacina, da usvajanje zakona koji će Srbiju približiti EU ne zavisi samo od Parlamenta, već pre svega od Vlade koja zakone priprema, Nada Kolundžija kaže da se nada da neće doći do zastoja. Ona podseća da novi Ustav obavezuje Skupštinu da usvoji niz zakona do kraja godine. Skupštinsko zasedanje je odloženo jer nije iz Vlade stigao dovoljan boroj predloga zakona vezanih za Ustavni zakon. S obzirom da se dugo čekalo na formiranje Vlade, sada smo u situaciji da mnoge probleme rešavamo paralelno, ali se nadam da će svi rokovi biti ispoštovani, uključujući i rokove za usvajanje zakona bez kojih ne mogu biti raspisani predsednički i lokalni izbori, rekla je za Medjunarodni radio Srbije šef poslaničke grupe DS u Skupštini Srbije Nada Kolundžija.

04. septembar 2007.

KZN – G 17 Plus

Stranka G 17 plus smatra da pre završetka pregovora o konačnom statusu južne srpske pokrajine ne treba prejudicirati konačan ishod, jer iako postoji realna opasnost da skupština Kosova proglasi nezavisnost koju bi kasnije priznale neke zemlje, pregovori su tu da spreče takav negativan ishod, rekla je član predsedništva te stranke Suzana Grubješić na konferenciji za novinare. Izveštava Jelica Tapušković.

Grubješićeva je istakla da je stav stranke G 17 plus da plan Martija Ahtisarija ne sme biti osnova pregovora koji nisu vremenski ograničeni, kao i da se odnosi sa NATO alijansom, niti sa bilo kojom zemljom ne smeju kvariti na osnovu pretpostavki. Potrebno je voditi debatu sa političkim partnerima i širom javnosti o svim mogućnostima, ali njen ishod ne sme biti podela na patriote i izdajice.

„U interesu je Srbije da ima dobre odnose sa NATO i Rusijom. Mi ne smemo sebi da dozvolimoluksuz da upadnemo u zamku hladnoratovske retorike u kojoj bi NATO bio viđen kao neprijatelj a Rusija kao spasitelj“, rekla je Grubješić.

Prema njenim rečima dobre odnose sa NATO –om treba održavati tim pre što ni jedna zemlja Evropske Unije nije postala njena članica a da nije bila članica NATO-a. Takođe stav G 17 Plus je da o ulasku Srbije u NATO ne može odlušiti ni jedna politička stranka, već isključivo građani na referendumu.

31. avgust 2007.

JEREMIĆ O REZULTATIMA RADA MINISTARSTVA SPOLJNIH POSLOVA

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić, izjavio je da će Srbija umeti da na adekvatan način odgovori svakoj zemlji ili organizaciji koja bude preduzela korake u pravcu narušavanja teritorijalnog integriteta Srbije. Vlada neće dozvoliti da država ponovo uđe u izolaciju, naveo je Jeremić na konferenciji za novinare na kojoj su predstavljeni rezultati rada Ministarstva u proteklih 100 dana. Izveštaj Dušice Maticki.

Odgovarajući na pitanje o tome kako će vlada reagovati u slučaju jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova i priznavanja od strane nekih država, šef diplomatije Srbije Vuk Jeremić ističe da je delegacija Beograda upozorila posredničku "trojku" da bi takav potez doneo duboku destabilizaciju regiona. Jeremić je najavio da će Srbija formirati pregovarački tim za nove pregovore o statusu Kosova i Metohije, čim se budu znali modaliteti direktnih pregovora Beograda i Prištine, o čemu će se Kontak grupa i posrednička "trojka" dogovoriti na marginama zasedanja Generalne skupštine UN u Njujorku, krajem septembra. On je ocenio da su jučerašnji razgovori u Beču bili konstruktivni jer je posrednička "trojka" pažljivo saslušala predloge Beograda o suštinskoj autonomiji za Kosovo, za šta, Marti Ahtisatari, tokom ranije runde pregovora, nije bio previše zainteresovan.

Vuk Jeremić

"Drago nam je da je trojka ozbiljno shvatila pitanje statusa i očekujemo brz početak direktnih pregovora" rekao je Jeremić, napominjući da samo direktni razgovori mogu doneti kompromisno rešenje kome teži Beograd. Šef srpske diplomatije je pozdravio jučerašnju izjavu posrednika EU u "trojci" Volfganga Išingera, koji je pozvao Beograd i Prištinu da izbegnu akcije koje bi mogle ugroziti proces koji vodi Kontakt grupa. Takva izjava, rekao je on, odražava apel Beograda da nasilje i pretnje nasiljem ne mogu biti deo pregovaračkog procesa, niti smeju da ugroze zajednički cilj, integracije regiona u EU.

30. avgust 2007.

SEDNICA POVODOM PRVIH STO DANA RADA VLADE

Vlada Srbije je je trajno otklonila opasnost da Savet bezbednosti bilo kada donese odluku o otimanju velikog dela teritorije naše zemlje", rekao je premijer Vojislav Koštunica na otvorenoj sednici Vlade, pred brojnim novinarima, ocenivši očuvanje Kosova i Metohije kao najveći uspeh svog kabineta u proteklih 100 dana. Izveštaj Mirjane Otašević.

Koštunica je istakao da je otklanjanje te opasnosti rezultat zajedničke politike Srbije i Ruske Federacije. Premijer je kao uspehe Vlade označio to što je pokrenut novi pregovarčki proces o južnoj pokrajini, kao i eliminasanje plana Martija Ahtisarija. Umesto jednog posrednika dobili smo tri - SAD, Evropsku uniju i Rusku Federaciju", naglasio je Koštunica, potsetivši da je Beograd predložio pravila pregovora.

” Ono što je osnovno u tim pregovorima je naše insistiranje da pravi predmet pregovora bude status Kosova i Metohije, a druga praktična i tehnička pitanja kao što su položaj zajednica, decentralizacija, zaštita kulturnog nasledja, ekonomska mogu biti predlog pregovaranja, ali samo u okviru primarnog pitanja o statusu. Jer ako se pitanje statusa reši, rešiće se lako sva druga pitanja. Pregovori nisu speli zbog toga što nije bilo saglasnosti oko budućeg statusa Kosova i Metohije, a te saglasnosti nije bilo zato što se jedna strana zalagala za nepoštovanje povelje UN , a srpska strana se zalagala za njeno poštovanje i u okviru toga je lako doći do kompromisa”

Koštunica je dodao da nije otklonjena opasnost da kosovski Albanci do kraja godine jednostrano proglase nezavisnost I naveo da glavna aktivnost vlade mora da bude upozorenje međunarodnoj zajednici na takve namere. Koštunica je kazao da međunarodna zajednica treba da pošalje poruku kosovskim Albancima da je takav akt ništavan i da ga nikada neće prihvatiti.

Rad na evroatlantskim integracijama Srbije, predsednik vlade je ocenio kao uspešan i naveo da se očekuje da će 10. septembra biti okončan tehnički deo pregovora o sporazumu o asocijaciji i pridruživanju EU. Koštunica je kazao da se preduzimaju sve mere da se završi saradnja sa Haškim tribunalom i naveo da je Srbija u tome veoma odlučna. Kad je reč o borbi protiv korupcije i kriminala , premijer je podsetio da se već vodi postupak protiv duvanske, naftne i narko mafije.

Potpredsednik Vlade Božidar Djelić rekao je da Vlada ne može biti potpuno zadovoljna svojim radom, ali da je njen najveći uspeh politička stabilnost i pomak u pravcu pridruživanja Evropskoj uniji. On je kao uspeh Vlade naveo da je povećana prosečna mesečna zarada u Srbiji, smanjen porez na stanove i računarsku opremu i dosta se ulaže u podsticaj poljoprivrede. Značajno je i što je Vlada više od 100 miliona evra izdvojila za smanjenje razlika u regionalnom razvoju, istakao je Djelić.

30. avgust 2007.

KOŠTUNICA: Učinićemo sve da sprečimo jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosmeta

Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica pozdravio je nastavak pregovora sa posredničkom trojkom Kontakt grupe u Beču o statusu Kosova i Metohije i najavio da ćemo učiniti sve da sprečimo jednostrano proglašenje nezavisnosti južne srpske pokrajine. Premijer Koštunica je to izjavio na konferenciji za novinare posle sednice Vlade na kojoj je javno podneo izveštaj o sto dana rada njegovog kabineta. Izveštaj Dušice Maticki.

Vlada razradjuje razne modele reagovanja u slučaju negativnog rešenja konačnog statusa KiM, kazao je Koštunica. On je konstatovao da je otklonjena opasnost da rezolucijom Saveta bezbednosti UN bude otet deo srpske teritorije, ali ne i opasnost od jednostranog proglašenja nezavisnosti srpske pokrajine. Odgovarajući na novinarsko pitanje kakav će u tom slučaju biti odgovor Srbije, premijer je rekao: "Ako vam neko nanese štetu, morate uzvratiti", ali on nije naveo nijednu konkretnu reakciju. Koštunica je rekao da je siguran da Savet bezbednosti neće moći da donese rezoluciju, kojom se jednoj državi, članici UN, oduzima deo teritorije." Pokazalo se da, kroz saradnju Srbije i Rusije, postoji čvrst stav, da novom rezolucijom ne može da prođe cepanje jedne zemlje, rekao je Koštunica.

Premijer je ocenio da zabrinjavaju nebrojene izjave albanskih separatista i "podrška iz Vašingtona" , kao i da se ne može dopustiti jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova, jer bi to bio opasan presedan i ozbiljno bi urušilo autoritet UN. U pogledu bečkih pregovora, premijer je ocenio da je važan kvalitet pregovora, a ne njihova dužina I usprotivio se nametanju unapred odredjenog rešenja. Da je važno kako se oni vode, vidi se i iz toga što je "način Ahtisarija" bio pogrešan, rekao je Koštunica i pozvao srpske medije da objave aneks 11 Ahtisarijevog plana o vojnom prisustvu na Kosovu i Metohiji, a javnost da se uključi u već otvorenu raspravu o ulozi NATO u Pokrajini. Koštunica je ocenio neuobičajenim da vojna vlast ima prevagu nad civilnom vlašću, kako je to predviđeno Ahtisarijevim planom za Kosovo i Metohiju. "Otvorili smo javnu raspravu o NATO na Kosovu i dobrodošao je svaki glas", rekao je Koštunica.

28. avgust 2007.

JEREMIĆ I VAITIEKUNAS: Litvanija podržava evropski put Srbije

Šefovi diplomatije Srbije Vuk Jeremić i Litvanije Petras Vaitiekunas potpisali su u Beogradu Sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. Na konferenciji za novinare oni su ocenili da će taj potez doprineti intenziviranju privredne saradnje i ukupnih odnosa dve zemlje. Izveštava Mladen Bijelić.

Evropskim integracijama Srbije posvećena je značajna pažnja u razgovorima dva šefa diplomatije. Vuk Jeremić je istakao kako je dobio uveravanja ministra Vaitiekunasa da će njegova zemlja snažno podržati evrtopski put Srbije i njene evro-atlanske integracije. To je potvrdio i šef diplomatije Petras Vaitiekunas navodeći da je Litvanija članica EU i NATO i spremna da svoja iskustva na tom planu podeli sa Srbijom. On je takodje istakao da privrednici Litvanije Srbiju doživljavaju kako zemlju velikog ekonomskog potencijala.

Ministar Jeremić je u obraćanju novinarima naveo da su kompanije iz Litvanije već prisutne na srpskom tržištu, gde su do sada uložile oko 50 miliona dolara. Po njegovoj oceni postoje brojne mogućnosti za razvoj privredne saradnje u oba pravca, a sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezovanja koji je danas potpisan predstavlja onaj neophodan signal za akciju koji će prepoznati privrednici obe zemlje.

Vuk Jeremić

Ministar Vaitiekunas je rekao da su najznačajnije investicije kompanija iz Litvanije u Srbiji do sada realizovane u Azotaru Pančevu i Beogradsku industriju piva, ali sigurno će biti još takvih investicija. Prema njegovim rečima iz tih razloga u delegaciji Litvanije nalazi se i značajan broj privrednika. Voleli bi smo da i vaši privrednici što pre posete Litvaniju i upoznaju se mogućnostima privredne saradnje koje Litvanija pruža, istakao je šef litvanske diplomatije Petras Vaitiekunas.

Petras Vaitiekunas

28. avgust 2007.

JEREMIĆ I VERHAGEN: Samo kompromisno rešenje za Kosmet, može da garantuje stabilnost u regionu.

Srbija je spremna da na predstojećim razgovorima u Beču o rešavanju budućeg statusa Kosova i Metohije učini sve da se dođe do održivog i kompromisnog rešenja, ali neće odstupiti od zaštite svog suvereniteta i integriteta, izjavio je ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić posle razgovora sa holandskim šefom diplomatije Maksimom Verhagenom u Beogradu. Izveštaj Sandre Pekić.

Ministar Jeremić je naglasio da će Srbija učiniti sve da dođe do kompromisnog rešenja o budućem statusu južne srpske pokrajine koji će omogućiti mir i stabilnost u celom regionu i Evropi. »Samo dugorajan i održivi mir, kao i stabilnost na Balkanu garantuju okruženje u kojem, možemo da se nadamo ubrzanju naše evropske inegracije. » ocenio je Jeremić. Prema njegovim rečima, punopravno članstvo Srbije u EU je glavni strateški cilj vlade Srbije. Ističući da postoje preduslovi za ostvarenje tog cilja, Jeremić je rekao da je upravo potpuna saradnja sa Haškim tribunalom jedan od prioriteta srpske vlade i izrazio uverenje da će u najkraćem roku to pitanje postati prošlost koja ne opterećuje evropsku budućnost Srbije.

Vuk Jeremić

Ministar inostranih poslova Holandije Maksim Verhagen je rekao da njegova zemlja podržava Srbiju u evropskim integracijama. On je izrazio očekivanje će uskoro biti završena saradnja s Haškim tribunalom i potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju EU sa Srbijom. Ističući važnost pitanja Kosova i Metohije za evropsku budućnost Srbije, Verhagen je istakao da srpska i albanska strana treba da se pomere sa početnih pozicija i iskreno učestvuju u pronalaženju rešenja. On je rekao da Holandija podržava održivo rešenje za budući status Kosmeta u okviru međunarodnog prava i rezolucije UN, koje bi podrazumevalo zaštitu srpske manjine i srpske kulturne baštine. Mi smo tu da pomognemo da se dođe do rešenja i da se ono primeni, ali rešenje je u rukama Prištine i Beograda, rekao je holandski ministar.

Maksim Verhagen

Oba ministra su ocenila da su odnosi dve zemlje na visokom nivou posebno u ekonomskoj oblasti. Ističući da je Holandija četvrti najveći investitor u Srbiji, oni su najavili da će sutra biti potpisan ugovor o saradnji i podršci između vlada dve zemlje.

21. avgust 2007.

PETROVIĆ I ČOLAK: Intenzivirati saradnju sudskih organa Srbije i BiH

Zbog povećanja broja predmeta međunarodne pravne pomoći u Srbiji, koji se uglavnom odnose na Bosnu i Hercegovinu, u interesu gradjana obe zemlje je da se omogući neposredna komunikacija sudova i drugih organa obe zemlje i tako ubrzaju svi pokrenuti postupci, zaključili su ministri pravde Srbije i Bosne i Hercegovine, Dušan Petrović i Bariša Čolak u Beogradu. Izveštaj Sandre Pekić.

Ministar pravde Srbije Dušan Petrović istakao je da je otvoreno pitanje dopune i izmene Konvencije o izvršenju krivičnih presuda izmedju dve zemlje i da uskoro treba očekivati rezultate. Kada je reč o slučaju Ilije Jurišića, koji je optužen za ratni zločin u Tuzli, a koji je pobudio značajnu pažnju javnosti Srbije i Bosne i Hercegovine, Petrović je rekao da se protiv njega vodi istražni postupak prema krivičnom zakoniku Srbije.

»Prema srpskom zakonodavstvu, ne postoji mogućnost da se taj predmet ustupi pravosudju BIH, zbog toga što je zaprećena kazna za to krivično delo u Srbiji veća od deset godina. Očekujem da će u doglednom roku biti poznato da li će biti podignuta optužnica protiv Jurišića ili ne.«, rekao je Petrović.

Dušan Petrović

Ministar pravde Bosne i Hercegovine Bariša Čolak ocenio je da razgovori u Beogradu mogu doprineti, ne samo unapređenju saradnje između dva ministarstva, već i uticati na poboljšanje odnosa dve zemlje. On je izrazio nadu da će uskoro biti zaključen i Sporazum o ekstradiciji, kao i da će biti uređeni imovinsko-pravni odnosi na prostoru bivše Jugoslavije, koji nisu mogli biti rešeni sukcesijom.

Jedna od tema razgovora dvojice ministara bilo je i pitanje izdržavanja zatvorskih kazni haških osuđenika u zemlji čiji su državljani, kao i izvršavanje sudskih odluka u krivičnoj oblasti. Sastanku je prisustvovao i srpski tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević.

Bariša Čolak

13. avgust 2007.

DVOJNA DRŽAVLJANSTVA

Trećina gradjana Crne Gore izjašnjava se kao Srbi i očekuju da im se omogući sticanje dvojnog državljanstva. Vlasti Crne Gore za sada ne pokazuju takvu nameru. Da li i koliko će zbog dobrih odnosa dve države ovo pitanje čekati na rešenje? Pripremio Mladen Bijelić.

Dodeljivanje državljanstva spada u red suverenih prava o kojima odlučuje svaka država, odnosno njeni organi vlasti. Mnogi Srbi koji žive u Crnoj Gori očekuju da im po tom pitanju Srbija izadje u susret, jer Crna Gora, kao ni jedna druga država, formalno ne bi mogla da spreči svoje državljane da zatraže i steknu i državljanstvo druge države, u ovom slučaju Srbije. Istina, postojali su odredjeni, bezuspešni pokušaji po tom pitanju. Tako je, naprimer, Italija, posebim zakonom pokušala da minira dvojno državljanstvo. Ova inicijativa nije urodila plodom, jednako kao što je i Slovenija, nakon kritika iz Saveta Evrope početkom devedesetih godina odustala od namere da posebnim zakonom ukine institut dvojnog državljanstva.

Mnoge zemlje Evrope i sveta poznaju institut dvojnog državljanstva. Zato nastojanje crnogorskih vlasti da zakonom zabrani svojim gradjanima da budu upisani u knjigu državljana Srbije ne odgovara evropskoj praksi, odnosno nikako nije u skladu sa evropskim standardima. Nije moguće oduzeti pravo na drugo državljanstvo gradjanima koji žive u Crnoj Gori, ako već to, sa druge strane, nije uskraćeno brojnim iseljenicima koji žive u drugim državama. O tome ko može da bude upisan u knjigu srpskih državljana, ipak, odlučuje Beograd, a ne Podgorica, ili neko treći.

Srbija nema problem sa dvojnim državljanstvom. Prema rečima direktora Službe Vlade Srbije za ljudska i manjinska prava Petra Ladjevića, gradjani Srbije, koji pripadaju nekoj od 26 različitih manjinskih grupacija, mogu pored srpskog da dobiju i državljanstvo matične države. Normalno, njihova matična država donosi odluku o tome i odredjuje uslove pod kojima se to pravo ostvaruje. Dvojna državljanstva u Srbiji, po rečima Ladjevića, jedino nisu moguća u slučaju zaposlenja u nekim institucijama od posebnog državnog interesa, gde je potrebno samo državljanstvo Srbije.

Petar Ladjević

Kad je u pitanju sticanje dvojnog državljanstvo za Srbe koji žive u Crnoj Gori, ovu inicijativu je podržao potpredsednik Vlade Srbije Božidar Djelić tokom svoje posete ovoj susednoj državi. Nešto kasnije, i predsednik Skuštine Srbije Oliver Dulić, tokom posete susednim zemljama, nastalim na prostorima bivših jugoslovenskih republika, istakao je da Srbija želi da izgradjuje stabilne i najbolje moguće odnose sa susednim i ostalim zemljama regiona. Dulić je prilikom posete Podgorici posebno naglasio da Srbija neće povlačiti jednostrane poteze koji mogu da destabilizuju te odnose. On je ponovio da će Srbija u kontaktima sa ostalim državama insistirati na poštovanju nacionalnih prava Srba koji žive u drugim državama, ali »nije spremna da svima koji se bilo gde u svetu izjasne kao Srbi automatski prizna srpsko državljanstvo«. Oliver Dulić i predsednik crnogorskog parlamenta Ranko Krivokapić saglasili su se da su odnosi Srbije i Crne Gore postali »zdraviji« od kako su dve zemlje postale suverene države. Oni su istakli da bi obe zemlje trebalo zajednički da rade na stabilnosti regiona, ne narušavajući to raznim jednostranim potezima i rešenjima.