Zemlje zapadnog Balkana postaće članovi Evropske Unije čim ispune Kopenhagenske uslove. Svaka od pet zemalja regiona pridruživaće se Uniji pojedinačno. Ovo su zaključci Samita EU u Porto Karasu preneti Srbiji i Crnoj Gori, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Makedoniji i Albaniji. Kopenhagenski kriterijumi koji su formulisali 1993. godine podrazumevaju stabilnosti demokratskih institucija, pravnu državu, poštovanje ljudskih i manjinskih prava, postojanje efikasne tržišne ekonomije i preuzimanje svih obaveza koje proizlaze iz članstva u EU. Okvir za približavanje zapadnog Balkana ostaje Proces stabilizacije i pridruživanja, a finansijska podrška je preko programa CARDS dostigla pet milijardi evra.

Po završetku Samita, predsedavajući Evropskog saveta grčki premijer Kostas Simitis je rekao da je svrha podrške održivi razvoj i ekonomska rekonstrukcija regiona, što je uslov za privlačenje investicija. Predsednik Evropske komisije Romano Prodi je istakao da proces ujedinjenja Evrope neće biti završen dok u EU ne udje i zapadni Balkan. Lideri zapadnog Balkana saglasili su se da je neophodna regionalna saradnja. Prema rečima predsednika Srbije i Crne Gore Svetozara Marovića najvažnija poruka Evropskoj Uniji je da u regionu postoji novi duh saradnje. Premijer Srbije Zoran Živković ponovio je da bi Srbija i Crna Gora mogla ući u Evropsku Uniju 2007.godine. On je kazao da tu optimističku procenu zasniva na činjenici da Unija nije postavila nikakve rokove do kada bi do članstva moglo doći. Šef diplomatije SCG Goran Svilanović očekuje »zeleno svetlo« iz Brisela za izradu studije izvodljivosti 21.jula. Svilanović, Živković i crnogorski premijer MIlo Djukanović saglasili su se da je najvažniji rezultat solunskog Samita poruka EU da je Evropa nepotpuna bez Balkana. Hrvatski predsenik Stjepan Mesić je istakao da je budućnost Balkana u Evropi, da je neophodna regionalna saradnja i da brzina pridruživanja Uniji zavisi od zemalja pojedinačno. Predsednici Makenonije i Albanije Boris Trajkovski i Alfred Mojsiu istakli su značaj pomoći EU integraciji zapadnog Balkana. Po mišljenju ministra inostranih poslova BiH Mladena Ivanića najvažnija poruka Samita je da je Balkan deo Evrope.

U Solunskoj deklaraciji koju su sačinile stare i nove članice EU, ističe se da su zemlje zapadnog Balkana spremne za punu saradnju sa Haškim tribunalom. Kada je reč o Kosovu i Metohiji, podržano je puno sprovodjenje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, kao i predlog Beograda da u julu počne dijalog isa Prištinom o rešavanju niza problema u Pokrajini. Ističe se značaj povratka izbeglih i raseljenih kao i borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala – koji su prava prepreka demokratskoj stabilnosti, vladavini zakona, ekonomskom i razvoju civilnog društva. Naglašava se da zemlje zapadnog Balkana imaju prespektivu liberalizacije viznog režima sa EU, ali se dodaje da će Evropska komisija o konkretnim koracima razgovarati sa svim zemljama pojedinačno. Što se tiče ekonomije, ističe se da je ta oblast ključna za dugoročnu stabilnost, naglašava značaj razvoja infrastrukture u regionu i ohrabruje se medjunarodna pomoć u tom polju.

Politički analitičari posle Samita EU postavljaju pitanje da li je Unija ponudila dovoljno zemljama Balkana? Po prvim ocenama na tom neizvesnom putu u EU smatra se da je Hrvatska nešto ispred ostalih zemalja. Veruje se da Srbija i Crna Gora ima velike šanse iako još uvek nije zaključila Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Kao moguće prepreke u tom procesu ističu se formiranje jednistvenog unutrašnjeg tržišta, neizvesnost opstanka nove državne zajednice i nerešen status Kosova i Metohije.

20. jun 2003.

SOCIJALNI ASPEKTI TRANZICIJE

Republička Agencija za privatizaciju je prodajom preko 700 preduzeća u Srbiji ostvarila prihod od oko 570 miliona evra, koji je uplaćen u republički budžet. Medjutim, uporedo sa privatizacijom, raste i broj nezaposlenih. Radnici su nezadovoljni sporim sprovodjenjem reformi i zahtevaju što hitniji socijalni dijalog sa republičkom vladom. Opširnije Milena Milivojević.

Ovih dana Srbiju je zahvatio talas štrajkova i protesta. Dosadašnja privatizacija nije bila u funkciji razvoja i zapošljavanja, nego otpuštanja radnika, ističu predstavnici sindikata. Po svemu sudeći, ove godine bez posla će ostati još oko 800 hiljada ljudi, a nezaposlenih je već blizu milion. Osim toga, preko 300 hiljada radnika u Srbiji mesecima ne prima platu, jer su njihove firme pred stečajem. Ovih dana protestuje na hiljade radnika u Novom Sadu, Beogradu, Kragujevcu, Šapcu i Nišu. Predstavnici sindikata poručuju da Vlada ima rok od dva meseca da u Srbiji stvori ambijent u kome će radnici dobiti posao. U suprotnom proglasiće se generalni štrajk u više privrednih grana i zatražiti raspisivanje parlamentarnih izbora, upozoravaju sindikati.

Srbija očegledno ulazi u fazu političkog sazrevanja gradjana, saglasni su politikolozi i sociolozi. Oni smatraju da će se na narednim izborima glasati za one, koji omoguće bolji život kroz zapošljavanje. U Srbiji, medjutim, nema jedinstsvene sindikalne organizacije, tako da su tokom leta mogući i spontani protesti nezadovoljnih radnika. Tim pre što u Srbiji preko 60 odsto stanovništva živi sa manje od dva dolara dnevno, kažu u Centru za proučavanje alternativa. To je zabrinjavajući podatak jer je reč o minimumu egzistencije prema kriterijumima Svetske banke. Stoga je, prema oceni eksperata, važno preispitati izgradnju institucija tržišne privrede i učiniti sve što je potrebno i na medjunarodnom i na unutrašnjem planu da se reformski procesi podstaknu. 

20. jun 2003.

SA DOMAĆE POLITIČKE SCENE

Srbija i Crna Gora prvak je Evrope u vaterpolu, dok se konstituisanje državnih organa privodi kraju dogadjaji su koji su obeležili domaću političku scenu. Opširnije u tekstu Marijane Maljković.

Skupština SCG, ovih dana, usvojila je Zakon o sudu državne zajednice. U nadležnosti tog suda spadaju rešavanje sporova izmedju institucija Srbije i Crne Gore, ili sporova državne zajednice sa jednom ili obe državne članice. Takodje, Sud SCG će odlučivati o uskladjenosti Ustava i zakona država članica sa Ustavnom poveljom i zakonima državne zajednice Srbije i Crne Gore. Preostaje da se, nakon objavljivanja tog zakona u Službenom glasniku, obavi izbor sudija čime će biti završeno kompletiranje organa SCG. Inače, taj sud će činiti jednak broj sudija iz obe države članice. Parlament državne zajednice je doneo odluku i o formiranju osmočlane Komisije koja će se starati o uskladjivanju propisa SCG sa Ustavnom poveljom.

U poslednje vreme u javnosti je pokrenuto i pitanje podele ambasadorskih mesta. Tim povodom premijer Crne Gore Milo Djukanović ističe da je mnogo važnije redefinisati spoljnu politiku primerenu stvarnim spoljno-političkim prioritetima državne zajednice. Tek nakon toga, imajući u vidu ravnopravnost obe države članice, treba podeliti ambasadorske i konzularne funkcije. Posebno je važno da se na tim mestima nadju ljudi koji će na kompetentan način predstavljati državnu politiku Srbije i Crne Gore, stav je Djukanovića.

Zanimljivi su rezultati ispitivanja Centra za demokratiju i ljudska prava o političkom životu u Crnoj Gori. Oko 42 odsto gradjana Crne Gore nema poverenje u političke partije, što je najveće zabeleženo nepoverenje u istoriji te države. Većina ispitanika kaže da je reforma pravosudja prioritet, a kao najveće društvene probleme smatraju siromaštvo, nezaposlenost, korupciju, kriminal i visoke cene. Svaki treći gradjanin tvrdi da Crna Gora treba da donese novi Ustav nakon usvajanja Ustavne povelje SCG, dok smo nekoliko procenata manje gradjana smatra da su dovoljne amandmanske promene. Prema ovoj anketi gotovo polovina stanovnika Crne Gore podržava odluku opozicije da bojkotuje rad parlamenta zbogo ukidanja direktnog televizijskog prenosa skupštinskih zasedanja. Sličan problem ima i Parlament državne zajednice Srbije i Crne Gore. DSS je zatražila da se vrati prenos sednica i u tome je podržava više stranaka. Pojedini poslanici smatraju da je prenos neophodan jer je to praksa i parlamentima drugih država, ali je problem ko će obezbediti sredstva za to. Čak je i predsednik Skupštine SCG Dragoljub Mićunović obećao da će glasati za odluku o diretnom TV prenosu. On je svoj stav obrazložio činjenicom da se mora obezbediti podjednaka zastupljenost vlasti i opozicije.

20. jun 2003.

SOLUN - EVROPSKI USTAV

Mada zemlje Zapadnog Balkana očekuju mnogo od Samita Evropske Unije u Solunu, glavna tema neće biti saradnja sa ovim regionom, već pitanja unutrašnjeg uredjenja EU. Biće reči o Nacrtu prve Ustavne povelje i o budućnosti EU koja će od iduće godine imati 25 članova.

Nacrt Ustava, koji će predstaviti predsednik Konvencije za budućnost Evrope Valeri Žiskar D Esten, trebalo bi da pomiri dva suprotna vidjenja organizacije buduće Evrope: nemački plan sa jakim elementima federalnog uredjenja i francuski, na bazi konfederalnih elemenata uz zadržavanje suverenosti zemalja članica u pojedinim oblastima. D Esten je krajem maja predstavio javnosti radnu verziju dokumenta, iz koje je nakon reakcije Velike Britanije, Danske, Španije i Italije izbrisana definicija "Federalna Evropa", kao i promena imena EU u Ujedinjene Države Evrope. Osnovni elementi radne verzije Ugovora o načinu odlučivanja i finasiranja, izazivaju podeljene reakcije. Za razliku od Francuske i Nemačke koje podržavaju bržu integraciju unutar EU, Velika Britanija se protivi tome da se institucijama u Briselu predaju nadležnosti iz domena spoljnih i unutrašnjih poslova, bezbednosti, kao i da se izvrše izmene u zakonodavnoj sferi, pre svega u supremaciji prava EU nad nacionalnim zakonodavstvom. Ideja o stalnom predsedniku EU je prihvatljiva za V. Britaniju, Francusku, Nemačku, Italiju i Španiju jer bi značila očuvanje uticaja velikih zemalja članica. S druge strane, iako je bilo kompromisa oko skraćivanja mandata predsednika, povećavanja nadležnosti Evropske komisije i broja predstavnika u Komisiji, ipak nisu prevazidjene podele izmedju malih i velikih članica.

Iako su predstavnici Vlade Grčke, kao predsedavajuće EU, najavili da će se na Samitu doneti odluka o datumu početka i završetka medjuvladinih pregovora o spornim pitanjima u nacrtu Povelje, analitičari ne očekuju postizanje punog konsenzusa o ovim pitanjima. Medjutim, Ustavni ugovor će ipak biti završen pre izbora za evropski parlament u junu2004. godine, kada bi trebalo da ga ratifikuju i nove članice EU.

20. jun 2003.

EVROPSKA UNIJA I ZAPADNI BALKAN

Samit EU i zemalja Zapadnog Balkana koji se održava u Solunu predstavlja dogadjaj kome Srbija i Crna Gora i ostale zemlje regiona pridaju poseban značaj. Za ove zemlje ključni dan Samita biće subota, 21. jun kada se očekuje usvajanje dva dokumenta: tzv. Solunske agende za Zapadni Balkan i Zajedničke deklaracije, kojom bi trebalo da se promoviše evropsko opredeljenje zemalja Zapadnog Balkana. Piše Daniela Dobožanović.

Očekivanja od Solunskog samita su različita. Neki zvaničnici EU isticali su u javnosti da od Samita u Solunu ne treba očekivati nemoguće. Medjutim, pomoćnik ministra za inostrane poslove Srbije i Crne Gore Jelica Minić smatra da je ovaj Samit značajan pomak za zemlje Zapadnog Balkana, ali da brzina njihovog približavanja EU u najvećoj meri zavisi od samih zemalja regiona. Na Samitu neće biti reći o terminima za ulazak zemalja Zapadnog Balkana u EU, tvrdi Minić.

Komesar za spoljno političke odnose EU Kris Paten naglašava da će svaka zemlja regiona morati da sprovede neophodne političke i ekonomske reforme da bi ostvarila svoje evropske ambicije. Biće potrebni vreme, strpljenje i odlučnost, istiće Paten i dodaje da su u ovim zemljam neke političke reforme već ostvarene. Na primer u celom regionu postoje demokratski sistemi vlasti, objašnjava on. Narodi Jugoistočne evrope nisu sami, kaže on i ukazuje da je Evropska komisija od 1991. godine potrošila više od 7 milijardi evra za pomoć regionu.

Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana navodi da će Samit u Solunu oznaćiti novu, važnu fazu u odnosima izmedju EU i zemalja regiona. Prema njegovim rečima Proces stabilizacije i asocijacije je kamen temeljac na putu ka EU. U Solunu će biti ustanovljeni i novi mehanizmi ovog Procesa koji će biti primenjeni na Zapadni Balkan. Biće i dodatnih inicijativa za finansijsku pomoć, kaže Solana.

Razgovor o unapredjenom stausu Zapadnog Balkana se ne završava Samitom u Solunu, smatra Jelica Minić. Italija, kao sledeći predsedavajući izražava veliku spremnost da pomogne daljoj promociji Zapadnog Balkana. Reč je o zemlji u susedstvu regiona koja je zaintresovana za bezbednosnu i političku stabilizaciju regiona, kao i njegovu ekonomsku konsolidaciju, ukazuje pomoćnik ministra inostranih poslova Jelica Minić.

20. jun 2003.

MEDJUNARODNA PRIVREDNA HRONIKA

Stepen sigurnosti investicija, smanjenje političkih i ekonomskih rizika, posebno terorizma, organizovanog kriminala i korupcije u SCG, od ključnog su značaja za strane investitore, ocenili su američki eksperti za strateške ekonomske studije, tokom nedavne posete Beogradu. O ovoj temi opširnije u redovnoj Medjunarodnoj privrednoj hronici. Pripremila Ranka Pavlović.

Privredna Komora Srbije, protekle nedelje bila je domaćin uglednim gostima iz SAD-a, Gregori Kopliju, predsedniku Medjunarodne asocijacije za strateške studije i Dejvidu Vujiću, direktoru Instituta za strateške tehnologije.

Medju pitanjima koja su od ključnog značaja za buduću saradnju SAD i SCG je zajednička opasnost od islamskih fundamentalista iz Irana, kaže Kopli. Više od dve decenije oni šire svoje ideje na sve moguće načine i time ugrožavaju ne samo zapadne zemlje, nego i SCG. Naime, ističe Kopli, islamski fundamentalisti su raspad prethodne Jugoslavije, početkom 90-tih, videli kao jedinstvenu priliku da se ubace u srce Evrope. Danas, kad se narod Irana suprotstavlja takvoj politici, postoji realna opasnost da će fundamentalisti iskoristiti svoju terorističku mrežu na Balkanu za napad na Zapadnu Evropu i SAD, jer su okruženi stranim trupama. Ovo, naglašava Kopli, stavlja Balkan u centar strateškog interesa SAD, sa posebnim akcentom na oblasti gde se kriju islamski teroristi, pre svega na Kosovu i još nekim delovima regiona. Ove političke prilike istovremeno otvaraju mogućnost da javno mnjenje i neki političari u SAD jasno uoče direktnu vezu izmedju ratnih dešavanja na prostorima prethodne Jugoslavije i terorističkog napada 11.septembra.

Sledeći potez SAD, precizira Kopli, biće dislociranje većine trupa iz baza u Nemačkoj. Razmatraju se mogućnosti za otvaranje novih baza u SCG, jer je ova teritorija ključno saobraćajno i trgovačko raskršće u regionu, a u neposrednoj blizini dunavskog plovnog puta. U interesu je svih balkanskih zemalja da ovu šansu iskoriste. Istovremeno, Zajednica SCG treba da ima u vidu da medjunarodne raskrsnice puteva takodje privlače sve vidove kriminala, od terorizma do droge, upozorio je Gregori Kopli, predsednik Medjunarodne asocijacije za strateške studije SAD.

Boravak američkih eksperata u Beogradu inicirao je višestruku saradnju sa domaćim privrednicima. Prema rečima Dejvida Vujića, direktora Instituta za strateške tehnologije SAD, američki biznismeni prate kretanje kursa dinara i tokove inflacije.

Poslovni ljudi u Americi su za sada, kao svoj interes, prepoznali ulaganja u razvoj privrednih grana, kao što su metalurgija, hemijska i duvanska industrija, kao i proizvodnja konzervirane hrane, kaže Vujić. Prema njegovim rečima, Zajednica SCG već treću godinu za redom beleže rast društvenog bruto proizvoda, u proseku od 2 odsto, što je dobar tempo privrednog oporavka. To ohrabruje strane investitore. Što se tiče američkog kapitala, on čini 9 odsto ukupnih stranih investicija u SCG, kaže Dejvid Vujić.

20. jun 2003.

KZN-MIP-PREDSTOJEĆI SAMIT U SOLUNU

Glavne teme samita u Solunu su najpre unutrašnje uredjenje EU, zatim kojim tempom i u kom okviru će se odvijati pristupanje država zapadnog Balkana EU, istakla je pomoćnik ministra državne zajednice za inostrane poslove Jelica Minić. Ona je u Atini prisustvovala pripremnom sastanku zemalja Zapadnog Balkana i predstavnika Komisije EU, kao i sadašnjeg i budućeg predsedavajućeg EU Grčke i Italije. Izveštaj Daniele Dobožanović.

Pripreme za samit u Solunu su značajno uticale na promene unutrašnje političke scene Srbije i Crne Gore i ubrzale pripremu akcinog plana za harmonizaciju ekonomskih sistema država članica, ocenila je Minić. Osim toga pripreme za Solun su uticale i na formiranje zajedničke pozicije zemalja Zapadnog Balkana i dobru saradnju pet zemalja koje su, do sada obuhvaćene procesom Stabilizacije i asocijacije. Novina je što su pokrenuti multilateralni pregovori izmedju zemalja regiona i EU, istakla je Minić. Zemlje centralne Evrope, posebno Poljska, forsiraju istočne susede EU, medjutim, Grčka je kao predsedavajući, uspela da u debatama sa predstavnicima Evropske komisije i drugih tela Evropske unije na visoko mesto postavi pitanje o ulozi zemalja Zapadnog Balkana, ukazala je Minić.

Govoreći o predstojećem Samitu u Solunu direktor Direkcije za Evropsku uniju Dušan Lopandić je rekao da će tom prilikom biti usvojena dva dokumenta od dugoročnog značaja za zemlje Zapadnog Balkana. Reč je o " Solunskoj agendi za Zapadni Balkan" i o " Zajedničkoj deklaraciji Samita zemalja EU i Zapadnog Balkana ". Solunska agenda predstavlja strateški dokument za razvoj odnosa EU i zemalja regiona, rekao je Lopandić. Deklaracija čije se usvajanje očekuje 21. juna treba da potvrdi osnovne ciljeve Agende, kao i odlučnost država Zapadnog Balkana da ispune preduslove neophodne za evropsku integraciju.

Odgovarajući na pitanje o vezi izmedju samita u Solunu i ponude Vašingtona da SCG potpiše bilateralni sporazum o izuzimanju američkih državljana od krivične odgovornosti pred Medjunarodnim krivičnim sudom, Minić je naglasila da direktna veza ne postoji. Na ponudu iz SAD državna zajednica neće imati odgovor do kraja meseca, tvrdi Minić. Potrebno je razmotriti sve faktore i unutrašnje i spoljašnje. Kada je reč o spoljašnjim faktorima treba imati na umu da je intres državne zajednice približavanje EU i priključenje Partnerstvu za mir, ukazala je pomoćnik ministra spoljnih poslova Jelica Minić.

19. jun 2003.

SKUPŠTINA SRBIJE - ZAKON O SPORTSKIM PRIREDBAMA

Odbor za odbranu i bezbednost Skupštine Srbije prihvatio je predlog zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama i usvojio više amandmana poslanika i Vlade Srbije. Opširnije Marijana Maljković.

Suština ovog zakona, koji je predložio MUP Srbije, je da se deluje preventivno, a ne represivno. Usvajanje Zakona i

prisustvo pripadnika policije na spotskim terenima doprineće smanjenju krivičnih dela i huliganskih ispada, rekao je predsednik Fudbalskog saveza Srbije Nebojša Leković.

Zakon nije usmeren protiv navijača, već protiv huligana. Obično su uzroci sukoba van sporta, a koriste sportske priredbe da to ispolje. Zakon predvidja da se sportske priredbe organizuju u dogovoru sa udruženjima navijača, precizirao je Leković.

Zakon o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama odnosi se samo na sportske terene i njihovu neposrednu okolinu, naglasio je Leković. On je dodao da će se 90 minuta pre i posle sportske priredbe računati kao vreme održavanja takmičenja. Ukoliko nadležni organi procene da je utakmica povećanog rizika to vreme može biti duže.

Uvredljive reči, vredjanje na nacionalnoj i verskoj osnovi i političke parole, kao i u mnogim drugim zemljama, zabranjuju su na sportskim terenima Srbije. Redarske službe, MUP i organizatori takmičenja odredjivaće koje reči su uvredljive jer se one taksativno zakonom ne mogu pobrojati.

Predlagači zakona koristili su pozitivna iskustva zemalja Evrope, a naročito Engleske. O ovom zakonu, poslanici u Skupštini Srbije, izjasniće se sledeće nedelje.

19. jun 2003.

USAGLAŠENA SPORNA PITANJA IZ AKCIONOG PLANA

I SP: Predstavnici Evropske komisije i Srbije i Crne Gore izrazili su uoči samita u Solunu zadovoljstvo povodom usaglašavanja Akcionog plana harmonizacije odnosa Srbije i Crne Gore. Tim povodom Milena Milivojević piše.

II SP: Tokom razgovora u Beogradu evropski eksperti su insistirali na formulisanju jedinstsvenih carina i uspostavljanju zajedničkog tržišta državne zajednice SCG. Uvažavajući ove zahteve, kao ključni preduslov za pristupanje evropskim integracijama, predstavnici vlada republike Srbije i Crne Gore, spremni su na maksimalne ustupke, i, prema njihovim izjavama, razrešena su sva sporna pitanja. Najveći kamen spoticanja bile su carine za tzv. strateški paket - 54 poljoprivredna proizvoda. Iznos carinskih opterećenja za ovaj paket izmedju C.Gore i Srbije razlikovao se i do 30 procenata. Eksperti EU su sugerisali neophodnost da se ove dažbine usaglase, posebno kada je reč o uvozu šećera, ulja, margarina, soje i dečije hrane gde su razlike u nivou carinskih stopa bile drastično izražene.

Sada se konačno može reči da su nakon više meseci pregovaranja, stavovi konačno usaglašeni. Sam proces dogovaranja zvaničnog Beograda i Podgorice nije bio lak jer dve republike imaju bitno različite koncepcije razvoja. Srbija jača preradjivačku industriju, zasnovanu na poljoprivrednoj proizvodnji. Crna Gora, medjutim, insistira na ekspanziji uslužnih delatnosti. Prema tome, Srbija štiti domaće proizvodjače većim carinma, a Crna Gora - potrošače, nižim carinama. Kompromis je pronadjen, ali trpi konstantne kritike dela političke i ekonomske javnosti. Srpska strana strahuje od toga da će se daljim umanjenjem carinskih stopa pri uvozu poljoprivrednih proizvoda samo pospešiti siva ekonomija i razni oblici špekulacija. Eksperti iz Srbije smatraju da je pametnije uposliti ljude u zemlji, jer je i ovako nezaposlenih previše, nego ih sada izlagati konkurenciji evropskih prehrambenih giganata. U suprotnom, 200 miliona evra koje će SCG dobiti u naredne tri godine za finansiranje strukturnih promena neće biti dovoljno za očuvanje socijalne i političke stabilnosti. Stručnjaci iz Evropske komisije na ove primedbe imaju odgovor. Oni smatraju da državnim subvencijama treba zaštititi poljoprivrednu proizvodnju u Srbiji.

Novi sastanak predstavnika SCG i Evropske komisije najavljen je za iduću nedelju u Briselu. Inače, posle usvajanja Akcionog plana u republičkim parlamentima stvaraju se uslovi za izradu Strategije o izvodljivosti i Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji sa EU.

19. jun 2003.

O STAROSNOJ STRUKTURI MANJINA

Posle prošlogodišnjeg popisa, Republički zavod za statistiku objavio je ovih dana komplentne podatke o prosečnoj starosti nacija u Srbiji. Ti podaci ukazuju na veoma visok prosek starosti manjina, tako da se može pretpostaviti da će neke od njih u narednih nekoliko decenija statistički nestati, odnosno da će imati najviše do dve hiljade pripadnika. O tome Jelena Simić.

Prema poslednjem popisu, Slovenaca, Nemaca, Bugara, Čeha, Vlaha, Bunjevaca i Hrvata u Srbiji je bilo od nekoliko hiljada do nekoliko desetina hiljada, a pretpostavlja se da će se njihov broj rapidno smanjivati zbog ukupne starosti ove populacije. Naime, Slovenci koji žive u centralnoj Srbiji i Vojvodini su prosečno stari 54,9 godina, Nemci 53, Česi i Hrvati 47,5, Bugari 48,5, Vlasi 47,3, Makedonci i Bunjevci 46,3. Madjari sa prosekom 43,2 su takodje veoma stari, ali pripadnika ove nacionalnosti je mnogo više od pomenutih manjina, tako da njihov broj narednih decenija neće biti ugrožen, kao što je to slučaj sa grupacijama čiji je prosek iznad 46 godina. Poredjenja radi, treba reći da su Srbi u Srbiji prosečno stari 40,5, a Crnogorci 41 godinu.

Statističari smatraju da je natprosečna starost manjinskih grupacija posledica negativnog prirodnog priraštaja i utapanja manjinskih nacija u većinsku putem bračnih veza. Takodje se pretpostavlja da se tokom devedesetih godina deo mladjeg manjinskog stanovništva iz Srbije iselio, što je takodje doprinelo naglom starenju ovih nacionalnosti. Procesu iseljavanja mladjih naročito su bili izloženi Hrvati, tako da je u centralnoj Srbiji i Vojvodini, Hrvata mladjih od dvadeset godina oko 9.400, a čak 23.000 starijih od 60 godina. Slovenaca mladjih od 20 godina ima samo 406, a slična je situacija i sa ostalim manjinama, zbog čega će Srbija koja se oduvek ponosila zajedničkim životom velikog broja nacionalnosti, gledano na duži rok, veoma pojednostaviti svoju etničku kartu.

U Republičkom zavodu za statistiku ističu da mnogo toga zavisi od ekonomskih kretanja, koja utiču na migracije mladjih kategorija stanovništva bez obzira na nacionalnost. To pokazuje i primer Albanaca s Kosova i juga Srbije, koji se nisu iseljavali u Albaniju nego su se, obrnuto, njihovi sunarodnici doseljavali na relativno razvijeniji Kosmet. Albanci iz Srbije su se, s druge strane, iseljavali u zemlje zapadne Evrope.. Isto se dogadjalo sa mladim Hrvatima, Slovencima, pa i drugima, koji su odlazili rukovodeći se prvenstveno ekonomskim motivima, dok su njihovi stariji sunarodnici ostajali ovde.

U nekim bivšim jugoslovenskim republikama, zbog ratnih sukoba, isti trend još više izražen. Tako na primer u mnogim selima u Hrvatskoj sada žive samo veoma stari Srbi, dok su se ostali iselili. Prema nekim pokazateljima čitav prostor bivše Jugoslavije se na sličan način nacionalno pojednostavljuje i homogenizuje.

 18. jun 2003.

NOVI KREDIT EIB

Evropska investiciona banka odobrila je državnoj zejdnici Srbije i Crne Gore novi kredit od 90 miliona eura. Zajam je namenjen obnovi saobraćajne infrastrukture u Beogradu. Opširnije Milena Milivojević.

Reč je o kreditu sa rokom otplate od 20 godina, uz grejs period od pet godina i kamatu od 4,23 odsto godišnje. Ugovor o zajmu potpisali su potpredsednik Evropske investicione banke Edvard Novotni i ministar SCG za medjunarodne ekonomske odnose Branko Lukovac. Lukovac je istakao da će se zahvaljujući ovim sredstvima rekonstruisati tramvajske šine i ulice u glavnom gradu. Zahvaljujući ovom kreditu do kraja godine započeće i izgradnja metroa u Begradu. Kako je istakao Novotni, zadatak Evropske investicione banke je da pomogne Srbiji i Crnoj Gori u ostvarenju ekonomskog napredka i približavanju Evropskoj uniji.

Rekonstrukcija puteva i saobraćaja čini temelje razvoja privrede SCG, a uskoro slede investicije u zdravstvo, prosvetu i druge oblasti, rekao je srpki ministar finansija Božidar Djelić tokom susreta sa Novotnijem. Ova banka je u protekle tri godine već pozajmila 450 miliona eura, kaže Djelić. U toku su pregovori o ralizaciji šest novih kredita, što znači da će u narednom periodu EIB odobravati prosečno oko 200 miliona eura godišnje. U planu je i modernizacija EPS-a, ulaganja u razvoj malih i srednjih preduzeća kao i obnova lokalne infrastrukture, rekao je Djelić.

A u cilju oporavka i razvoja zdravstva u Srbiji EIB priprema projekat revitalizacije dvadeset zdravstvenih ustanova, medju kojima su gradske bolnice u Beogradu i Čačku koje su u posebno teškoj situaciji. Za ove potrebe biće utrošeno 50 miliona eura. Što se tiče revitalizacije Gradske bolnice u Beogradu, u proteklih godinu dana sredstva je uložila i Evropska agencija za rekonstrukciju.

17. jun 2003.

PRIPREME ZA DIJALOG O KOSOVU I METOHIJI

Uoči Samita EU i zemalja zapadnog Balkana u Solunu, zvaničnici u medjunarodnoj zajednici sve češće navode da je početak dijaloga Beograda i Prištine neophodan uslov za uspešno rešavanje problema Kosova i Metohije. Zvanični Beograd na tome insisitra već duže vreme i od početka godine u više navrata je to pitanje pokretao u nadležnim medjunarodnim insistucijama. O tome, da li s obzirom na trenutnu situaciju na Kosovu, možemo očekivati skori početak tog dijaloga, u razgovoru sa Ivanom Subašić govori politički analitičar Dušan Janjić.

Kada je reč o neposrednom razgovoru Beograda i Prištine, moglo bi se reći da je on počeo u Lucernu prošle godine dogovorom srpske i albanske strane o 24 pitanja koja bi trebalo rešiti, kaže Dušan Janjić. Medjutim, nastavlja on, šef civilne misije UN Mihael Štajner povukao je čitav niz poteza koji su zaustavili taj proces i Kosovu dali okvir nezavisnosti.

Ono što sada u javnosti stvara predstavu da dijalog tek treba da počne, jeste nastojanje EU da se direktnije uključi u proces rešavanja kosovskog problema. S tim u vezi, nastavlja Janjić, samit u Solunu predstavlja dobru priliku da EU definiše svoju politiku prema jugoistočnoj Evropi a samim tim i na Kosovu. Očigledno je da EU želi da proširi svoj uticaj u regionu sa ekonomske sfere na sferu bezbednosti, konstatuje Janjić.

Kada je reč o konačnom statusu Kosova, naš sagovornik smatra da je jedini regularan put za rešavanje tog pitanja Savet bezbednosti UN. Savet bezbednosti bi trebalo da organizuje čitav taj proces, naravno uz učešće SAD i EU. Za Srbiju bi bilo veoma važno, podvlači Janjić, održavanje regionalne konferencije o miru i stabilnosti u regionu pod pokroviteljstvom Saveta bezbednosti na kojoj bi učestvovali i predstavnici Makedonije, Grčke i Albanije. Tek na jednom takvom sastanku moći će da se razgovara o metodologiji kojom bi se došlo da rešenja konačnog statusa Kosova i Metohije, kaže Janjić. Naravno, dodaje on, jedan od uslova je i puno poštovanje Rezolucije 1244 UN. Tek kada to bude postignuto, podvlači naš sagovornik, moguće je doneti novi politički okvir za Kosovo i Metohiju..

Ono na čemu, po Janjićevom mišljenju, Beograd u ovom trenutku treba da insistira, jeste poništavanje Štajnerovih odluka kao što je ona o privatizaciji društvene imovine. Beograd bi trebalo da od medjunarodne zajednice zahteva sprovodjenje mera kojima bi se zaštitila ta imovina i sprečila dalja privatizacija dok se ne postigne dogovor o zaštiti imovinskih prava države. Dalje, nastavlja Janjić, vlasti u Beogradu, treba da insistiraju na završetku procesa decentralizacije ali i na tome da kosovski Srbi uzmu aktivno učešće u celom procesu rešavanja problema. Pri tome prioritet treba staviti na borbu protiv organizovanog kriminala i uspostavljanje opšte bezbednosti za sve gradjane Kosova i Metohije. To se može postići članstvom u PARTNERSTVU ZA MIR, ali i kroz saradnju šefova policija država u regionu. Tako bi se stvorila jedna mreža bezbednosti koja može biti dobar osnov i za druge oblike saradnje, podvlači Janjić.

Naš sagovornik izražava očekivanje da će ključni medjunarodni faktori, kao što su SB UN, SAD i EU osnažiti dogovor Beograda i Prištine. Nadam se da tom prilikom niko neće kršiti medjunarodno pravne i političke dogovore jer bi čitav region uvukli u krizu. Štajner je probao da ignoriše te dogovore pa je umalo došlo do obnove sukoba, podseća na kraju razgovora politički analitičar Dušan Janjić.

 17. jun 2003.

ALEKSANDAR RADIĆ O POVLAČENJU RUSKIH VOJNIKA IZ SASTAVA KFORA

Prema najavama odlaskom 650 vojnika iz sastava KFOR-a započinje povlačenje ruskih mirovnih snaga sa Kosova i Metohije. Završetak povlačenja ruskih snaga sa Balkana očekuje se krajem avgusta. Ovaj potez za naš radio komentariše vojno-politički analitičar Aleksandar Radić. Sa njim je razgovarala Daniela Dobožanović.

Tokom devedesetih godina mnogi dogadjaji na Balkanu, kao i odluke o sudbini bivše Jugoslavije bili su u vezi sa procenama i odnosom zvanične Moskve prema Zapadu, ocenjuje Radić. Sada je reč je o potpuno drugačijem spletu strateških okolnosti. U ovom trenutku Rusija pokazuje, vrlo uverljivo da je svet počeo da funkcioniše po drugim pravilima.Očigledno je da Rusi ne žele da budu prisutni u regionu u kome nemaju intrese. Govoreći o eventualnoj nameri SAD da prepuste učešće u mirovnim misijama na Balkanu Evropljanima, Radić smatra da se oni neće potpuno povući iz regiona. SAD žele da smanje broj snaga, s obzirom da im je ljudstvo potrebno za angažovanje i u drugim operacijama. U svakom slučaju SAD će na duži rok zadržati svoje kontigente u BiH i na Kosovu, a mirovne snage EU će morati da popune prazan prostor koji će se pojaviti zbog smanjivanja broja američkih i povlačenja ruskih vojnika. Evropa u ovom trenutku ne može samostalno da deluje na bezbednosnom planu, ukazuje Radić. On, takodje, primećuje da izmedju Vašingtona i Moskve u poslednje vreme postoji visok stepen razumevanja, pa se o eventualnom ulasku Rusije u NATO može ozbiljno razgovarati. Ruska federacija će u tom slučaju najverovatnije tražiti poseban, privilegovan položaj u sistemu kolektivne bezbednosti, smatra Radić.

Govoreći o podnošenju zahteva za prijem SCG u Partnerstvo za mir, Radić kaže da je prijem državne zajednice u ovaj program Alijanse izvestan. Najveći problem je, medjutim, što SCG kasni. U trenutku kada je završeno reorganizovanje sistema regionalne bezbednosti, državna zajednica tek treba da postane deo nečega što je odavno počelo da se razvija. Kada je reč o članstvu u NATO-u SCG očekuje dugo čekanje. Predstoji joj izmedju ostalog preispitivanje da li je sposobna da prihvati nova pravila igre. Ulazak u Alijansu je u vezi i sa ekonomskim oporavkom države i sa pitanjem da li je zajednici mesto u EU i kada će ga zauzeti, objašnjava Radić. Reforma vojske SCG je neophodna bez obzirana na to da li smo u Partnerstvu za mir ili pretendujemo članstvu u NATO. U vojsci državne zajednice postoji problem sa organizacijom. Osim toga postoji neusaglašenost izmedju ambicija i realnog stanja vojne opreme i finansijskih mogućnosti, zbog toga je reforma vojske SCG prioritet o kome ne treba raspravljati, zakljućuje u razgovoru za naš radio vojno-politički Aleksandar Radić.

17. jun 2003.

LJUDSKA PRAVA U VOJSCI SCG

Zaštita ljudskih prava u Vojsci Srbije i Crne Gore nije dramatično nepovoljna, rezultat je ankete koju su sproveli Centar za civilno-vojne odnose i Centar za politikološka istraživanja iz Beograda.

Ispitanici smatraju da u vojsci najčešće dolazi do ograničenja prava na slobodu izražavanja. Takav rezultat je očekivan u Vojsci bivše Jugoslavije, medjutim, demokratskim promenenama 2000-te godine situacija se radikalno menja. Oko 90% ispitanika tvrdi da im nije bilo ugroženo pravo na život, koje je jedno od osnovih ljudskih prava garantovano Ustavom. Pošto su pripadnici vojske često izloženi opasnostima: borbenim gadjanjima i rukovanjem eksplozivnim sredstvima razumljivo je da je visok procenat onih koji smatraju da im je ugrožen fizički i psihički integritet ličnosti. Većina mladjih ispitanika tvrdi da im je bio ugrožen životni integritet zbog otežanih uslova u vojsci poslednjih godina i opasnosti da će biti upućeni na ratišta na prostorima bivše SFRJ.

Zbog prirode vojnog poziva, pravo na privatnost u toj instituciji mora biti ograničeno. Medjutim, iznenadjuje činjenica da se polovina anketiranih izjasnila da im nisu bila ugrožena ta prava. U ranijoj ideološkoj Vojsci SFRJ sasvim je razumljivo da su prava na slobodu, savest i veroispovest bila znatno ograničena. Nisu smela biti ispoljavana mišljenja suprotna vladajućoj ideologiji. Pitanje savesti bilo je klasno uslovljeno, a upražnjavanje rituala i ispoljavanje verskih uverenja zabranjivano je za vreme služenja vojnog roka, pogotovu za vreme aktivne vojne službe. Više od polovine ispitanika te zabrane su smatrali prirodnim za ideološku vojsku, kakva je nekada bila, i nisu osećali da su im prava na veroispovest bila ugrožena.

S obzirom da je Srbija i Crna Gora višenacionalna zajednica, poštovanje prava manjina bitan je uslov za jedinstvo vojnog kolektiva i za jačanje moralne snage sistema odbrane. Rezultat ovog istraživanja ne ukazuje na postojanje diskriminacije na nacionalnoj osnovi u vojsci. Jedno od najmanje ugroženih prava u vojsci Srbije i Crne Gore je zaštita zdravlja.

Zbog brojnih kontraverzi oko kršenja zakona i običaja ratovanja na tlu bivše SFRJ proteklih deset godina ispitanicima je postavljeno pitanje o poznavanju Ženevskih konvencija. S obzirom da je samo jedna četvrtina ispitanika bila upoznata sa odredbama te konvencije, tvorci reformi Vojske Srbije i Crne Gore trebalo bi da tu temu uvedu u redovnu obuku. Većina anketiranih tvrdi da su ih starešine upozoravale da poštuju zakone i običaje rata.

Skoro polovina mladih ne odobrava da se vojni vrh politički angažuje i da svoje stavove nameće svim pripadnicima vojske. Razumljivo je da ograničenja, koja su u vojsci neminovna, najteže prihvataju mladi koji su vaspitavani u vreme kada ljudska prava i demokratske vrednosti postaju univerzalne. Nema sumnje da će se taj trend nastaviti, pa mu se društvene institucije kao i vojska moraju prilagodjavati.

17. jun 2003.

NEDELJNI MAGAZIN : STARE ŠTAMPARIJE U CRNOJ GORI

Poželeli smo da se u vreme kompjuterskog sloga i izuzetne štamparske tehnike prisetimo kada su i kakao štampane prve knjige na prostorima Srbije i Crne Gore.U NEDELJNOM MAGAZINU pričaćemo o prvim štamparijama u Crnoj Gori.Pripremila Sunčica Kostov.

Tradicija knjige duga je kod naših naroda koliko i pismenost. Naravno, prvo su to bile knjige rukom pisane - prava mala umetnička dela. Mesta gde su nastajale te knjige bili su manastiri.

Kroz ceo srednji vek, gotovo u svim manastirima, bilo je prepisivača koji su za sobom ostavili dragocene knjige. Od kraja XI do XV veka otvoreno je više prepisivačkih centara u Crnoj Gori. Poznati su oni u Kotoru, Prevlaci, Skadru, Bijelom Polju, Morači, Djurdjevim Stupovima. U XII veku u skriptoriju u Baru nastao je LJETOPIS POPA DUKLJANINA .U ovim skriptorijima nastale su brojne rukopisne knjige od posebnog značaja za razvoj pismenosti u Crnoj Gori.

Medjutim, mi smo ovu priču počeli da bi govorili o prvim štampanim knjigama na našem tlu. Na Obodu, brežuljku na obali Rijeke Crnojevića u Crnoj Gori, osnovana je prva državna štamparija u Evropi. To je štamparija Crnojevića, tadašnjih vladara Crne Gore, u kojoj su štampane knjige od 1493. do 1496. godine. Ova štamparija, nazvana Obodska po brdu na kome se nalazila, proradila je samo 38 godina nakon pojave prve štampane knjige - Gutembergove BIBLIJE objavljene u Majncu.

I tako, dok je Kolumbo, ploveći u neizvesnost prilazio novom kontinentu - Americi - na Obodu je 8 ljudi godinu dana radilo na slaganju i otiskivanju 597 stranica OKTOIHA - pravoslavne crkvene kjnige sa pesmama koje se pevaju u 8 glasova. To je naša najlepša i najstarija knjiga štampana u dve boje slovima izuzetne lepote.Knjiga je ukrašena nadahnutim crtežima i inicijalima, što je i danas čini remek delom .Tokom tri godine, koliko je štamparija radila iz nje su izašla još četiri izdanja. Pored već pomenutog OKTOIHA, štampani su i OKTOIH PETOGLASNIK, PSALTIR, MOLITVENIK i ČETVOROJEVANDJELJE.To su naše prve inkunabule - knjige štampane u prvo vreme štamparstva do 15oo. godine. Obodski OKTOIH je jedina južnoslovenska ilustrovana inkunabula.

Nastavljamo priču o starim štamparijama u Crnoj Gori. Za Obodsku štampariju presa i alat nabavljeni su u Veneciji, a slova, matrice i ilustracije izradjene su na Obodu. Najezde Turaka Osmanlija, ugrozile su rad ove štamparije i ona je posle samo tri godine preseljena na Cetinje, koje će narednih 5oo godina biti, a i danas je, prestonica Crne Gore. Tradiciju Obodske štamparije, koja je odigrala neprocenjivu ulogu u razvoju renesansne misli, nastavila je mnogo kasnije, 1834. godine, ona koju je na Cetinje dopremio vladar i pesnik Petar Petrović Njegoš.Nju je zadesila neobična sudbina. Tokom jednog snažnog naleta vojske Otomanske imperije 1853. godine, Crnogorcima je ponestalo municije. Uzeli su olovna slova iz štamparije, pretopili ih u puščanu i topovsku tanad i tako, još jednom odbili turski napad.

Pored ovih bile su i druge štamparije koje su uglavnom radile po manastirima. Nažalost sve one nestale su u burnim vremenima, kao što su i sami manastiri često stradali. Medjutim, iako ne znamo kakva je bila sudbina ovih štamparija, ni koliki je bio tiraž odšampanih knjiga, zna se da su odigrale izuzetnu ulogu u širenju pismenosti i kulture na ovim prostorima. Pored toga, one su doprinele usavršavanju i ulepšavanju ćiriličnih slova, pa su se oblici nekih od njih zadržali i do naših dana. 

16. jun 2003.

ODNOSI SAD I SCG

razgovor sa PREDRAGOM SIMIĆEM

Odnosi izmedju SAD i SCG su sve bolji i nisu svedeni samo na uslovljavanja finansijske pomoći. O složenosti odnosa dve zemlje naš novinar Daniela Dobožanović razgovarala je sa profesorom Fakulteta političkih nauka Predragom Simićem.

Stejt department i američki Konges sredinom februara ove godine nisu odobrili pomoć zbog, kako je tada rečeno, neadekvatne saradnje Beograda sa Haškim tribunalom. Ne može se reći da će odluka o finansijskoj pomoći biti presudna za odnose SAD i SCG, kaže Simić. Medjudržavne odnose očekuju i druga iskušenja. Državna zajednica treba da donese odluku da li će prihvatiti bilateralni sporazum o izuzimanju američkih državljana od odgovornosti pred Medjunarodnim krivičnim sudom. Inaće ovaj sporazum nije ultimativan i neće dovesti do uvodjenja sankcija prema Srbiji i Crnoj Gori, ali je za sadašnje vlasti državne zajednice neprijatan jer treba da se opredele izmedju "stare i nove Evrope". Bez obzira što Evropa za Srbiju i Crnu Goru predstavlja krajnji cilj i rešenje velikog broja problema, neki problemi nasledjeni iz prethodnog režima ne mogu se rešiti bez pomoći SAD, istiće Simić. Reč je o problemu Kosova i Metohije, pitanju Medjunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju, kao i o odnosima u tzv. Dejtonskom trouglu, podseća Simić. Osim toga, ukupna bezbednost državne zajednice u mnogo čemu zavisi od toga kakav će biti stav Amerike i organizacija u kojima ona ima glavnu reč, navodi on. O prihvatanju bilateralnog sporazuma sa SAD odlučiće sa na osnovu odluke u američkom Kongresu o finansijskoj pomoći SCG i zaključaka predstojećeg samita u Solunu, kaže Simić. On smatra da će posle 21. juna biti doneta odluka u vezi sa predlogom iz Vašingtona. Takodje, realno je očekivati da će SAD, nakon 1. jula dati državnoj zajednici dodatan prostor za razmišljanje u vezi sa ponudjenim bilateralnim sporazumom, smatra Simić.

Govoreći o odnosima SAD i SCG, Simić kaže da se oni kreću uzlaznom putanjom, podsećajući da je pre nekog vremena američki predsednik Džordž Buš odobrio prodaju oružja državnoj zajednici. Reč je potezu koji se preduzima prema prijateljskim i savezničkim zemljama, ocenjuje on. Mislim da se SCG približava onim standardima koje SAD očekuju od bivših socijalističkih zemalja jugoistočne Evrope. To će biti praćeno odobravanjem finansijske pomoći, i pozitivnim stavom predstavnika Amerike u MMF-u, Svetskoj banci i drugim medjunarodnim institucijama koje igraju ključnu ulogu u finansijskoj pomoći reformama u zemlji, stav je prof. Predraga Simića.

16. jun 2003.

POVODOM USVAJANJA AKCIONOG PLANA

Savet ministara SCG usvojio je Akcioni plan hramonizacije ekonomskih sistema članica državne zajednice. Time su stvorene pretpostavke za uklanjanje prepreka slobodnom protoku ljudi, robe, usluga i kapitala. Piše Dajana Veličković Šabotić.

 Od ovog plana, oslonjenog na osnove Beogradskog sporazuma, očekuje se mnogo. Pre svega, uspostavljanje kvalitetnijeg i funkcionalnijeg sistema ekonomskih odnosa u državnoj zajednici, opterećenoj bremenom višeslojne asimetričnosti privreda. Poznato je da Srbija i C.Gora imaju bitno različite geoekonomske uslove, ali i strateške razlike u koncepciji razvoja. Srbija ide u pravcu jačanja preradjivačke industrije, zasnovane na poljoprivrednoj proizvodnji, a C.Gora u potpunosti razvija tercijalne delanosti. Iz toga logički proizilazi da je prevashodni interes Srbije zaštita domaćeg proizvodjača što znači veće carine, a Grne Gore zaštita potrošača što podrazumeva manje carine. Kompromis je pronadjen ali trpi konstantne kritike dela političke i ekonomske javnosti. Običan svet, pak, najviše strahuje od inflatorne spirale za koju se sa ovim rešenjem stvara pogodno tle. Medjutim,tu je i grupa ekonomista koja tvrdi da je smanjenje prosečne crinske stope (u nekim slučajevima sa 14,4 na 8,6 posto) odlično te da će u najoštrijoj konkurenciji i najsurovijim tržišnim uslovima preživeti samo oni najjači. Ukoliko se želi u EU preterana zaštita domaće proizvodnje je, po njima, bespredmetna jer treba biti spreman na konkurenciju sa najboljima.

Ministri inostranih poslova EU na savetu u Luksemburgu takodje podržavaju harmonizaciju srpsko-crnogorskih ekonomskih veza, a sutra se u Beogradu očekuje da Parlament Srbije usvoji Akcioni plan. To treba da uradi i crnogorski Parlament kako bi ujednačavanje carinskih stopa i protok robe,usluge i kapitala počeli da se odvijaju i u praksi po jedinstvenim tržišnim uslovima.

16. jun 2003.

13. jun 2003.

ŽIVKOVIĆ - ŠTAJNER

Dijalog kosovskih Albanaca i zvaničnog Beograda će početi krajem juna ili početkom jula, posle Samita EU u Solunu, izjavio je predsednik Vlade Republike Srbije Zoran Živković posle razgovora sa šefom UNMIK-a Mihaelom Štajnerom.

Živković je precizirao da će tema razgovora predstavnika Albanaca i Srba biti pitanja bezbednosti i kvaliteta života svih stanovnika na Kosovu i Metohiji. On je izrazio očekivanje da će razgovorima prisustvovati medjunarodni predstavnici, kao garant uspeha budućih dogovora. Na sastanku sa šefom UNMIK-a u Beogradu, kojem je prisustvovao i potpredsednik Vlade Srbije Nebojša Čović bilo je reči o bezbednosnoj situaciji na Kosovu i Metohiji, posebno kada je reč o Srbima i nealbanskom stanovništvu. Stavovi Vlade Srbije i UNMIK-a se po tom pitanju bitno razlikuju, jer srpska vlada poslednji zločin u Obiliću posmatra kao nastavak etničkog čišćenja, rekao je Živković.

Mihael Štajner je upoznao srpskog premijera sa daljim tokom istrage oko trostrukog ubistva porodice Stolić u Obiliću. Medjutim, po njegovim rečima, ne bi trebalo govoriti o mogućim počiniocima zločina dok se ne utvrde činjenice. Štajner se saglasio da treba sve učiniti da bi se poboljšala bezbednost Srba na Kosovu i Metohiji.

Predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Nebojša Čović je ponovio stav srpske Vlade da pravog povratka izbeglica u Pokrajinu neće biti dok se ne obezbedi njihova potpuna sigurnost.

Prilikom razgovora srpskih zvaničnika sa šefom UNMIK-a dogovorena je dalja saradnja MUP-a Srbije i UNMIK policije oko pitanja bezbednosti.

13. jun 2003.

POVODOM DOGOVORA SA SAD O IZRUČIVANJU

Savet bezbednosti UN usvojio je Rezoluciju 1487 kojom se za godinu dana produžava izuzeće američkih državljana pred Medjunarodnim krivičnim sudom. Do kraja juna Vlada Srbije i Crne Gore moraće da donese odluku da li da potpiše bilateralni sporazum sa SAD o izuzimanju američkih državljana iz jurisdikcije ovog suda. O ovoj temi Dušica Djukić razgovarala je sa predsednikom Komiteta pravnika SCG za ljudska prava Biljanom Kovačević - Vučo i sa pravnim savetnikom Beogradskog centra za ljudska prava Tatjanom Papić.

Od odluke koju će morati da donese Vlada zavisi da li će SCG da se okrene ka SAD ili ka EU, ističe Kovačević-Vučo. Ona podseća da budućnost zemlje zavisi od toga u kakvim je odnosima i sa jednom i sa drugom stranom i da tu treba napraviti balans. Ukoliko budemo morali da potpišemo takav ugovor to će samo govoriti o situacijiji u kojoj se zemlja našla posle dugogodišnje izolacionističke politike, kaže Vučo. Čini mi se da vlast SCG još nije saopštila da imamo malo opcija za izbor, zaključila je Biljana Kovačević-Vučo.

Beogradski centar za ljudska prava smatra da vlasti SCG ne treba da potpišu ovaj bilateralni sporazum sa SAD. Tijana Papić iz ovog centra objašnjava da je razlog za to što bi se njegovim potpisivanjem ugrozila svrha MKS, a potpisivanje je u suprotnosti sa medjunarodnim obavezama zemlje. Papić medjutim, ukazuje da je realnost drugačija. Medjunarodni položaj SCG može da nas dovede do situacije da udjemo u pregovore za potpisivanje sporazuma. U tom slučaju iz Beogradskog centra za ljudska prava upozoravaju da se mora voditi računa o poštovanju pet principa. Papić najpre podseća da posebni sporazumi ne smeju da promovišu nekažnjivost. Da bi se to sprečilo SAD moraju da se u nekoj odredbi sporazuma obavežu da će suditi svim osumnjičenima za teške ratne zločine. MKS je osnovan da bi se upravo sudilo u slučajevima kada domaće sudstvo ne može ili neće da procesuira najteže zločine. Veoma je važno, ističe Papić, da se ovi posebni sporazumi ne odnose na sve američke gradjene kako to traže SAD, već da se odnose samo na vojnike i nosioce diplomatskog imuniteta. Iz Beogradskog centra za ljudska prava upozoravaju da u ovom sporazumu ne sme da bude uključeno načelo reciprociteta koje je uobičajeno u ovakvim slučajevima. Veoma je važno ističe Papić, da sporazum ne sme da stupi na snagu pre nego što ga ratifikuje Parlament zajednice SCG. SAD moraju ozbiljno da shvate namere Medjunarodne zajednice koda je osnovala MKS. Svojom željom da sama sudi vojnicima za ratne zločine SAD isključuju mogućnost odgovornosti pred ovim stalnim krivičnim sudom, zaključila je pravni savetnik Beogradskog centra za ljudska prava Tatjana Papić.

Monstruozno ubistvo tročlane porodice Stolić u Obiliću kod Prištine prošle nedelje jedan je od najjezivijih primera zločina albanskih terorista na prostoru koji pretenduje da se nazove evropskim. Prema izjavi patologa teroristi su tupim predmetom udarali žrtve i gazili ih, a nakon iživljavanja zapalili su kuću u kojoj su Stolići živeli. Slični izvešaji stizali su i iz drugih kosovskih mesta. Žrtve su deca i odrasli, mladi i stari, žene i muškarci. Zločini se dešavaju u kućama, na njivama, na ulici, svuda gde se zateknu nezaštićeni. Albanske teroriste očigledno vezuje isti cilj: isterati i poslednje nealbance iz takozvanog multietičkog Kosova. Zableženi su i brojni slučajevi upotrebe vatrenog oružja i bombaških napada na srpske kuće kao i skrnavljenje grobova.

Borcima za etničko čisto Kosovo, očigledno smetaju i srpski spomenici kulture, manastiri, crkve ali i knjige srpskih pisaca. Na pravoslavni Uskrs ove godine iz gradske biblioteke u Gnjilanu na smetlište je izbačeno oko 1000 knjiga na srpskom jeziku izmedju ostalih: nobelovca Ive Andrića, Petra Petrovića Njegoša i Desanke Maksimović. Da nije reč o izolovanom slučaju dokazuje izveštaj organizacije za zaštitu ljudskih prava Amnesti internešenel, objavljen pod naslovom "Zatvorenici u sopstvenim domovima" u kome je detaljno prikazan položaj nealbanskih zajednica na Kosovu. KFOR i UNMIK nisu uspeli da obezbede poštovanje ljudskih prava jer nisu preduzeli blagovremene i odgovarajuće akcije protiv njihovog kršenja. U izveštaju Amnesti internešenel se apeluje na predstavnike medjunarodne misije da počinioce zločina privedu pravdi i preuzmu efikasnije mere zaštite ugroženog stanovništva.

13. jun 2003.

MEDJUNARODNA PRIVREDNA HRONIKA

Da li je nagli skok kursa eura uvod u inflaciju i razlog za paniku, pitanje je koje zaokuplja vodeće ekonomiste starog kontinenta. Državna zajednica Srbija i Crna Gora, na obodu granica Evropske unije i sa čvrstim opredeljenjem da joj se pridruži u najkraćem mogućem roku, takodje je zaokupljena aktuelnim kretanjima na tržištu valuta. Piše Dajana Veličković - Šabotić.

Krhka nacionalna ekonomija SCG je hipersenzitivna i na najmanje oscilacije u privrednom okruženju pa je i ova drastična promena okolnosti u "korpi valuta" praćena konstantnim padom američkog dolara i rastom eura, ako ništa drugo, razlog za oprez.

Prema krajnje uopštenim prognozama domaćih stručnjaka, ekonomiju SCG ipak čeka nešto povoljnija pozicija. Većina dugova SCG izražena je u dolarima što znači da će se poveriocima plaćati manje, a izvesnih korekcija će sigurno biti i u stavkama državnog računa. Realno je očekivati i pojeftinjenje jednog dela uvoza, jer se znatan deo nabavki iz inostranstva plaća oslabljenim dolarom. Medjutim, medalja ima i drugu stranu. Zbog pada vrednosti američkog dolara, recimo Rudarsko topioničarski kompleks BOR, na istoku Srbije, prema tvrdnjama njegovog direktora Borivoja Stojadinovića, mesečno gubi 300 hiljada dolara. Sudbinu ove kompanije dele i mnoge druge koje su u izvozno-uvoznim makazama izmedju područja dolara i područja eura.

Dok država, pa i privrednici, veću pažnju poklanjaju padu američke valute, gradjani sa zabrinutošću gledaju na skokove eura. Kurs srpskog dinara je vezan za euro i opadanje vrednosti dinara budi strahove od skoka inflacije. Iz Narodne banke Srbije uveravaju da nema mesta strepnji i da je sadašnji pad dinara u odnosu na euro uobičajna oscilacija izazvana ponudom i potražnjom. Bilo kako bilo, NBS raspolaže sa 2,5 milijarde dolara deviznih rezervi. To je, po oceni njenog guvernera Mladjana Dinkića, dovoljno za intervencije u slučaju zaoštravanja situacije na tržištu. Dobra vest je i da je ukupna novčana masa u opticaju u Srbiji manja od deviznih rezervi. Važno je i to što u Ministarstvu finansija i ne pomišljaju da traže štamapnje dodatnih količina dinara od Centralne banke.

U Crnoj Gori, gde je evro i zvanična valuta, sa njegovim rastom se u pitanje dovodi konkurentnost izvoza. Imajući u vidu da je sezona u punom jeku konkurentnost najvažnije crnogorske izvozne privredne grane - turizma je pred velikim izazovom. Direktor podgoričke Hipotekarne banke Slavko Drljević upozorava da se evro koristi za plaćanje uvezene robe i da brzo može da se dodje u situaciju da ga ne bude dovoljno u opticaju. Vodeći podgorički ekonomista Veselin Vukotić pak podseća da će evro kao zajednička valuta uskoro biti sredstvo plaćanja u svim zemljama sa kojima se graniči region, te da je pitanje valute ne samo tehničko nego i pitanje strateške vizije.

Za ekonomiste i političare u Srbiji monetarna unija je takodje pitanje strateške vizije, ali za razliku od Crne Gore, Srbija će uvesti evro kao sredstvo plaćanja tek posle prijema u Evropsku uniju.

Očigledno je da državna zajednica Srbije i Crne Gore, iako još uvek nije u EU, deli sve nedoumice zvaničnog Brisela koje izaziva rast evra. To je sasvim normalno kada se zna da je domaća ekonomija u rangu najotvorenijih u okruženju i da su zemlje EU njeni najznačajniji trgovinski i poslovni partneri.

12. jun 2003.

DJELIĆ O DEVIZNOM DUGU

Srbija spada u red visokozaduženih zemalja, što nalaže opreznost u upravljanju tim dugom i eventualno novim zaduženjima. No, situacija nije alarmantna i ne preti joj dužnička kriza, ocenjuje ministar finansija i ekonomije u Vladi Srbije, Božidar Djelić. O tome u prilogu Mladena Bjelića.

Učešće spoljnog duga u bruto nacionalnom dohotku Srbije prošle godine iznosilo je 81 odsto. U taj procenat uključeno je i tri milijarde eura za servisiranje dugova po osnovu tzv. stare devizne štednje. Reč je o solidarnosti prema gradjanima čije je štedne uloge opljačkala država u vreme režima Miloševića. To, medjutim, uvećava obaveze iz budžeta Vlade Srbije za 25 odsto. Ako bi se ove obaveze izostavile, onda bi učešće duga u bruto nacionalnom dohotku iznosilo 55 odsto. Takav nivo zaduženosti, od zemalja u okruženju imaju, na primer, Makedonija i Bosna i Hercegovina, a u nešto lošijem položaju su Hrvatska i Turska.

Prema podacima ministra finansija Božidara Djelića, tokom naredne tri godine za servisiranje dugova u proteklom razdoblju. U 2001. godini iz budžeta Srbije servisirano je 61,6 miliona eura duga u stranoj valuti. Prošle godine servisirano je 234 miliona eura, a ove godine biće otplaćeno 432 miliona. Od 2004. do 2007. godine za servisiranje dugova biće potrebno izdvojiti oko 600 miliona eura godišnje. Ministar Djelić demantovao je neke špekulacije da bi Srbiji sledeće godine mogla zapretiti dužnička kriza, jer je Srbija, po njegovoj oceni, sposobna da servisira ta dugovanja. Po njegovoj oceni, veće teškoće nastupaju 2007. godine, kada će trebati otplaćivati 800 miliona eura, a 2009. čak milijardu eura.

Ministar Djelić izneo je i strategiju Vlade po ovom pitanju. Uz insistiranje na ostvarenju zacrtanih planova rasta društvenog proizvoda i izvoza, Srbija će u pregovorima sa medjunarodnim institucijama nastojati da obezbedi nove olakšice. Sprovodjenje produženog aranžmana sa Medjunarodnim monetarnim fondom treba da obezbedi za dve godine dodatni otpis duga od 15 odsto prema poveriocima Pariskog kluba. Vlada je takodje usvojila Strategiju za pregovore sa Ruskom federacijom oko regulisanja njenog klirinškog duga, koji je nastao u toku prethodnih godina. On je izneo i očekivanje da će se u pregovorima sa poveriocima Londonskog kluba takodje iznaći optimalna rešenja. Osim toga, formulisana je i zajednička inicijativa ministarstava finansija, energetike i ekologije i upućena Pariskom klubu za dodatni otpis duga od 450 miliona eura. Ova sredstva, umesto otplate, usmerila bi se u posebno formirani fond za zaštitu čovekove okoline, a za rekultivaciju zemljišta u termoelektranama Kolubara i Kostolac, kao i za korišćenje obnovljivih izvora energije.

12. jun 2003.

VODA KAO STRATEŠKI RESURS

Prema prognozama stručnjaka, u bliskoj budućnosti dve trećine stanovništva Zemlje suočiće se sa ozbiljnom nestašicom vode. Njeno obezbedjivanje, u mnogim regionima već danas igra ključnu ulogu u procesu osiguranja mira i stabilnosti razvoja brojnih nacija. S obzirom na bogata izvorišta mineralnih voda, SCG će biti poštedjena barem ovog problema. O ovoj temi više u prilogu Ranke Pavlović.

Već sada, više od dve milijarde ljudi u svetu oseća nestašicu pijaće vode. Borba za ovaj vitalni životni resurs vodi se ekonomskim, političkim i pravnim sredstvima. Prema izvorima agencija UN, širom sveta trenutno postoji oko 300 potencijalnih žarišta u kojima bi uskoro mogli izbiti medjudržavni oružani sukobi zbog vode. Svesna aktuelnosti i globalnosti ovog problema, UN su 2003. godinu proglasile Medjunarodnom godinom pitke vode.

Što se tiče SCG, na njenoj teritoriji je registrovano više od 1300 prirodnih i veštačkih izvora mineralnih i termalnih voda, a samo se 12 koristi za flaširanje. Sa tih izvora, godišnje se upakuje više od 400 miliona litara dragocene tečnosti. Medju fabrikama koje se bave ovom delatnošću, svakako je najuspešnija KNJAZ MILOŠ iz Arandjelovca, u centralnoj Srbiji. Ona sa 50 odsto učestvuje u ukupnoj proizvodnji, a znatan deo izvozi u 15 zemalja sveta.

Strateškim partnerima je jasno da domaći "mineralci" koriste tek deo proizvodnih potencijala i izvoznih mogućnosti, pa zato ne čudi interesovanje svetskih kompanija, poput francuskog DANONE-a, američke KOKA KOLE, investicionog fonda SALFORD iz Londona i Hrvatske PODRAVKE za učešće u privatizaciji fabrika vode iz SCG.

Slovenačka KOLINSKA je prva strana kompanija koja je postala većinski vlasnik akcija u manjoj domaćoj punionici - PALANAČKOM KISELJAKU. Postupak privatizacije drugih fabrika vode je u toku.

11. jun 2003.

KOSOVO POSLE SEDNICE SB

Posle sednice Saveta bezbednosti UN jasno je da medjunarodna zajednica nije spremna za promene u pristupu rešavanja krizne situacije na Kosovu i Metohiji. Drugim rečima, važno je da se na tom područiju održava kakav takav mir, a sve ostalo, čini se, trebalo bi da se rešava u hodu. Da li takva politika vodi stvarnom rešenju, ili postoji opasnost da nagomilavanje problema, naročito zločini ekstremista, vremenom rasplamsaju tinjajuće žarište? Piše Ivana Subašić.

Savet bezbednosti UN nije ispunio očekivanja Beograda da će preduzeti odlučnije korake u rešavanju problema na Kosovu. Konstatacija ambasadora Srbije i Crne Gore pri UN Dejana Šahovića da na Kosovu vlada mir, ukoliko se on shvata kao odsustvo rata, nije imala velikog odjeka. Doduše, članice SB UN su i ovog puta najoštrije osudile zločin nad nedužnim ljudima, koji su, eto slučajnosti, opet Srbi. Situacija u južnoj srpskoj pokrajini je, po rečima pomoćnika generalnog sekretara UN Hedija Anabija, mnogo drugačija nego pre četiri godine, ali izazova ima.

Uoči sednice Saveta bezbednosti premijer Zoran Živković založio se za uspostavljanje punog medjunarodnog protektorata na Kosovu i Metohiji. Taj zahtev nije ništa drugo nego vraćanje procesa rešavanja kosovskog pitanja u okvire Rezolucije 1244, kaže savetnik premijera Branko Radujko. Povratak na potpunu i doslednu primenu tog dokumenta, znači uspostavljanje mira, bezbednosti i slobode kretanja za sve gradjane na Kosovu, kaže advokat Vladimir Božović iz Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju. Medjutim, dodaje on, gospodin Štajner ne primenjuje osnove principe Rezolucije i prenosi nadležnosti rezervisane za sebe na privremene kosovske insistucije. To je poguban proces, jer te institucije nisu multietničke, nego albanske, upozorava Božović. Ako je formulisana politika STANDARDI PRE STATUSA, onda to treba da bude opšti princip, kaže analitičar Zoran Lutovac. Prema njegovim rečima treba prvo ispuniti standarde - osnovna ljudska prava za sve gradjane, bezbednost i slobodu kretanja, uspostaviti stvarno multietničke demokratske institucije, a zatim iću u prenos nadležnosti.

S obzirom na trenutnu situaciju na Kosovu, jasno je da nisu ispunjeni ni osnovni preduslovi demokratskog društva. U uslovima, kada su sve učestaliji napadi na nealbance i njihovu imovinu, teško je govoriti i o povratku izbeglih i prognanih. Bez poverenja teško može doći do dijaloga, na kome insistira medjunarodna zajednica. Zato predstavnici medjunarodne zajednice imaju veliku odgovornost kada je reč rešavanju kosovsko-metohijskog problema.

11. jun 2003.

KAKO IZ TRANZICIONE RECESIJE

Samo priliv investicija od bar milijardu i po dolara do kraja godine može da spreči privredni zastoj, procena je stručnjaka Ekonomskog instituta u Beogradu. U iščekivanju ovih sredstava, koje su medjunarodni finansijski krugovi najavili, srpski ministar za privatizaciju Aleksandar Vlahović ponudio je privremeno rešenje, intenziviranje javnih radova već za 15-tak dana. Opširnije Milena Milivojević.

U julu mesecu počela bi obimnija izgradnja puteva, železnice i druge infrastrukture, najavio je Vlahović. Ovi radovi angažuju veliki broj ljudi, gradjevinsku i ostalu proizvodjačku operativu. Čini se da odgovor na pitanje, kako prebroditi krizu, leži i ministrovoj najavi novih subvencija države velikim sistemima. Sve to bi, kako kaže Vlahović, trebalo da omogući rast proizvodnje od jedan posto mesečno do kraja godine.

Ipak, ostaju procene ekonomista, od kojih većina smatra da je Srbija u prvoj polovini ove godine upala u klopku zakasnele tranzicije. Zadržana je usporena privredna aktivnost što je smanjilo izvozne rezultate. Industrijska proizvodnja u prva četiri meseca ove godine manja je za tri procenta u odnosu na isti period lane.

Za izlazak iz privrednog zastoja neophodne su privredne investicije u većem obimu. Pod tim se podrazumeva ubrzanje privatizacije i priliv stranih investicija. Znači, pospešiti aktivnost preduzeća, to je ono čemu SCG treba da teži u narednom periodu, upozoravaju ekonomski eksperti. Oni smatraju da se privredna slika Srbije može popraviti samo protržišnim reformama.

Neophodno je i dalje pospešivanje razvoja malih i srednjih preduzeća. Trenutno u Srbiji ima 270 hiljada malih i srednjih preduzeća, a cilj je da do 2008. godine taj broj bude gotovo udvostručen. Vlada Srbije i Ministarstvo za privredu i privatizaciju postavili su za jedan od svojih prioritetnih ciljeva to da za relativan kratak rok omoguće otvaranje milion novih radnih mesta u ovom sektoru.

10. jun 2003.

MIĆUNOVIĆ SA KOSMETSKIM SRBIMA

Na narednoj sednici Skupštine Srbije i Crne Gore vodiće se debata o situaciji na Kosmetu, nakon čega će se usvojiti odgovarajuća rezolucija, izjavio je presednik tog parlamenta Dragoljub Mićunović u razgovoru sa predstavnicima kosmetskih Srba. Opširnije u tekstu Marijane Maljković.

Na Kosovu i Metohiji neće biti pomirenja dok se svaki čovek ne vrati u svoju kuću, istakao je Mićunović. Bez vašeg opstanka na Kosmetu nama ta teritorija ništa ne znači, rekao je Mićunović Srbima sa Kosmeta.

Moramo da nametnemo problem ljudskih prava na Kosmetu kao planetarni problem, da svet upoznamo sa slikom života u toj pokrajini koja je takva da će se nad njom zgražavati svi ljudi skloni poštavnju ljudskih prava, rekao je Mićunović. On je dodao da treba iskoristiti predstojeći Samit EU u Solunu da se problem Kosmeta pokrene sa mrtve tačke.

Vladika Artemije je upozorio da će na tom skupu Kosovo imati svoje predstavnike kao da je reč o nezavisnoj državi i da Srbija i Crna Gora mora da zauzme stav o tome. Govoreći o nedavnom ubistvu tročlane porodice Stolić u Obiliću na Kosmetu, Vladika Artemije je rekao da su, nakon te tragedije, preostali Srbi još više zaplašeni, a KFOR za njih nema dovoljno razumevanja. Problem bezbednosti, slobode kretanja, obrazovanja i zdravstva ne želimo da rešavamo sami već sa matičnom državom Srbijom i Crnom Gorom, istakao je Vladika Artemije.

Načelnik Kosovskog okruga Dragan Velić je rekao da od diplomatije Srbije i Crne Gore očekuje više inicijative kako bi se zaštitila osnovna ljudska prava Srba, a od medjunarodne zajednice da sprovede decentraliziciju kao što je obećala. 

09. jun 2003.

ČOVIĆ - SRBI IZ OBILIĆA

Radni tim Koordinacionog centra otići će u utorak u Obilić, kako bi se upoznao sa situacijom i zahtevao od UNMIK-a da preduzme konkretne mere na podizanju nivoa bezbednosti i slobode kretanja na teritoriji te opštine, - dogovoreno je na sastanku potpredsednika Vlade Srbije i šefa Koordinacionog centra Nebojše Čovića sa delegacijom Srba iz Obiliča. Izveštaj Jelene Simić.

Čović je ponovio da svako iseljavanje Srba sa Kosmeta samo ide u prilog albanskim ekstremistima. Problem Kosova i Metohije je u tome što je, pod kontrolom medjunarodne zajednice, Srbima uskraćeno elementarno pravo na bezbednost, slobodu kretanja, život i rad, i to u 21. veku, precizirao je Čović. On je ukazao da je Vojno-tehničkim sporazumom i Rezolucijom 1244 suspendovana vlast Republike Srbije na Kosmetu. Ne želimo da bilo kome dajemo lažne nade, ali to ne znači da se nećemo boriti za vraćanje prava države Srbije na prostor Kosova i Metohije, kao i obezbedjivanje individualnih i kolektivnih prava srpske nacionalne zajednice i svih drugih gradjana na toj teritoriji, naglasio je Čović.

Predstavnik Srba iz Obilića Mirče Jakovljević je istakao da albanski ekstremisti za svoje zločine imaju podršku medjunarodne zajednice. To potvrdjuje i nedavna akcija selektivnog razoružanja, kada su pretresana samo srpska sela u okolini Obilića, dok kontrola nije sprovedena u selu Žilivode u kojem se nalazi glavni štab terorističke organizacije ANA, što je poznato i medjunarodnim predstavnicima, rekao je Jakovljević. Podsetivši da je samo u opštini Obilić od juna 1999. godine spaljeno više od petsto kuća, a 36 lica je nastradalo, Srbi iz Obilića su zahtevali od Koordinacionog centra da izvrši dodatni pritisak na medjunarodnu misiju da privede pravdi odgovorne za ove zločine.

09. jun 2003.

 O SUDU SRBIJE I CRNE GORE

Skupština Srbije i Crne Gore u načelu je usvojila predlog zakona o Sudu SCG.

Sud Srbije i Crne Gore je jedna od institucija državne zajednice. U njegove nadležnosti spada rešavanje eventualnih sporova - po pitanju nadležnosti - izmedju institucija Srbije i Crne Gore, ili sporova državne zajednice sa jednom ili obe države članice. Takodje, taj sud odlučuje o uskladjenosti ustava i zakona država članica sa Ustavnom poveljom i zakonima državne zajednice Srbije i Crne Gore. On donosi i odluke po žalbama gradjana, ako se dogodi da im neka od institucija Srbije i Crne Gore ugrozi prava ili slobode garantovane Ustavnom poveljom, a nije predvidjen neki drugi postupak pravne zaštite. Ovaj sud je ovlašćen da stavi van snage zakone, akte i druge propise koji su u suprotnosti sa Ustavnom poveljom. Odluke Suda Srbije i Crne Gore su obavezujuće, što znači da na njih nema prava žalbe.

Sud Srbije i Crne Gore čini jednak broj sudija iz obe države članice. Sudije se biraju u Skupštini državne zajednice, na predlog Saveta ministara, i to mogu biti samo diplomirani pravnici sa najmanje 15 godina iskustva u struci. Njihov mandat traje 6 godina, nezavisni su u svom radu i ne mogu biti razrešeni dužnosti pre isteka vremena na koje su birani, izuzev u nekim slučajevima propisanih zakonom.

Kada se ocenjuje uskladjenost ustava, zakona ili nadležnosti država članica sa Ustavnom poveljom, zakonima i nadležnostima državne zajednice, u radu sednice Suda Srbije i Crne Gore učestvuju i odlučuju i sudije ustavnih sudova država članica.

Sedište Suda Srbije i Crne Gore je u crnogorskom glavnom gradu, Podgorici, dok ostale institucije državne zajednice imaju sedišta u administrativnom centru zajednice, Beogradu.

Dejan Mihajlov, šef poslaničke grupe opozicione Demokratske stranke Srbije - čiji je lider Vojislav Koštunica - ocenio je da je odluka Ustavnog suda o suspenziji potvrda ranijih tvrdnji te stranke o protiustavnosti odredaba o produženom policijskom pritvoru. On, medjutim, navodi kao problem to što se Ustavni sud ranije nije oglasio u vezi s tim.

05. jun 2003.

STANARSKA PRAVA SRBA U HRVATSKOJ

Zemlje Jugoistočne Evrope moraju na svom putu u Evropsku Uniju da urede sve segmente društva po uzoru na demokratije Zapadne Evrope. Za Hrvatsku to znači obavezu da što pre reši pitanje stanarskih prava Srba, državljana Hrvatske, izbeglih tokom rata devedesetih godina. Najavu Vlade u Zagrebu, da će u roku od četiri godine pronaći rešenje za oko 50 000 zahteva Srba za regulisanje njihovih stanarskih prava, komentariše za naš radio predsednik Srpskog nacionalnog vijeća iz Zagreba Milorad Pupovac.

Pošto je institut stanarskog prava ukinut 1996. godine, Vlada planira da Srbima koji su imali stan, a žele da se vrate u Hrvatsku ponudi dve mogućnosti, kaže Pupovac. Prva je da im se u najam daju stanovi, čiji je vlasnik država, sa pravom kasnijeg otkupa. Druga mogućnost je da Srbi povratnici imaju pravo da kupe stan po povoljnim socijalnim programima kao i svi drugi gradjani uz dugoročnu otplatu.

Medjutim, vlasti u Zagrebu još nemaju zadovoljavajući program, a Vlada Hrvatske nije ispoštovala dogovor sa Komesarijatom za izbeglice Srbije od pre dve godine po kojem su na osnovu stanarskog prava Srbima povratnicima trebali biti vraćeni stanovi u koje se nije niko uselio. Pošto hrvatske vlasti još nisu ispoštovale ovaj dogovor, ostaje da se vidi kako će rešiti pitanje stanarskih prava Srba čiji su stanovi u medjuvremnu na razne načine postali vlasništvo drugih lica. Konkretnim oblicima medjudržavne kompenzacije, treba rešiti i stanarska prava izbeglih Srba koji nemaju mogućnosti da se vrate ili se opredele za život u Srbiji i Crnoj Gori ili nekoj drugoj zemlji, smatra Milorad Pupovac.

Advokat Srpskog demokratskog foruma Miladin Škrbić plan Vlade Hrvatske za rešavanje stambenih problema Srba povratnika vidi kao još jednu prividnu sliku Hrvatske koja teži članstvu u EU da radi na ljudskim pravima. Prema njegovom mišljenju, Hrvatska nije u mogućnosti da putem davanja stanova u najam ili kupovine na dugoročnu otplatu, za četiri godine reši stanarska prava onih Srba koji žele da se vrate. Srbi u Hrvatskoj traže svoja stanarska prava na perfidan način oduzeta još 1996. godine pošto zbog progona godinu dana ranije kao izbeglice nisu mogli da podnesu zahtev za otkup tih stanova, kategoričan je Miladin Škrbić.

05. jun 2003.

DUHOVNI VODIČ KROZ BEOGRAD

Beograd je drevni hrišćanski grad. Na teritoriji Beograda u staro doba živeli su potomci Nojevog sina Jafeta; u novozavetno doba ovde su propovedali učenici Sv. apostola Pavla; najstariji pisani podaci o hrišćanima u Beogradu potiču iz doba vladavine rimskog cara Dioklecijana krajem drugog veka; najmasovnije krštenje Srba u Beogradu i okolini desilo se u prvoj polovini sedmog veka....Ovi podaci izneti su u nedavno objavljenoj knjizi DUHOVNI VODIČ KROZ BEOGRAD, protojereja Dr Radomira Popovića, profesora istorije na Teološkom fakultetu SPC u Beogradu. Na srpskom i engleskom autor nas vodi ne samo kroz istoriju, već daje i pregled crkava, manastira, tu je i karta Beograda, fotografije, telefoni....sve ono što je potrebno kada se upoznaje duša jednog grada. Prilog Ljiljane Nikolić.

"Knjiga DUHOVNI VODIČ KROZ BEOGRAD" je uradjena po nekom maniru kako to već postoji u svetu. Svi veliki gradovi, a to je i Beograd, imaju duhovne vodiče. Moja ideja je da svim ljudima dobre volje koje zanima grad, ponudim malo više, a ne samo ono što vide sada, već i ono što je bilo nekada, zagolicam maštu i podstaknem na razmišljanje. Upravo starina Beograd se najbolje sagledava kroz duhovne tragove koji najduže traju a to su crkve, svetilišta, naša drevna kultura i duhovnost", kaže naš gost Dr Popović, dodajući da detaljna istorija Beograda ne postoji i da nju tek treba napisati, što je izazov za istoričare, istraživače, ljubitelje duhovnosti". U našem gradu Beogradu hrišćanstvo je prisutno dve hiljade godina, od samog početka. Ima indicija da su učenici apostola Pavla, koji je dolazio do Soluna, što znamo iz Novog zaveta Svetog Pisma, dolazili do Panonije i Beograda. Ratovi, kataklizme, seobe mnogo toga su potrli i zatrli, ali tragovi postoje i govore da su ovi prostori hrišćanski prostori i to možemo reći, pre nego što su to geografski prostori savremene Zapadne Evrope", podseća profesor Popović. "Upravio naši balkanski prostori su bili polazište za hrišćanske misije u centralnoj i zapadnoj Evropi", kaže profesor. Takodje, konstatuje da je hrišćanstvo i poniklo u gradskim, urbanim sredinama, a kako je Beograd drevni grad i on je odigrao značajnu ulogu u hristijanizaciji ovih prostora.

Vodeći nas kroz istoriju, protojerej dr Radomir Popović, pored ostalog, podseća da je Beograd prvi put prestonica Srbije u doba despota Stefana Lazarevića, koji je ovaj grad dobio na poklon od ugarskog kralja Sigismunda 1403. godine i posvetio ga Bogorodici, koja je i njegova zaštitnica.

Kroz vekove Beograd je, kao što rekosmo, bio više puta razrušen, menjao gospodare, a zanimljivo je, recimo, da je jedan putopisac u 16. veku, kada je Beograd bio pod turskom vlašću napisao..."U varoši ima dosta hrišćana, ali je ostala nerazrušena samo jedna crkva, pa su hrišćani radi da je prošire, te Turcima nude 25 talira kako bi je proširili za samo jednu stopu. Ali, Turci to neće da im dopuste"...

Danas se u Beogradu zida preko 20 novih crkava, a trenutno ih ima 70. Sledeći DUHOVNI VODIČ KROZ BEOGRAD, moći ćete da ih upoznate i obidjete bilo šetajući ulicama grada, bilo čitajući ovo zanimljivo štivo. Mnogi koji posete naš lepi grad, na ušću reke Save u Dunav, ponoviće reči despota Stefana Lazarevića..."došavši, nadjoh najkrasnije mesto od davnina, grad Beograd". 

04. jun 2003.

OHRIDSKA DEKLARACIJA-EVROPSKA BUDUĆNOST BALKANA

Ohrdiskom dekleracijom lideri pet zemalja zapadnog Balkana potvrdili su opedeljenje o evropskoj perspektivi regiona. Na potezu je Brisel. Da li je EU spremna da na predstojećem samitu u Solunu konkretizuje stav da mapa EU neće biti potpuna bez tog regiona? O tome, razgovoru sa Ivanom Subašić, govori spoljnopolitički analitičar Predrag Simić.

Po svemu sudeći EU je spremna da podrži zemlje zapadnog Balkana na putu integracije u Uniju, kaže profesor Simić. Tim pre, što taj region, posle odluke petnaestorice o pridruživanju 10 zemalja istočne i centralne Evrope, ostaje poslednje područje izvan EU. Samim tim, nastavlja Simić, evropska integracija zapadnog Balkana je finalni izazov za EU, na kome Unija treba da se potvrdi kao dominantni politički akter na evropskom kontinetu.

Upravo na toj pretpostavci, ističe naš sagovornik, počiva Ohridska dekleracija. S druge strane, kaže Simić, zemlje zapadnog Balkana su suočene sa problemima za koje su svesne da ih ne mogu same rešiti. Medju zemljama bivše Jugoslavije postoji infrastruktura, tržište, veliki potencijal ekonomskog rasta, ali su i dalje prisutne posledice ratnih sukoba. Da bi se ti problemi prevazišli, neophodna je kako finansijska tako i politička pomoć EU. Jedino osloncem na političke i ekonomske resurse EU, zemlje zapadnog Balkana mogu da ubrzaju svoj razvoj i da izadju iz začaranog kruga siromaštva, etničkih sukoba i slično, ističe naš sagovornik.

Jedno od nerešenih pitanja u regionu je i Kosova. Stav EU je da se to pitanje mora rešavati u skladu sa Rezolucijom 1244 UN i dijalogom Beograda i Prištine. Rešenje tog pitanja takodje možemo sagledati kroz integraciju regiona u EU, kaže Simić. Ta intregracija, podvlači on, može stvoriti uslove za demokratsko rešenje pitanja Kosova i Metohije. Simić podseća da su Rim i Beč kroz integraciju u EU rešili problem južnog Tirola, a Francuska i Nemačka postigle istorijsko pomirenje.

Ako EU na predstojećem samitu u Solunu da zeleno svetlo Ohridskoj dekleraciji, onda ima nade ne samo za rešenje kosovskog pitanja, već i drugih problema sa kojima su suočene zemlje u regionu, smatra naš sagovornik. Zato je brzo uključivanje zapadnog Balkana u evropske ingregracije izazov za EU. Tek sa tim regionom u svom sastavu Unija će zaokružiti svoj geopolitički položaj na evropskom kontinetu i dokazati se kao vodeći politički akter na medjunarodnoj političkoj sceni, zaključuje na kraju spoljnopolitički analitičar prof. Predrag Simić.

04. jun 2003.

SAOBRAĆAJNE INTEGRACIJE NA BALKANU

Modernizacija saobraćajne infrastrukture kroz Srbiju skratiće vreme i smanjiti troškove putovanja i transporta u ovom delu Evrope. U tom projektu, izgradnja panevropskog Koridiora 10, kao najkraćeg puta od Evrope prema istoku, jedna je od najvažnijih investicija za domaću privredu, s obzirom da je u poslednjih desetak godina medjunarodni saobraćaj uglavnom zaobilazio put kroz Srbiju. Reč je o modernoj saobraćajnoj "kičmi", koja treba da podstakne razvoj i povezivanje zemlja u okruženju, ne samo u delu putne i železničke mreže nego i privrde u celini. Prilog Zorice Mijušković.

Koridor 10 na svom putnom pravcu od Salczburga do Soluna povezuje osam, a sa kracima još šest država. Od ukupne dužine putne saobraćajnice, koja iznosi 2.360 kilometara, kroz Srbiju prolazi 800 kilometara, od čega je trenutno 380 kilometara kvalitetan autoput. Vrednost ukupne investicije iznosi oko 2 milijarde evra. Prema rečima srpskog ministra za saobraćaj i telekomunikacije Marije Rašete Vukosavljević, vrednost radova na deonici autoputa kroz Srbiju u ovoj godini iznosiće oko dva miliona evra. Najjeftinija izgradnja puta je kroz ravničarsku Vojvodinu, severnu srpsku pokrajinu, koja se graniči sa Madjarskom, dok je najskuplja deonica kroz Grdeličku klisuru na jugu Srbije, zbog izuzetno komplikovane konfiguracije terena.U tom delu je, inače, i najduža trasa na celoj deonici, a za izgradnju jednog kilimetra mora se izdvojiti oko 10 miliona evra. Izgradnja dela autoputa od Beograda do makedonske granice, podvlači ministar Rašeta Vukosavljević, biće ujedno i najskuplji poduhvat za koji treba obezbediti oko 800 miliona evra. Za ovaj tzv. južni krak autoputa najzainteresovanija je Grčka. Ova zemlja južnog Balkana sredstvima iz tzv. Helenik plana finansiraće izgradnju deonice kroz Grdeličku klisuru. Grčki zvaničnici obećavaju da će Koridorom 10 kroz Srbiju kroz dve godine proći baklja sa olimpijskim plamenom, koja je od davnina simbol mira. Plan potpunog završetka saobraćajnica na Koridoru 10 do početka Olimpijskih igara 2004. u Atini veoma je ambiciozan, ali nije neostvarljiv. Ovu ocenu zajednički su izrekli ministri saobraćaja Srbije i Makedonije prilikom prošlonedeljnog susreta u Beogradu. Grčka će, precizirano je, u okviru Helenik plana za izgradnju južnog kraka Koridora 10 kroz Srbiju izdvojiti ukupno 250 miliona evra. Najnoviju tranšu od 40 miliona evra Vlada Srbije još čeka, kako bi mogla da nastavi radove na južnoj deonici. Za realizaciju celog projekta pored Grčke zainteresovani su investitori iz susednih zemalja, pre svega, Austrija, Madjarska, Slovenija i Hrvatska. Koridor 10 podrazumeva ne samo saobraćajnice i okolne sadržaje, već i širi prostor za brojne privredne aktivnosti koji treba da olakša povezivanje i komunikaciju medju državama u okruženju, ali i celom regionu.

Drugi važan segment Koriodora 10 je železnica, jer bi najveći transport robe trebalo da ide prugama. Kroz Srbiju prolazi jedna trećina odnosno 767 kilometara pruge. Iz kredita Evropske investicone banke na Koridoru 10 do sada je obezbedjena rekonstruk-cija svega 45 kilometara. Železničko transportno preduzeće Beograd namerava da se uključi u izgradnju infrastrukture investirajući u železnički čvor glavnog grada oko 200 miliona evra da bi se radovi priveli kraju. Dosad je u sve radove na železničkom čvoru uloženo oko pola mijirade evra. Realizacija modernog koncepta razvoja saobraćajne infrastrukture u Srbiji moguća je samo uz pomoć jakih strateških partnera. Kao potencijalne partnere, Vlada Srbije, pored Svetske banke, Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), Evropske investicione banke (EIB), koje su to i dosad bile, vidi i u drugim komercijalniom bankama, osiguravajućim društvima, fondovima, ali i jakim svetskim korporacijama. 

02. jun 2003.

SRBI SA KOSMETA

Od juna 1999. kada su se srpske snage povukle sa Kosova i Metohije, Pokrajinu je napustilo više od 250 hiljada Srba. Samo mali broj proteranih i izbeglih vratio se svojim domovima. Koordinacioni centar ulaže napore da bude omogućen povratak, a i prema oceni Odbora Skupštine Srbije za Kosmet - povratak izbeglih i proteranih je ključno pitanje kada je reč o Kosmetu.

Zbog čega nema povratka Srba na Kosmet? Proterani Srbi kažu da su njihove kuće porušene ili su ih, zajedno sa drugom imovinom, zauzeli Albanci. Za to vreme, Srbi sa Kosmeta žive u drugim delovima Srbije u kolektivnim izbegličkim centrima ili u privatnim stanovima za koje plaćaju visoke stanarine. Mnogi od njih ne mogu ni da obidju svoje domove jer UNMIK ne može da im garantuje bezbednost. Kažu da njihovi sunarodnici koji su ostali na Kosmetu nemaju slobodu kretanja. Navodimo primer Srbina koji se prijavio za povratak kući, ali je obavešten da je kuću prodao Albancu i uredno mu je dostavljen kupoprodajni ugovor preveden na albanski jezik. On je pribavio potvrdu od suda, u kojem je ugovor navodno overen, da u tom sudu nije izvršena overa tog dokumenta.

Predstavnici nekoliko udruženja Srba proteranih sa Kosova i Metohije traže od vlada zemalja koje učestvuju u procesu rešavanja kosmetske krize da se izjasne kada će biti dozvoljen povratak proteranih. Proterani Srbi zatražili su i smenu šefa UNMIK-a Mihaela Štajnera, za koga tvrde da otvoreno podržava politiku ekstremnih albanskih partija i ne dozvoljava organizovan i masovan povratak Srba na Kosmet. Oni takodje zahtevaju omogućavanaje slobode kretanja i bezbednost za Srbe i ostale gradjane Kosmeta.

Potpredsednik udruženja KUĆNI PRAG Dragiša Mirić kaže da 250 hiljada proteranih Srba traže da im budu vraćeni elementarno pravo da žive tamo gde su rodjeni, pravo na imovinu koja im je oteta i pravo na rad. Zahtevamo od Ujedinjenih nacija da donesu posebnu rezoluciju za Kosovo i Metohiju kojom će biti odredjen početak masovnog povratka svih raseljenih lica na svoja ognjišta i zaštita demokratskih prava za sve gradjane Kosova i Metohije, kaže Mirić. Proterani Srbi zahtevaju i da bude zaustavljen proces privatizacije na Kosmetu dok se svi gradjani Pokrajine ne vrate svojim kućama.

02. jun 2003.

JAK PRIVATNI SEKTOR - USPEŠNA SRBIJA

Jak privatni sektor, uz ubrzanu privatizaciju predstavlja u strategiji Vlade Srbije glavnu okosnicu oporavka i privrednog razvoja. Šire u prilogu Mladena Bijelića.

Sprovodjenje privatizacije društvenih preduzeća, koja su se u proteklom periodu pokazala neefikasna, predstavlja osnovni korak ka putu transformacije srpske privrede u modernu tržišnu ekonomiju, konukrentnu na medjunarodnom tržištu. Jasan titular vlasništva osnovni je preduslov za uspešno organizova-nje proizvodnog procesa, poštovanje i poboljšanje radne i teh-nološke discipline i stvaranje efikasnog i odgovornog menadž-menta. Proces privatizacije u Srbiji sve je intenzivniji. Nakon početkog koraka od pre dve godine kada su putem tender-ske prodaje privatizovane vojvodjanske cementare, u taj proces ušla su brojna druga preduzeća. Nakon sprovodjenja tenderskog ili aukcijskog postupka dobila su nove vlasnike i svež investicioni kapital koji je omogućio pokretanje proizvodnje i osvajanje mnogih novih proizvoda. Proces privatizacije pratila je i živa normativna aktivnost. Skupština Srbije usvojila je setove novih ekonomskih zakona čime je stvoren zdrav privredni ambijent. Jasna zakonska regulativa kojom se obezbedjuje sigurnost ulaganja i stimulativan poreski sistem najvažnije su odlike ovog ambijenta. Sve je to uticalo na stvaranje pozitivnije investicione klime.

U bržu transformaciju srpske privrede i jačanje privatnog sektora uključene su i najvažnije medjunarodne finansijske institucije. Evropska investiciona banka je kreditom od 10 miliona eura pomogla da ovih dana uspešna privatna firma MARBO PRODUKT iz Bačkog Maglića u Vojvodini, koja je u vlasništvu američke firme FIDEKS TREJD, otvori novi pogon za proizvodnju krompir pirea, unapredi postojeću tehnologiju i usvoji mnoge evropske standarde.Nemački i švajcarski fond za razvoj takodje su stimulativnim kreditima u mnogim slučajevima pospešili jačanje privatnog biznisa malih i srednjih preduzeća, uvek kad su prepoznali dobru ideju, koju je pratio kvalitetan menadžment preduzeća.

Govoreći na otvaranju novog pogona MARBO PRODUKTA, koji posle osam godina uspešnog rada već predstavlja najvećeg proizvodjača čipsa i drugih proizvoda od krompira na teritoriji jugoistočne Evrope, republički ministar za privredu i privatizaciju Aleksandar Vlahović istakao je da jak privatni sektor predstavlja okosnicu i prepoznatljiv imidž nove Srbije na putu evropskih privrednih i ostalih integracija. Dodajmo na kraju kako je ekonomski razvoj mnogih evropskih zemalja poslednjih godina upravo temeljen na jakom privatnom sektoru. Industrijski "bum" Italije i mnogih drugih zemalja upravo je posledica intenzivnog osnivanja malih "porodičnih fabrika". Takva preduzeća u ukupnoj strukturi učestvuju sa preko 70 odsto procenata, a to je put kojim je krenula i Srbija.

30. maj 2003.

EPARHIJA RAŠKO PRIZRENSKA I SNV O STANJU NA KOSMETU

Strategija medjunarodne zajednice ide u prilog stvaranju nezavisnog Kosova i Metohije, što potvrdjuje i niz odluka šefa UNMIK-a MIhaila Štajnera, izmedju i ostalog odluka o prenosu ovlašćenja na privremene institucije, Uredba o zakupu nepokretnosti na 99 godina kao i najavljen popis stanovništva koji bi dao legitimitet stvaranju etnički čiste teritorije, izjavio je predsednik Srpskog nacionalnog veća Severnog Kosmeta Milan Ivanović.

Ivanović je ocenio da se Rezolucija 1244 krši u najvažnijim odredbama - nema povratka, slobode kretanja za Srbe i decentralizacije. Povodom najavljenih razgovora u Solunu predstavnika Prištine i Beograda o konačnom statusu Kosmeta, Ivanović je rekao da ne postoji spremnost albanske strane za te razgovore, zato što ne žele da odustanu od koncepta nezavisnosti.

Vladika Raško-prizrenski Artemije izjavio je da je predstavnici medjunarodne zajednice zatvaraju oči pred izrazitom eskalacijom nasilja prema Srbima u kosovskom pomoravlju. Nema dana da ne dodje do prebijanja, maltretiranja pa čak i ubistva, rekao je vladika Artemije, ocenjujući da ukoliko se nešto hitno ne učini, Kosmet će ubrzo postati monoetnička pokrajina.

Srpsko nacionalno veće podržava multietničko i demokratsko rešenje za Kosmet, istakla je član Srpskog nacionalnog veća i poslanik koalicije POVRATAK Rada Trajković i dodala da u slučaju da se dopusti stvaranje etnički čiste albanske države na tom prostoru, SNV će zahtevati da se srpskom entitetu dozvole korekcije granica po etničkom principu. Albanski koncept nezavisnog Kosmeta zasniva se na ideji etničkog čišćenja i dominacije, što je u suprotnosti sa Rezolucijom 1244 i demokratskim evropskim standardima, ocenila je Trajković. Srbija kao zemlja u kojoj živi najviše etničkih zajednica na Balkanu, poseduje kredibilitet koji može da omogući različitim nacionalnim zajednicama da nadju budućnost u okviru njenih granica, zaključila je Trajković.

OSVRT NA SVETSKI EKONOMSKI FORUM

23. maj 2003.

ŠTAJNEROVA RASPRODAJA KOSOVA

Ukoliko misija Mihaela Štajnera, kao šefa UNMIK-a na Kosovu potraje, ne samo da će Albancima biti poklonjena srpska imovina vredna preko 20 milijardi dolara, već će se i ostvariti albanski san o nezavisnom Kosmetu. To bi nesumnjivo imalo nesagledive posledice na stabilnost i budućnost čitave Jugoistočne Evrope, procenjuju evropski eksperti. O ovoj temi opširnije Milena Milivojević.

Privatizacija na Kosovu i Metohiji, po modelu UNMIK-a, započela je u korist Albanaca, bez Srba i pripadnika drugih nacionalnosti. Ono u šta je srpska država decenijama ulagala preliće se u džepove Albanaca, koji su novac uglavnom stekli trgujući oružjem, drogom i ljudima. Besramnom rasprodajom imovine ignoriše se činjenica da oko 400 društvenih i 75 javnih firmi sa Kosova ima izvorne vlasnike u drugim delovima Srbije. Istovremeno, slučajno ili namerno, zaboravlja se da je Srbija garant spoljnog duga Kosova, koji iznosi 1,4 milijardi dolara.

Inače, UNMIK je već 1999. godine blagosiljao otimačinu malih i srednjih preduzeća vrednu oko 60 miliona evra. Nju su sproveli albanski separatisti, istovremeno se uselivši i u srpske kuće. Nema sumnje da je cilj nelegalne privatizacije, izmedju ostalog i sprečavanje povratka prognanih nealbanaca. Situaciju još više zaoštrava nedavna odluka Mihaela Štajnera o prenošenju nadležnosti UNMIK-a na privremene albanske institucije samouprave. To direktno vodi nezavisnosti Kosova i može imati ozbiljne političke posledice, ne samo za Srbiju, već i za čitav region, ocenio je profesor medjunarodnog prava iz Londona Filip Sans. Postoje državni, politički i pravni razlozi da se spreči stvaranje nezavisnog Kosova, kao etnički čiste albanske države izvan matice, smatra i predsedavajući Saveta Evrope Peter Šider.

Pravni eksperti iz Srbije smatraju da Vlada treba da načini platformu o zaštiti nacionalnih interesa na Kosovu. Kosmet je region pod suverenitetom Srbije još od 1878. godine i to ne osporava ni Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN.

U medjuvremenu, Srbima i pripadnicima ostalih etničkih grupa preostaje nada da će medjunarodne institucije blokirati rasprodaju srpske imovine i podržati stavove zvaničnog Beograda. U protivnom, ojačane pozicije albanskog lobija odraziće se vrlo brzo na ekonomsku i političku stabilnost Evrope.

15. maj 2003.

SCG U OBNOVI IRAKA

SAD će preko Američke agencije za medjunarodni razvoj (USAID), u obnovu Iraka uložiti oko 100 milijardi dolara. Glavni poslovi povereni su američkim, britanskim i španskim firmama, dok će za poslove podizvodjača moći da konkurišu firme iz ostalih zemalja. Preduzeća iz SCG, dobila su "zeleno svetlo" i političku podršku američke administracije da se uključe u taj proces. Prilog Ranke Pavlović.

Ministarstvo gradjevine Srbije, pozvalo je domaće firme da učestvuju na tenderima za posleratnu obnovu Iraka. Početkom maja, Savet ministara SCG osnovao je stalno radno telo koje će pomoći domaćoj privredi da se uključi u proces izgradnje Iraka.

Za srpsko-crnogorske firme, najzanimljivija je kapitalna izgradnja porušene i oštećene infrastrukture. Vrednost tih radova procenjena je na 680 miliona dolara. Nosilac infrastrukturnih projekata je američka firma BECHTEL i angažovanje drugih preduzeća za ove poslove obavljaće se isključivo preko nje. Ambasadi SCG u Vašingtonu, već je poslato 25 prijava domaćih firmi i one će biti prosledjene predstavnicima BECHTEL-a i Agencije USAID. Inače, ova Agencija, jedna od tri ovlašćene institucije koje su nadležne za sve aktivnosti u obnovi Iraka, propisala je kriterijume za dodelu poslova podizvodjačima. Oni moraju da imaju prethodno iskustvo rada u Iraku i da poseduju planove i tehničku dokumentaciju za ranije izgradjene objekte. Takodje, moraju imati garancije i sertifikate o kvalitetu, kao i izveštaj o bonitetu firme.

Što se tiče gradjevinskih preduzeća iz Srbije i Crne Gore, ona su u periodu od 1970. do 1990. godine izgradila širom Iraka značajan broj kapitalnih objekata.

Medju tim firmama je i beogradski Holding ENERGOPROJEKT, koji iza sebe ima tridesetogodišnji neimarski staž na iračkoj teritoriji. Rukovodstvo ENERGOPROJEKTA, kontaktiralo je američku firmu BECHTEL, sa kojom je učestvovao u izgradnji hidroelektrane BEKME u Iraku. Kao konsultant, beogradsko preduzeće je učestvovalo i u izgradnji iračkih elektrana BADUŠ I i II, brodske prevodnice u Basri, irigacionih sistema i mnogih drugih velikih objekata.

13. maj 2003.

ODNOS SRBIJE I CRNE GORE I VELIKIH SILA - RAZGOVOR SA PREDRAGOM SIMIĆEM

Spoljna politika Državne zajednice Srbija i Crna Gora još uvek nije jasno definisana, jer je reč o državi koja postoji nešto više od mesec dana. Medjutim, ona je u najvećoj meri okrenuta ulasku u evropske i evroatlanske integracije, ocenio je u razgovoru za Medjunarodni radio Srbija i Crna Gora profesor Fakulteta političkih nauka Predrag Simić. Sa njim je razgovarala Daniela Dobožanović.

Sa stanovišta konsolidacije i bezbednosti zemlje, za Državnu zajednicu prioritet je ulazak u EU, naglašava Simić. Ona i počiva na zajedničkoj želji država članica da udju u ovu organizaciju, kaže Simić. Medjutim, bez obzira na takva deklarativna politička opredeljenja realni intresi prema zamljama kao što su Kina i Rusija ostaju, naglašava Simić.

Poseta delegacije saveznog ministarstva inostranih poslova Ruskoj federaciji i Kini, pokazala je intres da se razvijaju dobri medjudržavni odnosi i sa ovim zemljama, smatra on. Ne treba zaboraviti ekonomske intrese koje imamo u tom delu sveta. Srbiji je potreban ruski gas, a Kina je najveća trgovinaska sila u svetu. Dug koji je prethodni režim napravio prema Kini iznosi 650 miliona dolara i teško se otplaćuje, kaže Simić. On podseća da je i pre demokratskih promena u zemlji, Kina je uvek pronalazila razloge da ćeka na otplačivanje dugova i daje nove kredite našoj zemlji, tvrdeći da time pomaže narod, a ne režim, ukazuje Simić. Kada je reč o trgovini SCG sa Kinom do sada nisi realizovani veći poslovi. Naime, prostor naše zemlje postao je suviše mali za njene izvoznike. Kineski izvoz se meri u stotinama milijardi dolara, objašnjava Simić. Osvrćući se na dosadašnje odnose Jugoslavije sa Kinom, on kaže da ne treba zaboraviti da od svih stalnih članica SB samo Kina nikada nije glasala za sankcije prema našoj zemlji i nikada nije povukla svog ambasadira iz Beograda.

Govoreći o odnosu Srbije i Crne Gore prema SAD, Simić navodi da se oni razvijaju u dobrom pravcu. Prekretnicu u tim odnosima najavila je i odluka predsednika Džordža Buša da se odobri izvoz oružja u Državnu zajednicu. Oružje se ne prodaje neprijateljima, istiće Simić i ukazuje da izjava Buša da je izvoz oružja u SCG u intresu SAD i bezbednosti sveta mnogo govori. Simić je podsetio i na nedavnu posetu saveznog ministra odbrane Borisa Tadića, Briselu i sedištu NATO, ocenivši da je pozitivan pomak u odnosima sa Alijansom.

Srbija i Crna Gora teži ulasku u EU, Partnerstvu za mir i NATO-u, ali ne sme potcenjivati velike sile stalne članice SAveta bezbednosti, zaključuje u razgovoru za RJ- Medjunarodni radio Srbija i Crna Gora profesor Predrag Simić.

SCG U PARTNERSTVU - ATLANTSKI SAVET

Za stvaranje još boljeg poslovnog ambijenta, predložen je paket novih ekonomskih zakona, koji će tokom maja ući u skupštinsku proceduru. Reč je o zakonima o koncesijama, založnom pravu, finansijskom lizingu i o Agenciji za strana ulaganja i promociju izvoza, kaže republički ministar za ekonomske veze sa inostranstvom Goran Pitić.

25. april 2003.

HRVATSKO-SRPSKO PITANJE I ULAZAK U EU

Dugoročni cilj svih zemalja Jugoistočne Evrope jeste članstvo u Evropskoj Uniji. Neke od njih, poput Bugarske i Rumunije, dobile su jasan signal iz Brisela da bi već 2007. godine mogle ući u EU, dok će za ostale taj rok biti znatno duži. Hrvatska, koja je od bivših jugoslovenskih republika, kako tvrde neki analitičari, pored Slovenije najviše odmakla u sprovodjenju reformi, podnela je prošlog meseca molbu za članstvo u EU sa nadom da bi mogla ući u proceduru prijema zajedno sa Bugarskom i Rumunijom. Pred Hrvatskom je ipak još mnogo prepreka koje usporavaju dalju integraciju zemlje u evropske strukture. Na prvom mestu tu je nerešeno pitanje povratka oko 200 hiljada izbeglih Srba iz Hrvatske, zatim slaba saradnja sa Haškim tribunalom, još uvek nedovoljno razvijena ekonomija i mnoga druga.

Na nedavnom samitu o proširenju Evropske Unije u Atini, hrvatski premijer Ivica Račan, pritisnut stalnim kritikama medjunarodne zajednice, izjavio je da će Hrvatska do kraja godine rešiti pitanje povratka izbeglih Srba i njihove imovine. Ovo je, po njegovim rečima, ključni uslov za približavanje Hrvatske Evropskoj Uniji koje je zvanični Brisel postavio Zagrebu još 1997. godine. Predstavnici i ostalih evropskih organizacija poput OEBS-a i Saveta Evrope, kontinuirano vrše pritisak na vlasti u Zagrebu, Beogradu i Sarajevu da usklade zakonodavstva koja regulišu povratak i imovinska prava izbeglica. Pravo izbeglica na povratak i povraćaj imovine predstavljaju osnovna ljudska prava bez čijeg ispunjenja ne može biti trajnog mira u regionu Jugoistočne Evrope, stav je medjunarodne zajednice. Pod pritiskom sveta da efikasnije rešavaju osnovna ljudska prava, ali i zbog želje za što bržom integracijom u Evropsku Uniju, balkanske zemlje medjusobno su sklopile sporazume o slobodnoj trgovini i započele postupak liberalizacije viznog režima u regionu. Cilj je da se pored rešavanja pitanja izbeglih, steknu preduslovi za povećanje investicija, razvoj ekonomije i povećanje standarda stanovništva u regionu Jugoistične Evrope.

Izmedju Beograda i Zagreba do kraja godine trebao bi biti zaključen i sporazum o zaštiti manjina, Srba u Hrvatskoj i Hrvata u Srbiji i Crnoj Gori. Prema tom sporazumu, manjine bi imale pravo na kulturnu autonomiju i participaciju u vlasti.

U svim dosadašnjim istupima predstavnika Evropske Unije insistira se na regionalnom pristupu, što navodi na zaključak da će zemlje Zapadnog Balkana u paketu ući u EU. Iako mnogo spremnija za članstvo u EU od Albanije ili BiH, Hrvatska će verovatno morati da sačeka da i njeni balkanski susedi sazru za prijem u Evropsku Uniju.

25. april 2003.

Reforma vojske je jedan od najvažnijih zadataka koji predstoji Srbiji i Crnoj Gori. U okviru reforme centralno mesto zauzima uspostavljanje civilne kontrole nad vojskom, što je i uslov za ulazak u brojne medjunarodne organizacije.

Vojni rok je prošle godine skraćen sa 12 na devet meseci. Osim toga, biće smanjen i broj vojnika. Vojni analitičar Ljubodrag Stojadinović u razgovoru za RADIO JUGOSLAVIJU kaže da će reforma vojske biti dug proces. Neophodno je da država usvoji Strategiju nacionalne bezbednosti, a zatim bi trebalo odrediti veličinu vojske, smatra Stojadinović. Prema njegovom mišljenju, posle toga usledilo bi prilagodjavanje vojske projektima za odnose sa inostranstvom, kao što je pristupanje Partnerstvu za mir i drugim vojnim savezima.

Veliku pažnju privukla je odluka Vrhovnog saveta odbrane Srbije i Crne Gore da vojne službe bezbednosti, koje su da sada bile potčinjene Generalštabu, budu stavljene pod nadležnost Ministarstva za odbranu. U okviru Vojske Srbije i Crne Gore postoje dve uprave koje se bave obaveštajnim radom - Uprava bezbednosti i Obaveštajna uprava. Stojadinović ističe da je za reformu vojske neophodno stavljanje pod kontrolu vojne službe bezbednosti. Ta služba se u poslednjih nekoliko decenija potpuno otela kontroli. Zapravo, ona je imala ambiciju da sve kontroliše a da nju ne kontroliše niko, kaže Stojadinović. On smatra da Vojska treba da bude stavljena pod civilnu kontrolu - kontrolu Vlade, Parlamenta i čitave javnosti, izuzimajući principe koji se tiču vojne tajne. Vojna služba bezbednosti do sada je bila misteriozna i radila je prema propisima koje je sama donosila, kaže Stojadinović. Zbog toga on kao valjan potez ocenjuje nastojanje Saveta ministara da rad te službe bude regulisan na osnovu zakona i pod kontrolom Saveta ministara.

Prema mišljenju Stojadinovića, vojne službe bezbednosti u svim državama, prema pravilu, pokušavaju da se otrgnu kontroli. U demokratskim, dobro uredjenim državama, postoje mehanizmi za kontrolu vojnih službi bezbednosti. To su pre svega parlamentarne komisije, ukazuje Stojadinović. On ocenjuje da države nastoje da podvrgnu kontroli vojne obaveštajne službe, a te službe nastoje da se otrgnu kontroli. Što je u društvu razvijenija demokratija to je veća mogućnost da vojne službe bezbednosti budu pod kontrolom, smatra Stojadinović.

28. mart 2003.

LEON DAVIČO O ZNAČAJU KRATKOG TALASA

Treba da pojačamo naše veze sa svima, pogotovo sa evropskim zemljama, jer mi imamo šta da kažemo svetu i našim ljudima u inostranstvu, izjavio je za RJ - medjunarodni radio Srbije i Crne Gore, Leon Davičo, predsednik Udruženja stranih dopisnika u Švajcarskoj, kome je u Beogradu ovih dana uručena specijalna povelja i zlatan prsten Udruženja novinara Srbije za " naročite zasluge i doprinos unapredjenju novinarstva ". Ovogodišnji laureat je skoro šest decenija u novinarstvu, krajem šezdesetih prelazi u UNICEF, a po sedam godina proveo je i u informativnim službama UNESCO-a i Visokog komesarijata UN za izbeglice, posebno se angažujuci na osnivanju škole za decu izbeglice u BiH. U bogatoj novinarskoj biografiji piše da je bio glavni urednik POLITIKE EKSPRES, l8 godina dopisnik " Politike " iz Pariza, Rima i Zeneve, stalni saradnik nedeljnika " Vreme " i agencije BETA. Studije ekonomije i političkih nauka završio je u Kanadi l948. godine i po dolasku u Beograd,da " doprinese izgradnji zemlje ", kao vrsni poliglota - govori engleski, francuski,nemački,italijanski i španski - profesionalnu karijeru započeo je u redakciji kratkotalasne stanice Radio Jugoslavija, danas medjunarodnog radia Srbije i Crne gore. O značaju kratkog talasa u svetu i programu koji ljudi rado slušaju na takvim stanicama sa Leonom Davičom je razgovarao Kiril Panov.

Četvorogodisnji rad u kratkotalasnoj stanici, koja se tada još nije zvala Radio Jugoslavija,bio je za mene veoma značajan kaze Davičo. Sama po sebi l948. godina je bila teška , a posle rezolucije Informbiroa nije se znalo šta sutra moze da donese. Bilo je riznično raditi jer svaka greška, makar i nenamerna, mogla je da bude shvaćena kao neka vrsta napada na režim. Pa ipak, bio sam srećan jer sam znao da učestvujem u širenju istine o Jugoslaviji koja nije bila mnogo poznata. Sećam se, ističe Davičo, pisama slušaoca koji su nam tražili da im šaljemo uverenje da slušaju naš program. Znate, to je tada bila moda, kaže naš sagovornik, zadovoljan sto se praksa održala i do danas.

Davičo podvlači da Radio Jugoslavija treba da ostane stanica kojoj se veruje, koja će prenositi istinu, jer je to osnovni princip " poštenog novinarstva " Svestan je da su se na ovim prostorima, u poslednjoj deceniji dogadjale tužne stvari. " Treba tačno reći kakva je situacija. Ništa ne treba kriti. To je posao kratkotalasne stanice prema inostranstvu", kaže Davičo. Konstatuje da se veze sa svetom pojačavaju. Sadašnje vlade, i savezna i republičke, mnogo polažu na dijasporu, na Srbe, na Crnogorce, pa i na Jugoslovene, ako hoćete koji žive u inostranstvu,napominje Davičo. I njih treba obaveštavati o svemu šta se dogadja. Znači, na jednoj strani vi imate slušaoce koji su dijaspora, koja je nostalgična, a na drugoj strance koji su, takodje zainteresovani za ono što se dešava u Jugoslaviji, izvinite ja po inerciji koristim to ime,pre svega zbog navike, a drugo, i zbog ličnih simpatija,kaže Davičo. Srbija i Crna Gora su velike nepoznanice ne samo u svetu, nego i u Evropi. Ljudi ne znaju, ili veoma malo znaju o tome šta se ovde dogadja,kaze Davičo i podseća da je pre godinu i po dana doveo grupu od dvadeset stranih novinara iz isto toliko zemalja,koji su bili iznenadjeni onim što su videli. Poneli su, kaze Davičo, toplinu kojom smo bili primljeni kod svih najviših zvaničnika u Beogradu, Podgorici,Banjaluci,Zagrebu i Ljubljani. Ti novinari koji i danas iz Ženeve pišu o dogadjanjima sa ovih prostora steklui su nove prijatelje i svi su oni postali, ukoliko to ranije nisu bili prijatelji zemlje koju su prvi put posetili. Davičo podseća da je i u vreme akcijaskih poduhvata krajem četerdesetih doveo grupu od 80 studenata iz Kanade koji su posetili prugu Šamac - Sarajevo i da se sa oko šezdesetak od njih i danas bar jednom nedeljom dopisuje.

Na konstataciju pitanje da je Srbija i Crna Gora pozvana da postane 45-a članica Saveta Evrope, naš sagovornik ističe da je krajne vreme da je do toga došlo. Pametni političari u Zapadnoj Evropi, računaju na naš doprinos Evropi " kada za to budemo bili u stanju ". Situacija je jos teška, ali mislim da će vremenom uloga Srbije i Crne Gore, a i drugih bivših republika sa ovog prostora, biti ne odlučujuća, ali svakako zanimljiva i važna. " Mi imamo šta da ponudimo. Ako ništa drugo imamo ljudsku toplinu koja " fali " u nekim zemljama suviše civilizovanim, automatizovanim, suviše kompjuterizovanim. To je jedno, a drugo mi smo lepa zemlja. Sada nas otkrivaju, i najbolji način da mogu to da nastave je da steknu naviku da slušaju našu kratkotalasnu stanicu koja je njima namenjena. Vaša stanica je neophodnost za nasu zemlju, jer mi imamo šta da kažemo i našim ljudima u rasejanju i strancima. On koji je mnogo putovao po svetu i stekao brojne prijatelje medju državnicima brojnih zemalja poručuje ljudima u dijaspori da ne zaborave " stari kraj " i da oni mogu pomoći i svojim interesovanjem i učesćem u novoj izgradnji, zavisno od mogućnosti.Na kraju razgovora gospodin Davičo koji je dobar deo života proveo u našoj kratkotalsnoj stanici ističe da treba približiti strancima i druge vrednosti Srbije i Crne Gore. " Kratkotalasna stanica može da propagira i turističke vrednosti, posebno banje i manistire u Srbiji i Crnoj Gori, na Kosovu i Metohiji. " Treba zaboraviti ratove i pažnju posvetiti miru. A mir to su i turizam i putovanje, prijateljstvo, to je ljubav... poručuje Leon Davičo.

24. mart 2003.

                   EKOLOŠKE POSLEDICE NATO BOMBARDOVANJA

Bombardovanje Jugoslavije od strane NATO, započeto na današnji dan pre četiri godine, izazvalo je najveću ekološku katastrofu koja je pogodila ne samo stanovništvo Srbije i Crne Gore, već i čitavog regiona. Bio je to svojevrsni namerno izazvan hemijski i ekološki rat vodjen protiv Jugoslavije gotovo tri meseca, sa pogubnim dugoročnim posledicama po zdravlje i životnu sredinu. Prilog Zorice Regeljac.

Mada motivisano navodnim humanitarnim razlozima, tromesečno bombardovanje Jugoslavije od strane NATO izazvalo je ne samo brojne civilne žrtve, već i masovno razaranje privrednih objekata i saobraćajne infrastrukture, što je upravo pogodilo najšire slojeve stanovništva. To je istovremeno dovelo do globalnih i dugoročnih posledica, prvenstveno ekoloških, jer su tokom bombardovanja članice NATO prekršile čak 20 medjunarodnih konvencija iz oblasti zaštite životne sredine. Merenja vršena tokom agresije, ali i nakon nje, potvrdjuje da je došlo do velike zagadjenosti vazduha, vode i tla, posebno tamo gde su gadajna hemijska, naftna i elektroenergetska postrojenja. To se, podsetimo, dešavalo upravo u najvećim gradovima ili u njihovoj neposrednoj okolini, kao što je, recimo, bio slučaj sa Beogradom i Pančevom, Novim Sadom, Kragujevcem, Borom, Prištinom i mnogim gradovima Srbije. Brojni primeri namernog izazivanja ekološke katastrofe gadjanjem naftnih i hemijskih postrojenja u najvećim gradovima upućuje da se svesno išlo na ugrožavanje zdravlja ljudi.

Nažalost, nisu poštedjena čak ni zaštićena prirodna dobra i nacionalni parkovi Jugoslavije, na koje je bačeno oko 15 hiljada bombi i uništeno oko 1.500 hektara najlepše prirode. Pri tom je korišćeno najrazornije oružje uključujući i, medjunarodnim konvencijama zabranjene, kasetne bombe i projektile sa osiromašenim uranijumom. Najviše razornih uranijumskih projektila sručeno je na južnu srpsku pokrajinu Kosovo i Metohiju, čije je stanovnike, navodno trebalo zaštititi. To su potvrdili zvaničnici zapadne Alijanse navodeći da je na Kosmetu ispaljena oko 31-dna hiljada uranijumskih projektila. Predstavnici organizacije UN za životnu sredinu (UNEP), precizirali su da je NATO na Kosmetu upotrebio 10 tona osiromašenog uranijuma. Uranijumske bombe bačene su i na više lokacija na jugu Srbije, kao i na jednoj lokaciji Crne Gore. Većina ovih projektila još uvek se nalazi u zemljištu, zagadjujući podzemne izvore i vodotokove, jer Vlada, suočena sa brojnim ekonomskim teškoćama, nije mogla da finansira njihovo uklanjanje.

U svetu su dobro poznata delovanja ovog, stotinama godina razgradjujućeg, radioaktivnog materijala, kako po životnu sredinu tako i po zdravlje ukupnog biološkog sveta, uključujući i čoveka. Otuda i ostaje pitanje bez odgovora - šta je sa dugoročnim posledicama po stanovništvo. Već sada je na Kosmetu, ali i u Srbiji i Crnoj Gori, evidentno znatno povećanje smrtnosti, ali i obolevanja od mnogo teških bolesti, posebno kancera, što je direktna posledica dosad namerno izazvane ekološke katastrofe. Visoku cenu NATO bombardovanja mogle bi da plate i mnoge buduće generacije kroz teška obolenja i fizičke deformacije.

Bombardovanje je porošlo ali je ostalo opasno nasledje rata, minska polja, avio, kasetne i uranijumske bombe, preteći i dalje gradjanima, pre svega Srbije. Samo u Beogradu još uvek stoji pet velikih neeaktiviranih avio bombi, a za vadjenje samo jedne potrebno je oko 50 hiljada eura. U samom centru grada još uvek stoje i ruševine arhitektonski i kulturno-istorijski najvrednijih gradjevina. Pomoć medjunarodne zajednice očito nije bila dovoljna ni za ukljanjanje evidentnih posledica bombardovanja, koje još uvek podsećaju gradjane na jednu od najtragičnijih epizoda u njihovoj istoriji.

05. februar 2003.

SRBIJA I CRNA GORA UMESTO JUGOSLAVIJE

Proglašenjem Ustavne povelje Srbije i Crne Gore ime Jugoslavija odlazi u istoriju i arhive.

Ime države osnovane 1918. godine menjano je više puta. 1. decembra 1918. godine u Beogradu je proglašena Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, a nastala je ujedinjenjem teritorija bivše Austro-ugarske monarhije na kojima su živeli Srbi, Hrvati i Slovenci sa Kraljevinom Srbijom i Crnom Gorom. Država je 1929. godine dobila ime Kraljevina Jugoslavija. Država pod tim imenom je nestala 1941. godine, kada je na njenoj teritoriji počeo Drugi svetski rat. U zemlji koju su okupirale fašističke sile javlja se više vojnih pokreta, medju kojima će se izdvojiti partizanski pokret koji su predvodili komunisti i koji će i izaći kao pobednik. 29. novembra 1943. godine na Drugom zasedanju AVNOJ-a u Jajcu - današnja BiH - proglašena je nova Jugoslavija, projektovana kao federacija pet naroda - Srba, Hrvata, Slovenaca, Makedonaca i Crnogoraca - i šest federalnih jedinica - Srbije, Hrvatske, Slovenije, Makedonije, Crne Gore i BiH. Na trećem zasedanju AVNOJ-a 1945. godine u Beogradu Jugoslavija je dobila ime Demokratska Federativna Jugoslavija. Iste godine Ustavotvorna skupština je ukinula monarhiju, proglasila republiku i promenila ime države u Federativna Narodna Republika Jugoslavija. Usvajanjem novog Ustava 1963. godine ime države promenjeno je u Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija. Država pod tim imenom, čiji je predsednik bio Josip Broz Tito, u svetu je imala imidž uspešne jednopartijske socijalističke zemlje i bila lider u Pokretu nesvrstanih zemalja.

Medjutim, od 1980. godine u SFRJ jačaju procesi dezintegracije koji su kulminirali 1991. godine, kada su na prostoru nekadašnje SFRJ počeli sukobi. Sabor Hrvatske je u junu 1991. godine usvojio Deklaraciju o proglašenju samostalne i suverene Hrvatske, a istog dana samostalnost je proglasila i Slovenija. Oktobra 1991. godine Skupština BiH, bez prisustva predstavnika većinske stranke Srba u toj republici - Srpske demokratske stranke - usvojen je Memorandum o suverenoj BiH, a u novembru iste godine samostalna država je postala i Makedonija.

Skupština SFRJ je 27. aprila 1992. godine usvojila Ustav Savezne Republike Jugoslavije, koju su činile Srbija i Crna Gora. Medjunarodna zajednica nije novoj jugoslovenskoj državi priznala kontinuitet sa bivšom SFRJ. Od kraja devedesetih godina izmedju vladajućih partija u dve jugoslovenske republike - SPS u Srbiji i DPS-a u Crnoj Gori - produbljuju se podele koje su za reazultat imale nepriznavanje savezne vlasti od strane vlasti u Crnoj Gori. Posle pada režima Slobodana Miloševića u oktobru 2000. godine počeli su pregovori o preuredjenju odnosa Srbije i Crne Gore. 14. marta 2002. godine potpisan je Beogradski sporazum kojim je utvrdjeno da ime nove državne zajednice bude Srbija i Crna Gora.